Чувени кардиохирург проф. др Франсоа Лаборд, директор Института ,,Mutualiste Montsouris“, у којем су пре нешто више од пет месеци у студијској посети боравили лекари из ,,Дедиња“, данас је био гост Института. Том приликом, овом угледном стручњаку и уваженом госту, у знак захвалности за несебичну спремност за допринос развоју и раду ове институције и српске медицине, Велику повељу је уручио директор Института ,,Дедиње“ проф. др Милован Бојић.
-Велика је част Института што има прилику да угости таквог стручњака, као што сте Ви, професоре Лаборд. Фасцинирајући су резултати и успеси током Ваше каријере – казао је проф Бојић, искористивши прилику да уваженог госта упути у институтске почетке, начин рада и успехе које је ова кућа до сада постигла.
– Људи кажу да је човек од 45 лета млад да би имао жеље, а стар да би их остварио. У том смислу, ми се као кућа осећамо и даље веома млади, јер нас ,,вуку“ велике идеје. Човечанство напред не вуку локомотиве, већ људи и идеје. Наш изванредни стручни тим кадар је да једну идеју замени мноштвом других и да реализује само оне које су најбоље. За 45 година постојања ове куће, прешли смо дуг и тежак пут развоја. Данашњи Институт ,,Дедиње” најпре се изнедрио на темељима васкуларне, а потом и кардиохирургије, што је уредно пратила и успешна кардиологија. У том снажном захвату, израстао је данашњи Институт у којем су оперисали и долазили највећи светски и европски кардиохирурзи из Америке, Немачке, Велике Британије, Француске… Са њима смо имали, а и данас имамо изузетну сарадњу. Међу њима морам поменути проф. др Дентона Кулија, који је код нас урадио јубиларну 2.000 операцију, затим чувени проф. др Алан Карпантје из Париза и многи други. Данас, као акредитована научна установа имамо утемељене постулате за развој научноистраживачког рада. Много идеја имамо, а ако реализујемо и део њих, биће то значајно унапређење кардиоваскуларне и сваке друге хирургије у Србији. Поседујемо изузетан стручни кадар, велики број урађених кардиоваскуларних интервенција и процедура у интервентној кардиологији, што је одлична основа за научноистраживачки рад. Очекујем да ћемо у будућности сарађивати у многим сегментима медицине и да је ово тек наш почетак – рекао је проф. др Бојић, уверен да ће од те сарадње пацијенти у будућности имати велику корист.
У студијској посети Институту ,,Mutualiste Montsouris“ у Паризу, највећој лабораторији за експерименталну медицину, у јулу ове године, неколико дана је боравио тим дедињских лекара. За то време успешно је урађено пет имплантација ЕPYGON валвуле у срце оваца, од којих су три, самостално урадили хирурзи, интервентни кардиолози, ехокардиографисти и инструментарке из Института ,,Дедиње“. Радна посета овој чувеној лабораторији која се већ 20 година бави проналаском нових решења у хуманој хирургији, експерименталном медицином и испитивањима на животињама, како је рекао управник Клинике за кардиохирургију Института ,,Дедиње“ доц. др Слободан Мићовић, , било је немерљиво искуство за цео институтски тим.
– Управо у овом изванредно опремљеном Институту са четири хибридне сале, вршена су многобројна испитивања везана за срчану инсуфицијенцију, минималноинвазивну хирургију, иновације у инструментаријима који се уводе у нове кардиохируршке процедуре. У овом Институту све велике медицинске фирме испитују своје нове уређаје за срчану инсуфицијенцију, попут вештачких срца и механичких циркулаторних пумпи. Те нове технологије ту пролазе кроз клиничка испитивања и добијају валидне оцене за будућу примену у лечењу људи. Наш тим са ,,Дедиња“ је, као представник реномираног и у свету већ препознатог Института, по први пут био у прилици да се прикључи једном озбиљном клиничком испитивању и тренингу за имплантацију митралног залиска кроз срчани врх, са минимално инвазивним резом.Студија имплантације митралне валвуле кроз срчани врх је нешто на чему ми тренутно радимо и због чега смо боравили у Паризу код проф. Лаборда. Том приликом учествовали смо у експерименталној процедури пласирања митралне ЕPYGON валвуле кроз врх срца оваца, са минималним резом са леве стране грудног коша. Слично TAVI валвули која мења аортни залистак, при чему се не сече грудни кош, током ове получасовне процедуре која је праћена трансезофагијалном сондом, у срце се убацује компримована валвула, где се отвори попут кишобрана. Ова процедура би у будућности омогућила минималан приступ срцу са леве стране, кроз мали рез од свега неколико центиметара. Импресионирани смо иницијалним резултатом, па што пре желимо да ту студију започнемо и код нас, а од тога нас дели само један административни корак. Радујемо се даљој сарадњи са проф. Лабордом и његовим тимом – поручио је доц. др Мићовић.
–Ово је моја друга посета Институту ,,Дедиње“. Захваљујем се на дивном дочеку и Повељи вашег Института. Очекују нас заједнички кораци у будућности и то ме радује, јер сте ви успешна екипа са којом је задовољство радити. Нашим знањем и капацитетима, радо вам стојимо на располагању за сваку врсту стручне помоћи. Радујем се што ћу бити подршка и део овог, али и свих будућих пројеката – поручио је проф. др Франсоа Лаборд.