На Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, уз поштовање свих епидемиолошких мера, врло интезивно се наставља увођење нових кардиоваскуларних технологија. Изведене су, по први пут, две интраваскуларне литотрипсије (ИВЛ). Код пацијента, старог 69 година, урађена је периферна, а код седамдесетдвогодишње пацијенткиње из Новог Пазара, коронарна интраваскуларна литотрипсија. Након успешно изведених процедура, пацијенти се добро осећају.

Пацијенти са тешком коронарном и периферном артеријском болешћу, код којих су дијагностификована чврста калцификована сужења зидова крвних судова, а која се не могу отклонити стандардном дилатацијом, добијају овом процедуром решење за свој животно угрожавајући проблем.

-Прву процедуру интраваскуларне лититрипсије, обавили смо на 99 одсто запушеној бутној артерији пацијента код кога смо, након претходног скенерког прегледа, уочили озбиљне калцијумске наслаге, које стандардна дилатација не би могла да савлада. Зато смо се одлучили за париферну интраваскуларна литотрипсију, која подразумева разбијање калцијумских наслага у срчаним и периферним артеријама помоћу специјалног уредјаја који се састоји од генератора таласа и балон катетера различитих димензија. Принцип је да се балон пласира у калцификовану артерију, надува се на ниске атмосфере, а затим се путем генератора шаљу салве звучних таласа, које у контакту са калцијумом, у зиду крвног суда, праве микропукотине. Кад звучни таласи “уздрмају” чврсту калцијумску арматуру на зидовима крвног суда и направе микропукотине, тиме су, заправо, створени услови за извођење конвенционалне балон дилатације и адекватну експанзију стента у срчаној или периферној артерији – објашњава проф. др Драган Сагић, управник Одељења за инванзивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику Института ,,Дедиње”, и додаје, да је суштина ове нове процедуре у томе што ултразвучни таласи које емитује специјални уређај, не оштећују оне фине, мекане структуре крвног суда, већ делују само на оне тврде калцијумске плоче, које не дозвољавају активно ширење балона и квалитетну дилатацију запушеног крвног суда и постављање стента.

Ову прву периферну литотрипсију, уз проф. др Драгана Сагића, урадио је интервентни радиолог др Желимир Антонић, са стручним тимом у коме су били др Владимир Ковачевић, др Владимир Михајловић, Константин Бирон, Љубица Вукосављевић и Драгица Марјановић.

-Калцификације представљају огроман проблем код извођења интервентних процедура због тога што онемогућавају пролаз водич-жице и балона, као и пласирање стента, па медицинска технологија трага за што адекватнијим методама елеминације тих кречних ,,бедема” у крвном суду. Ми већ примењујемо ротаблацију, која попут сврдла скида каменац са зидова крвних судова, примењујемо различите балоне који имају високе притиске, балоне са сечивима који режу калцијум на очекиваним местима, како не би пукао и направио руптуру крвног суда. Предност ове методе је у томе што не постоји активно дробљење каменца у лумену, које би могло изазвати опасност од ширења окруњених кречних наслага и зачепљења периферних крвних судова, односно, када су у питању срчане артерије, опасност од ширења у дисталне делове. Код примене ове нове методе није било проблема ни у доњим екстремитетима, нити је било дисталне емболизације. Уколико се током дијагностике на скенеру или ангиографији, уочи масиван калцијумски плак, у том случају се унапред разматрају технике којима ће се избећи нежељени ефекти- објашњава проф. др Сагић.

-Успостављање нормалног протока кроз крвне судове за пацијенте је решење свих њихових тегоба изазваних сужењем крвних путева “зацементирних” каменцем. Пацијент код којег је, управо, примењена ова нова метода, претходно је, због зачепљене артерије, имао јаке болове у нози. Његови периферни судови су сада у потпуности проходни и крвљу испуњени све до стопала, што је одличан резултат, који смо и желели – рекао је др Желимир Антонић.

У другој сали је урађена и интраваскуларна литотрипсија коронарне артерије, коју су извели интервентни кардиолози др Драган Топић и др Михајло Фаркић, у чијем тиму су били рендген техничар Велиборка Бањац и инструментарка Драгица Марјановић.

-Код ове процедуре је веома важно добро припремити калцификовану лезију за неометано пласирање стента. Кад нема калцификата, пласирање стента је могуће без оваквих припрема – објашњава др Драган Топић и каже да се у Европи интраваскуларана литотрипсија ради већ четири године, али, како духовито рече: ,,Ево ми смо је урадили први у свом крају”. -У Америци је тек пре неколико дана ова процедура одобрена, јер Американци воле да све добро, добро истестирају. У нашем региону, ову процедуру на коронарним артеријама урадио је Институт у Каменици, а ми смо први који смо је урадили и на периферном крвном суду – казао је др Топић

-Ова метода се може применити и код пацијената који имају претходно уградјен стент, али који није могао бити довољно експандиран, да би се након интраваскуларне литотрипсије постигао оптималан ангиографски резултат – напомиње др Михајло Фаркић, задовољан исходом тек примењених процедура на Институту ,, Дедиње”. А, како и не би, кад знамо да је огроман број пацијената са изузетно калцификованим крвним судовима и у животно угроженом статусу, а којима ће нова процедура омогућити минимално инвазивни приступ лечењу, уместо тешке хирургије.