Након вишемесечног измењеног режима рада услед пандемије корона вирусом, у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” су одлучни да се врате на старе стазе и своје развојне програме, заустављене короном, наставе. Увођење најсавременијих светских процедура у српску кардиологију и кардиоваскуларну хирургију, остаје и даље једно од најприоритетнијих опредељења. У складу са тако амбициозном визијом која подразумева одржавање високог ренкинга и у свету стеченог угледа, у Институту је, данас, први пут у Србији и региону, а трећи пут у Европи, примењена нова, савремена процедура у оквиру које је имплементиран регулатор атријалног протока ( Атриал флоw регулатор – АФР). У стручном тиму који је реализовао ову процедуру, били су интрервентни кардиолози др Михајло Фаркић и др Драган Топић, електрофизиолог др Милосав Томовић, ехокардиографер др Слободан Томић и анестезиолог др Никола Ђукановић, као и тим медицинских сестара и техничара. Прва АФР процедура урађена је 62- годишњој пацијенткињи из Беле Цркве, која се након ове успешно обављене интервенције одлично осећа.

Овај имплант ће допринети бољем квалитету живота пацијената са урођеном плућном хипертензијом и притиском насталим као последица срчане слабости, чиме ће им знатно бити олакшане тегобе, побољшана физичка издржљивост и повећан степен преживљавања.

-Ми уз помоћ балона направимо мали прорез на прегради која раздваја леву и десну преткомору и у тај прорез ставимо специјални ,,кишобран” који у себи има мали отвор, који омогућава пребацивање крви из десне у леву преткомору и тако доприноси смањењу крвног притиска у срчаним шупљинама. Код пацијената са плућном хипертензијом и слабошћу леве коморе, приликом физичке активности, долази до угрожавајућег раста притиска у срчаним шупљинама, што често за последицу има падање у несвест, задржавање крви у плућима и осећај гушења, уз потпуну нетолеранцију физичке активности. Уградња регулатора атријалног притиска, од изузетне је важности за тако тешке пацијенте код којих нерегулисан притисак са наглим падом, може довести и до смртног исхода. Имплантацијом АФР – а, побољшава се субјективни осећај пацијента и омогућава му се много већи ниво физичке активности, па након ове интервенције, пацијент може поднети далеко већи физички напор. Дакле, примена ове савремене методе пружа нову наду најтежим пацијентима код којих су готово све остале могућности пре трансплантације срца или плућа исцрпљене, рекао је др Михајло Фаркић, интервентни кардиолог и водећи члан тима.

Увођењем ове процедуре, омогућиће се нормална регулација, односно, спречиће се угожавајући пад крвног притиска, тако што ће веште руке лекара направити вештачки отвор између десне и леве преткоморе и на то место, помоћу катетера, поставити поменути уређај који регулише атријални проток крви. То је једна врста мрежице, односно ,,кишобранчића”, како то лекари воле да кажу, који сам регулише проток крви из десне у леву преткомору, тако да ће болесницима који имају повишен притисак у плућима, сам апарат регулисати колико крви ће прећи из десне у леву преткомору.

-Ова интервенција захтева тимски рад, јер се за време њеног извођења савладава неколико степеника, а један од најважнијих је прелаз из десне у леву преткомору да би се имплементирао АФР. Ми, електрофизиолози, с обзиром да радимо катетерске аблације, свакодневно прелазимо из десне у леву преткомору, а то је врло осетљив део процедуре, јер се ради посебним уводницима и дугачким иглама, па су неопходне искусне руке електрофизиолога, каже др Милосав Томовић, специјалиста електрофизиологије.

-За извођење ове веома осетљиве интервенције, потребна је велика прецизност, па је немогуће извести без велике помоћи трансезофагусног ултразвука, рекао је доцент др Слободан Томић, не кријући задовољство због успешно обављене процедуре.

Интеревенција се ради у аналгоседацији, стању у којем је пацијент успаван, али дише сопственим плућима, а анестезију је водио др Никола Ђукановић.

-Кад овакву интервенцију изводи добро утрениран тим као што је овај, дедињски, онда процедура прође без компликација и са свим припремама траје мање од сат времена. Са овом процедуром у наредном периоду треба да упознамо колеге из других медицинских центара, јер ова процедура има много укључујућих и искључујућих критеријума, па само заједничком акцијом можемо издвојити оне најтеже пацијенте којима је ова интервенција преко потребна, казао је др Драган Топић, интервентни кардиолог.

Имплантација АФР изводи се минимално инвазивном методом, па је примењива код тешких пацијената који немају других алтернатива за лечење. Апарат је направљен од нитинола, материјала који је у широкој примени у производњи срчаних импланта.

Са Републичким фондом здравственог осигурања, договорено је да се у овој години угради десет ових уређаја предвиђених за најтеже пацијенте, те да се ова процедура уврсти у редован програм Института ,,Дедиње”.