Национални савет за високо образовање прихватио је реализацију кратких студијских програма под називом ,,Интензивно лечење, вантелесни крвоток и механички асистирана циркулација“, који ће се реализовати у оквиру сарадње Факултета медицинских наука из Крагујевца и Института за кардиоваскуларне болести ,, Дедиње“.

Након што је овог априла потписан Уговор о стручној и научној сарадњи између крагујевачког Факултета медицинских наука и Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, који подразумева успостављање свеобухватне сарадње између ове две институције, створени су услови да Институт ,,Дедиње“ постане наставна база Медицинског факултета у Крагујевцу. Сарадња, орочена на папиру, почела је да се претаче у конкретне едукативне програме, па је у присуству гостију из Крагујевца у Институту ,,Дедиње“ , ових првих дана септембра, усвојен оквирни програм едукације заинтересованих полазника за кратке студијске програме. Кратки програми студија су дефинисани тако да омогуће стручну едукацију полазника са најмање средњом стручном спремом, за адекватан рад у специфичним условима.

Већ 8. октобра почеће реализација два студијска програма, који се односе на интензивно лечење, вантелесни крвоток и механички асистирану циркулацију. Програми ће се реализовати у Институту Дедиње“, по предвиђеним акредитационим стандардима од  25 часова недељно, односно пет дневно. За 10. октобар је предвиђено да се полазници ових студијских програма нађу у студентским клупама. Након што полазници одслушају сваки од предмета, у складу са акредитационим  нормама, одржаће се и провера знања, односно завршни тест, што је услов да се пређе у следећу етапу едукације.

Проф. др Марко Фолић, продекан за акредитацију и реформу наставе Факултета медицинских наука Универзитета у Кравујевцу каже да је примарни циљ првог студијског програма унапређење знања и вештина из различитог домена интензивног лечења, неопходних за адекватно збрињавање критично оболелих пацијената. Упис за овај кратки студијски програм могу остварити полазници који имају завршену, најмање средњу четворогодишњу медицинску школу или завршену високу стручну школу. Дужина студија је дефинисана на шест месеци, односно 24 недеље. Свако ко заврши овај кратки програм осваја 60 бодова који му могу послужити и за неке друге видове усавршавања. Предвиђено је да први програм похађа 30 полазника који ће слушати 12 предмета, чији су предавачи еминентни стручњаци Медицинског факултета у Крагујевцу и Института ,,Дедиње“.

– У оквиру студијског програма вантелесног крвотока и механички асистиране циркулације полазници ће учити основне постулате и правилне поступке коришћења вантелесног крвотока, усавршавајући већ постојеће знање. И за упис у овај програм потребна је најмање завршена четворогодишња средња медицинска  школа или висока струковна школа. Едукацију која траје шест месеци, похађаће 10 полазника, који ће слушати 11 предмета. Успешно завршен студиј подразумева, такође, 60 бодова – објашњава проф. др Фолић.

– У прављењу едукативних програма за заинтересоване полазнике, итекако треба искористити горка искуства пандемије која је разоткрила бројне слабости здравственог система, не само у нашој земљи, него у целом свету, показујући да нам недостаје квалитетан и едукован кадар за интензивно лечење. Иако ми у ,,Дедињу“ деценијама едукујемо наше сестре, техничаре и лекаре на посебним курсевима, ипак смо се одлучили да покренемо ове  кратке студијске едукативне програме, како бисмо ухватили корак са потребама савремене медицине. У свету, од Индије, па до западне Европе, едукације за интензивно лечење и медицинске технологије које обухватају вантелесни крвоток, хемодијализу и друге интервентне процедуре, завршавају техничари по завршетку средње школе и то су колеџи који трају од три до четири године. Нажалост, код нас су дозвољени само кратки програми студија, али ја верујем да ћемо то урадити добро, јер ми имамо знање, капацитет, потенцијал и услове. До сада се код нас тај ниво обуке за перфузере и техничаре за вантелесни крвоток  сводио се на помоћ лекара и искуснијих колега, али никада та едукација није обављена систематизовано, по одређеним програмима како би на крају оспособљавања, тај стручни кадар добио валидну диплому, сертификат за  завршену обуку, и као такав био препознат. На пример, у досадашњој систематизацији коју спроводи медицина рада, каже се само ,,лекар у сали“, али се не препознаје, рецимо, анестезиолог. Сестра је ,,медицинска сестра у операционој сали“, али се ту не препознају ни анестетичари, ни инструментарке, ни перфузери, односно техничари за вантелесни крвоток… – каже проф. др Миомир Јовић, истичући да  је у плану и штампање приручника и уџбеника који би пратили ове студијске програме.

-У Србији постоји пуно курсева и програма, али ни један од њих није овако свеобухватно увезао клинички и факултетски рад,  Из те квалитетне симбиозе произашла је и акредитација као признање да ова школа задовољава све потребне услове, па кратки студијски програми више нису само пилот-пројекти, већ озбиљни програми произашли из дугогоишњег искустава стеченог кроз школе ехокардиографије, васкуларног ултразвука, кардиопулмоналне реанимације, холтера крвног притиска, кроз едукације сестара, перфузера – каже проф. др Небојша Тасић, руководилац Центра за превенцију кардиоваскуларних болести у Институту ,,Дедиње“.

Изражавајући задовољство што се сарадња са крагујевачким Медицинским факултетом одвија у добром правцу,  јер је то, према речима проф. др Милована Бојића,  један од најбољих факултета медицине у земљи, директор Института ,,Дедиње“ је нагласио да су ово први кораци из којих треба да произађу најквалитетнији едукативни програми, али и најквалитетнији кадрови којим ће се здравствени систем Србије поносити.

Проф. др Владимир Јаковљевић, декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу је рекао да се остварује сан о сарадњи са најбољим центром за лечење кардиоваскуларних болести у региону и шире.

– Радујем се заједничким пројектима, они много обећавају јер, ви имате центар изврсности, ми имамо центар изврсности, ви имате феноменалну клиничку базу, а ми сјајне младе људе који ту научноистраживачку праксу могу преточити у научне публикације, заједно са вашим младим стручњацима, јер ваш огроман клинички рад и изванредни резултати треба да буду  валоризовани и препознати и у светским научним публикацијама – каже проф. др Владимир Јаковљевић.