Откако је 2018. године Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”, уз највише оцене и сијасет похвала Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (АЗУС), добио седмогодишњи сертификат, предвиђене су једногодишње редовне контроле у придржавању акредитационих стандарда и усклађености са радом. Тако је, ових дана, одржана друга по реду редовна контрола Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, а представници 12 институтских тимова, презентовали су постигнуте резултате, уз сву неопходну документацију која је претходно предата на увид оцењивачима. Испунивши све захтеве и препоруке, Институт је отишао и много даље и потврдио своју изузетност и препознатљивост, не само у српским, већ и у европским размерама. Осведочени унапређењем дедињског рада, не само у истрајној борби против корона вируса, него и у његовим основним делатностима, менадзменту Института и свим запосленима додељене су највише оцене.

– Долазак на ,,Дедиње” за мене је антидепресивна терапија, јер ви сте пример како треба радити. Презентовање вашег рада је веома значајно, јер људима треба показати да и у овој тешкој ситуацији, постоји нешто лепо и позитивно. Свима треба представити начин на који радите и постижете изванредне резултате, јер презентовање једне овакве установе, и те како подиже углед здравствене струке у Србији, јер пацијенти треба да знају да нису остављени. Када видимо шта ви радите, са колико труда и енергије приступате извођењу нових метода које се први пут раде у региону… То је за понос! На то посматрач не може да остане имун. Сваке године, а ту сам већ неколико пута, имам исти осећај, вођен позитивном енергијом коју емитујете. Дедиње је лидер и то треба истаћи– рекла је координаторка АЗУСА- а доц. др Зорица Шумарац. У име чланова комисије Агенције у којој су биле Светлана Дрча и Тања Ердељановић, доцент Шумарац је изразила велико задовољство што је, судећи по статистичким подацима који су им предочени, и поред свих тешкоћа са којима се у протеклом периоду пандемије сусретао, Институт ,,Дедиње”наставио успешан рад са високом дозом професионализма и воље.

-Акредитације чине и папири и процедуре, али права вредност су људски ресурси. Код вас сваки шраф функционише, а то је веома важно. Не може, а да се не примети, да ви делујете као један изузетно уигран тим, као једна породица која је на истом задатку и овај нови објекат који се завршава јесте шлаг на торти, да би ваша породица још боље функционисала. Задовољство ми је што сам овде – рекла је Тања Ердељановић, члан оцењивачког тима.

Истичући жаљење што и другим установама које су у процесу акредитације, не може показати начин на који је Институт ,,Дедиње” промовисао акредитацију и значај квалитета у овако тешком времену, Светлана Дрча каже: -Често ме колеге питају какво је стање у другим здравственим установама. Жао ми је што нису данас ту, па да се охрабре гледајући вас, да виде да се и у пандемији може ићи напред. Један овако леп и спонтан начин рада, даје посебну димензију овом поступку акредитације.

Оцењивачи су похвалили сарадњу са проф. др Александром Николић, вођом акредитационог тима ,,Дедиња”, проф. др Ненадом Илијевским, координатором акредитационих тимова Института, и његовим замеником Далибором Аксићем.

-Невероватна 2019. година треба да уђе у анале свих медицинских уџбеника, јер су клинике за кардиохирургију и васкуларну хирургију, урадиле више од 4.500 процедура, при чему је кардиохирургија, по броју изведених захвата на отвореном срцу, срушила све рекорде. Клиника за кардиологију, са десетинама хиљада прегледа и широким дијапазоном кардиолошких услуга, учинила је да уз изградњу ,,Дедиња 2″, Институт служи за понос здравства Србије. Након феноменалних резултата пре пандемије, сада смо се суочили са чињеницом да наши врхунски експерти одлазе да раде као испомоћ својим колегама у ковид болницама. Ми смо се просторно организовали, амбулантно-поликлинички блок је потпуно измештен из болнице, а све у циљу спречавања уласка инфицираних пацијената у зграду. Поделили смо простор на црвене и зелене зоне и омогућили епидемиолошку безбедност нашег драгоценог кадра, као и пацијената. Имамо изузетну кардиоваскуларну хирургију, кардиологију, интервентну кардиологију, радиологију, електрофизиологију као модерну кардиолошку грану, дијагностику и пратеће службе и изванредну анестезију, према којој се увек, а посебно у данашње време, морамо односити са посебном пажњом, јер она трпи велики притисак. Немогуће је испратити овако велики број процедура ако немате одличну анестезију. Корона ће нам, нажалост, донети више болесника са слабим срцем, па ће нови капацитети у оквиру зграде ,,Дедиње 2″ помоћи да се ти болесници адекватно лече. Научно смо ојачали, објављено је седам радова у најпрестижнијим светским медицинским часописима, њихови импакт фактори су изузетно високи, што је за нас као институцију, веома велики успех – истакао је проф. др Ненад Илијевски, представљајући рад институтских клиника у пандемијској години.

-Клиника за кардиохирургију, и поред слања доктора у ковид болнице и реорганизације рада и простора у пандемијским условима, урадила је 1.264 операције, од чега 624 аортнокоронарна бајпаса, што показује да се број захвата у ,,тешкој” хирургији смањује, јер интервентни кардиолози осавремењавају свој посао, па имамо све више комбинованих процедура. Тако је и у валвуларној хирургији, где је све више минимално инвазивне захвата, а све мање је класичне кардиохирургије. Аортна хирургија заузима посебно место у раду нашег Института, са 124 операције на усходној аорти и луку аорте и 44 аортне дисекције, чија је учесталост, нажалост, веома велика, а наш Институт је сада референтно место за лечење аортних дисекција у нашој земљи. Учесници смо репрезентативне светске РОМА студије, користимо нове материјале код операција, ендоскопски се узима вена за аутовенски графт и све је више дебранчинг процедура, где се комплетан аортни лук имплантира у вештачки графт. Један од најновијих пројеката је ЦМИЦ, а наша клиника је главна за извођење ове студије која лечи срчану слабост. Већ су објављени научни радови, па ће за младе људе у овој области бити пуно посла. Примењујемо најсавременије технологије, отварамо одељење за кардиомиопатију и срчану инсуфицијенцију. На Клиници за васкуларну хирургију, у претходној години хоспитализовано је 915 пацијената, и поред тога што су наши васкуларни хирурзи у турнусима радили у ковид болницама. Ускоро ћемо применити нову процедуру која укида морталитет у каротидној хирургији. Радимо велику студију у превенцији каротидне рестенозе, па значајан број радова објављујемо у еминентним светским часописима. Интервентну радиологију смо потпуно објединили, радимо као један тим са клиником за кардиологију, па смо недавно, први пут урадили интраваскуларну литотрипсију код тешких калцифиованих промена на артеријама. Васкуларци активно учествују и у ТАВИ процедури (ендоваскуларна замена аортног залиска), а мултидисциплинарност чини суштину рада ,,Дедиња”.

Центар за инвазивну кардиоваскуларну дијагностику и терапију урадио је 2.057 мултислајсних ангиографија, 1.600 скенерских прегледа периферних крвних судова и 400 ЦТ коронарографија. Потпуно нова зона рада је дилатација потколеничних артерија, а такви пацијенти су раније били 100 одсто осуђивани на ампутацију. ТЕВАР И ЕВАР ендоаскуларне процедуре су постале, такође, потпуно рутинске. Клиника за анестезију поднела је велики терет реализујући 2.500 анестезија.

Лекари из анестезије и интензивног лечења значајно доприносе научном раду на Институту и носиоци су пројеката из своје области. Ми смо једна од ретких болница у овој земљи која је способна да помогне пацијентима којима након операције откажу бубрези. Током извођења разних хируршких процедура, бубрези код пацијената пате, па наши лекари, по завршетку хируршког лечења, успевају да сачувају те бубреге. Тако је 2020. године урађено 146 дијализа.

Клиника за кардиологију хоспитализовала је у прошлој години скоро 6.000 пацијената, од чега 2.820 на одељењу за кардиологију, полуинтензивних лечења било је 800 и више од 12.000 прегледа у поликлиничком делу. Клиника за кардиологију је учесник свих европских и светских великих студија. Кроз коронарну јединицу, Клиника за кардиологију је поднела велики терет у доба короне. На ,,Дедињу” су збрињавани пацијенти у акутном инфаркту, јер су многи клиничко-болнички центри били у ковид систему. Електрофизиологија је збринула 700 болесника, уградила 326 пејсмејкера, урадила 32 електроконверзије и 1.000 холтера због поремећаја срчаног ритма и 722 контроле пејсмејкера. Кроз амбуланте је прошло више од 3.000 болесника.

Интервентни кардиолози су извели 2.281 коронарографију и 1.509 дилатација. што је, због пандемије, 50 одсто нашег капацитета, а за многе здравствене установе, ово су ,,васионски” бројеви чак и кад раде у пуном капацитету – изложио је резултате рада у 2020. години проф. др Илијевски.

-Прегледали смо врло опширну и детаљну документацију која, управо, говори о свему ономе што сте радили у протеклих годину дана. Велики ентузијазам је уродио плодом – пројекти и радови које сте објавили су за сваку похвалу. Ваша препозатљивост је неспорна, и јавност за то треба да има много више слуха. Без обзира на све, ваши резултати, једноставно, не дозвољавају да ваше место било ко други заузме. Надамо се да ћемо за годину дана, у нашој наредној посети, имати прилику да видимо даље унапређење и нов начин рада, подстакнут усељељем у нове просторе ,,Дедиња 2” У име Владине агенције за Акредитацију, могу да вам пожелим да останете и даље овако успешни, а не сумњам да ћете бити и још бољи – закључила је доц. др Зорица Шумарац.