Током неколико претходних деценија, медицинска струка бележи значајан развој и напредак у области хирургије срца, који се, првенствено, односи на новитете у револуционарном приступу тотално ендоскопског хируршког лечења митралног залистка. Нове технологије и размена искуства између лекара на светском нивоу, свакако, омогућавају њихов прецизнији рад, минималне комликације током и након процедура, а тиме и бржи опоравак пацијената. Недавна радна посета др Ђакомо Бјанкија (Giacomo Bianchi) из Heart hospital Massa iz Тоскане Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, уследила је након боравка специјалисте кардиoхирургије ове куће мр сци. мед. др Александра Милутиновића,  који је више од  месец и по дана боравио на усавршавању у овој болници.

Циљ мог одласка у ову италијанску болницу у Тоскани је био да се из прве руке упознам, првенствено, са минимално-инвазивним тотално ендоскопским приступом у хирургији митралног залистка. За мене је то био изузетно драгоцен боравак, како због спознаје конкретних вештина у овој области, тако и због прилике да се упознам са начинима функционисања организације током најзахтевнијих процедура. Посебно је било важно разумети да се и оваква ,,стресна хирургија“ може  радити са минимумом стреса, уз добар менторски рад и припрему. Као резултат моје посете италијанској болници, уследила је узвратна посета др Ђакома Бјанкија, првог човека директора ондашње кардиохирургије и једног од пионира тотално ендоскопске  хирургије залистака – пре свега митралног,  др Марка Солинаса. За три дана његовог боравка у Институту, оперисали смо четири болесника различитих патологија и сложености налаза – каже мр сци. мед. др Милутиновић.

Како објашњава мр сци. мед. др Милутиновић, реконструкција и замена залистака  минимално-инвазивним приступом се ради кроз мали бочни рез између ребара, са или без екартера за ширење ребара, а у зависности да ли се ради као direct vision (када се кроз мали рез и ради и гледа уз употребу екартера) или totally endoscopic (када се ради кроз мали рез, искључиво преко екрана).

Кроз мали рез, са или без екартера за ширење ребара, помоћу камере (гледајући у екран) и/или контролом ока, руке хирурга изводе ендоскопску процедуру кроз прорез дугачак свега пар центиметара у предњој аксиларној линији, у нивоу трећег или четвртог међуребарног простора, без икаквог ширења ребара. Овај приступ (тотално ендоскопски, где се за гледање користи само екран) у лечењу митралне валвуле је, уједно, највиши ниво вештине и најмања траума за пацијента и тражи одређени период навикавања да хирург „одвоји” очи од оперативног поља и рад настави гледајући у екран. Такође, присутан је и рез од пар центиметара у препонској зони, јер се мора приступити  артерији и вени феморалис, ради успостављања вантелесног крвотока, неопходног за овакву процедуру – објашњава мр сци. мед. др Милутиновић, наводећи да му је, као младом хирургу, било изузетно задовољство сарађивати са др Бјанкијем и проћи све нивое у извођењу  оваквих процедура које се, под руководством начелника Центра за минимално-инвазивну кардиохирургију Института ,,Дедиње“, проф.др Ивана Стојановића, са великим успехом већ дуже изводе у Инстититу ,,Дедиње“

Поред тотално ендоксопског приступа, за стабилизацију митралног анулуса, уместо целог прстена, сада смо употребили и комбинацију тог приступа са полупрстеном, уз помоћ вештачких хорди, где се при реконструкцији митралног залистка најверније реконструише природна анатомија митралног апаратa. На тај начин смо урадили две операције, користећи полупрстен и вештачке хорде – код једне болеснице рађена је само анулопластика са прстеном, док је код другог болесника коришћена комбинација прстена и вештачких хорди – каже мр сци. мед. др Милутиновић и објашњава које су то предности приступа употребом полупрстена.

Предности полупрстена су боља очуваност физиолошких покрета самог залистка при контракцијама (због нефиксираног предњег дела митралног анулуса), као и мањи ризик од SАМ-a (Systolic anterior motion), што представља измештање предњег дела митралног листића у излазни тракт леве коморе, проузрукујући, не тако ретку, митралну инсуфицијенцију. Неохорде, представљају нити од посебних (најчешће Goretex) материјала, којим се враћа природна функција митралних листића. Један крај се ушива за папиларни мишић, на место претходно откинуте хорде, док се други крај везује за место његовог припоја на слободној ивици листића. Наша доктрина је махом  ресекција (разне технике прекрајања листића), а у повоју је и све чешћа упореба вештачких хорди  -наводи мр сци. мед. др Милутиновић и додаје да посебну захвалност за огромну подршку дугује директору Института ,,Дедиње“ проф. др Миловану Бојићу.

Разумевање, одлично руковођење, добра воља проф. Бојића, нарочито за младе лекаре, праћење најновијих медицинских трендова и континуирана едукација кадра, услов су за светски признат успех наше куће – истиче мр сци. мед. др Милутиновић.

Радна посета Института ,,Дедиња“, протекла је на обострано задовољство. Реномираног кардиохирурга дочекала је помоћница директора Института доц. др Драгана Унић Стојановић, а домаћини су се потрудили да госта, између осталог, упознају и са историјом српског народа и знаменитостима Београда.

Имали смо изузетну подршку од свих служби нашег Института да се све спроведе успешно и да гост оде задовољан – наводи мр сци. мед. др Милутиновић.