Зашто се ради ова операција?

Анеуризма абдоминалне аорте (ААА) је проширење главне артерије у Вашем телу која носи крв кроз трбух до доњих есктремитета. Већина анеуризми не изазива симптоме и најчешће се откривају од стране лекара приликом извођења медицинских претрага које се спроводе из других разлога. Ако Вам је постављена дијагноза ААА она може бити мала (3,0 – 5,4 цм) или велика (> 5,5 цм).

Како се ради оперативно лечење анеуризме абдоминалне аорте?

У случају када анеуризма порасте у дијаметру или ако се темпо раста убрза онда се препоручује хируршко лечење анеуризме које може бити отворено хируршко лечење или ендоваскуларно лечење. Да би се урадило оперативно лечење ААА морате бити примљени у болницу. Пре отварања историје болести морате потписати писмени пристанак за извођење операције.

Отворено хируршко лечење ААА се спроводи у условима опште анестезије преко реза који се начини на средини трбуха. У задњем делу трбуха се изолује аорта са ААА и крвоток кроз тај сегмент аорте се привремено заустави. Затим се учини замена анеуризме вештачким крвним судом (графтом) који се ушије на месту где је претходно била анеуризма и на тај начин премости оболели сегмент аорте. Пором се учини реституѕија протока крви кроз аорту.

Ендоваскуларно лечење ААА се спроводи методом која се зове ЕВАР. Кроз мање резове у обе препоне се најпре изолују крвни судови. Под контролом рендгенских зрака се носач са упакованим графтом (други назив стент-графт) кроз крвне судове у препонама провуче до аорте у трбуху. Онда када је процени да је графт адекватно позициониран ослобађа се са свог носача. У највећем броју случаја је неопходно постављање три или четири оваква стент-графта. Не могу сви пацијенти бити подвргнути овој методи, погодност за извођење ове процедуре зависи од година живота, пратећих болести, карактеристика анеуризме на претходно учињеним дијагностичким процедурама и др.

Да ли постоји могућност компликација током и након ове операције?

Као и код сваког оперативног лечења и код хирургије ААА постоји могућност компликација. Могуће су следеће компликације: недовољна функција дисања, шлог, инфаркт, попуштање бубрега, исхемијско оштећење дигестивног тракта и сексуална дисфункција. У око 0,7 – 4% случајеве може доћи до смртног исхода.

Да ли постоји посебна припрема за овај преглед?

Да, потребно је да извршите одређене прегледе и донесете одговарајуће прегледе. Све неопходне претраге су побројане на посебном листу и не смеју бити старије од 15 дана.

Шта се догађа након завршетка операције?

По завршеној операцији пацијент прелази у јединицу интензивног лечења (ЈИЛ) где се врши детаљан надзор над виталним функцијама и нега. Уколико је постоперативни ток некомпликован задржавање у ЈИЛ-у је 48 сати. Током боравка у ЈИЛ-у лекари успостављају контакт и пружају информације породици. По преласку на одељење наставља се са физикалним третманом, негом и активацијом болесника. Уколико се ради о некомпликованом постоперативном току задржавање у болници је просечно 6-7 дана након операције. На отпусној листи је наведен предлог терапије коју треба да узимате, учесталост и начин превијања оперативних рана, време за вађење конаца као и датум и време контроле.

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ОПЕРАЦИЈЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ НА ЛИНКУ >>>

Зашто се ради ова операција?

Каротидне артерије су крвни судови преко којих се врши снабдевање крвљу очију и већег дела мозга. Сужење каротидних артерија (стеноза) може да настане због стања познатог као атеросклероза када се ногомилавају депозити масти и калцијума у зиду артерије. Најчешће место ових депозита на каротидним артеријама је на месту где се она дели на две (каротидна бифуркација). Стеноза каротидне артерије може довести до шлога или транзиторног исхемијског атака (упозоравајући знак могућег скорог шлога). Каротидна ендартеректомија је операција којом се уклања стеноза на каротидној артерији.

Како се изводи ова операција?

Ендартеректомија каротидне артерије се спроводи у општој или локалној анестезији кроз рез на бочној страни врата. Каротидна артерије се идентификује и затим се даје лек хепарин који спречава стварање крвних угрушака током операције. Затим се привремено прекида проток крви кроз каротидну артерију клемовањем артерије на два нивоа. Артерија се отвара а стеноза се плажљиво уклони, затим се учини затварање артерије спајањем одвојених фрагмената након чега се поново успоставља циркулација. По завршетку ове фазе операције оперативна рана се затвара уз провлачење дрена у рану.

Да ли постоји могућност компликација током и након ове операције?

Као и код сваког оперативног лечења и код ендартеректомије каротидне артерије постоји могућност настанка компликација. Компликације сe јављају у приближно 2-3% болесника који се подвргну овој врсти операције. Могуће су следеће компликације: шлог, инфаркт, крварење на месту ране, отежано гутање, промуклост. У изузетно ретким случајевима може доћи до смртног исхода.

Да ли постоји посебна припрема за овај преглед?

Да, потребно је да извршите одређене прегледе и донесете одговарајуће прегледе. Све неопходне претраге су побројане на посебном листу и не смеју бити старије од 15 дана.

Шта се догађа након завршетка прегледа?

Буђење из  анестезије се врши на операционом столу – одмах након операције. По буђењу, пацијент се преводи у јединицу интензивног лечења (ЈИЛ). Уколико је постоперативни ток некомпликован задржавање у ЈИЛ-у је један дан. Током боравка у ЈИЛ-у лекари успостављају контакт и пружају информације породици. По преласку на одељење наставља се са физикалним третманом, негом и активацијом болесника. Уколико се ради о некомпликованом постоперативном току пацијент се другог постоперативног дана отпушта на кућно лечење. На отпусној листи је наведен предлог терапије коју треба да узимате, време за вађење конаца као и датум и време контролног прегледа.

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ОПЕРАЦИЈЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ НА ЛИНКУ >>>

Зашто се ради ова метода?

Ендовенска ласерска аблација (EVLA) је савремени начин лечења проширених вена доњих екстремитета.

Како се ради овај преглед?

Пре отварања историје болести морате потписати писмени пристанак за извођење процедуре.

Ова операција се изводи у условима тумесцентне анестезије (локално фавање разблаженог раствора локалног анестетика) тако да је пацијент будан током целе операције и комуницира са својим хирургом.

Хирург најпре ултразвучном сондром верификује место погодно за пласирање ласерске сонде. Кроз убодну рану хирург пласира сонду до ушћа третиране вене у дубоки венски систем. Након тога се укључи ласер који емитује топлотну енергију и на тај начин доводи до „затварања“ третиране вене. Операција се завршава тако што се, такође кроз мини-резове, уради одстрањивање варикозно измењених вена.

Да ли постоји могућност компликација током и након ове процедуре?

Као и код сваке инвазивне интервенције и код EVLA-е постоји могућност компликација. Компликације су веома ретке и јављају се у мање од 4% болесника који се подвргну овој врсти процедуре. Могуће су следеће компликације: тромбоза дубоких вена доњих есктремитета, болни синдром, оток, гнојно запаљење, хиперпигментација и опекотине на месту проласка сонде ласера.

Да ли постоји посебна припрема за ову процедуру?

Не постоји посебна припрема за ову процедуру.

Шта се догађа након завршетка процедуре?

Пацијент после 10-ак минута од операције иде кући. Први контролни преглед се обавља унутар три дана од интервенције. Наредне две днеље пацијент мора да носи еластичан завој на оперисаној нози. На отпусној листи је наведен предлог терапије коју треба да узимате.

УПУТСТВО ЗА ПРИПРЕМУ ОПЕРАЦИЈЕ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ НА ЛИНКУ >>>