У јубиларној 2023. години, која је прославила 45 година постојања Института ,,Дедиње“, успеси у области кардиоваскуларне медицине нису престајали да постављају нове стандарде. Овај период обележио је не само рекордна достигнућа од европског и светског значаја, већ и низ иновација које су унапредиле квалитет здравствене заштите у Србији.

На крају ове изузетно успешне године, Институт је додао још један печат на своју богату историју кардиоваскуларне медицине.

Кардиохируршки тим Института „Дедиње“ 2023. годину завршио је увођењем још једне нове процедуре – први пут сада, уградили су троструки бајпас без отварања грудног коша (стернотомија). Ова успешна екипа је пре мање од годину дана започела уградњу бајпаса на једном крвном суду, минимално-инвазивно (MIDCAB метода), да би после неколико месеци усавршили припрему графта за интервенцију и унапредили ову методу на куцајућем срцу, коју су назвали микро-бајпас. Сада су отишли корак даље и ендоскопску хирургију применили на пацијенту са вишеструким сужењем крвних судова срца, што представља следећи корак у развоју минимално-инвазивних техника у хирургији срца.

Институтски тим који је пионирски радио на овој иновативној, мање трауматичној ендоскопској хируршкој методи, чинили су кардиохирурзи асс. др сци. мед. Мирослав Миличић, асс. др сци. мед. Игор Живковић, др Стефан Грујић, анестезиолог др Влада Савић, перфузер Небојша Ђикановић, инструментарка Ерна Лозук, као и остале сестре и техничари.

–Уградња бајпаса је један од најчешћих начина лечења исхемијске болести срца и интервенција која се примењује у 80 одсто свих третмана у случају обољења коронарних артерија које снабдевају срчани мишић крвљу, као и обољења срчаних залистака. Та процедура се најчешће изводи на отвореном срцу, тешком хирургијом, и подразумева пресецање грудне кости, што је за пацијенте веома трауматично. Ова нова метода, која се развијала последњих година, представља велики напредак у третману пацијената са комплексним срчаним обољењима. Познато је да већина пацијената има болест више срчаних крвних судова и да захтевају већи број бајпаса, па смо се овог пута, након урађеног једног бајпаса на куцајућем срцу пре скоро годину дана, сада одлучили да радимо и минимално-инвазивну вишесудовну реваскуларизацију, која укључује ушивање два, три или више бајпаса на срцу кроз мали рез у међуребарном простору. Код ове методе користи се машина за вантелесни крвоток, а срце се током рада потпуно зауставља, што хирургу омогућава додатну прецизност у току шивења бајпаса. Да би се извела овако сложена хируршка процедура неопходно је велико искуство тима у области минимално инвазивне бајпас хирургије, што ми, свакако, имамо – казао је др Живковић. Он је нагласио да је за ову методу највише заслужан др Мирослав Миличић, који се за њено извођење едуковао у Солуну, радећи са кардиохируиргом др Олександром Баблиаком. За време његовог боравка у солунској болници, заједно су, како каже др Живковић, извели десетак ових процедура.

По повратку у Београд, др Миличић је, са остатком тима, овом техником извео троструки бајпас код пацијента старог 53 године. Постоперативни период је протекао без компликација и пацијент је након неколико дана од операције отпуштен на кућно лечење.

Доктор Живковић је објаснио значај ове минимално-инвазивне технике и очекује да ће бити широко примењивана у наредном периоду. Ипак, истакао је и неопходност пажљивог избора пацијената и строго поштовање процедура, како би се осигурали безбедност и успех операција.

– Ова техника омогућава да сада готово сви пацијенти којима је неопходно урадити више бајпаса могу да буду оперисани овом методом. Наравно, треба узети у обзир да смо тек у њеном зачетку и да ћемо правити највећу селекцију пацијената, јер је веома битно да ни у ком случају не нашкодимо пацијенту или га ускратимо за квалитетно ушивање бајпаса, по цену да операцију изведемо минимално-инвазивним приступом – поручио је др Живковић, надајући се да ће Клиника за кардиохирургију Института ,,Дедиње“ у следећој години значајно повећати број процедура изведених на овај начин и да ће сви пацијенти бити задовољни резултатом њиховог рада.

Уградња бајпаса ендоскопском техником (MIDCAB) први пут у „Дедињу“ изведена је након посете немачког стручњака, др Алеxандера Блема. Он је кроз мали рез од свега пет до шест центиметара у четвртом међуребарном простору, ушио једноструки бајпас на најважнији крвни суд срца и то док је срце радило. Након тога је овај програм минимално-инвазивне бајпас је наставио др Игор Живковић, који је код пацијената са оболелим једним крвним судом на срцу, месецима након тога изводио ову врсту процедуре.

– У пракси се ова процедура показала јако добро, с обзиром на то да су пацијенти били поштеђени пресецања грудне кости, а њихов опоравак и отпуштање на кућно лечење, као и враћање свакодневним активностима били су бржи. Касније смо ову технику модификовали на јединствени и препознатљив начин и назвали је према идејним творцима, микро-бајпас. Модификована техника се од изворне разликује по начину припреме крвног суда који се користи за бајпас, што је додатно смањило трауму пацијената и убрзало опоравак. Управо смо нашу модификацију технике и публиковали у престижном часопису „Innovations”, као нешто што смо на тај начин први извели у свету. Због сложености саме процедуре на куцајућем срцу, извођење више бајпаса је веома комплексно и може носити извесне ризике, као што су немогућност ушивања свих потребних бајпаса, неопходност конвертовања на класични приступ са стернотомијом и друго – рекао је др Живковић и објаснио да се, управо због тога, вишеструка уградња бајпаса не ради на куцајућем срцу – много је сложенија и носи веће ризике у односу на методу која се ради на заустављеном срцу, када је рад миокарда замењен машином за вантелесни крвоток.

Пацијент Бобан Станојевић је казао да је искусио четворогодишњи бол у грудима и леђима. Након обављених испитивања и коронарографије, Конзилијум Института ,,Дедиње“ је одлучио да му се изведе троструки бајпас, користећи минимално- инвазивну методу. Већ након другог дана, пацијент је осећао сигнале опоравка, шетао и изразио задовољство брзим напретком, док је већ петог дана био код куће, са својом породицом.

– Дубоко сам захвалан лекарима и целокупном медицинском и немедицинском особљу ,,Дедиња“ – казао је пацијент Станојевић истакавши да је био у болницама у иностранству, али да ниједна није пружила такву љубазност, хигијену и пажњу према пацијентима као Институт „Дедиње“.

Институт је, према речима др Живковића, не само оправдао, већ и премашио очекивања својих пацијената и стручне јавности. Ови успеси нису, како је казао, само резултат врхунских стручњака и иновативних метода лечења, већ и посвећености свих запослених Института у остваривању визије пружања врхунске здравствене неге.

Ослањајући се на богато искуство и непрестано усавршавање, Институт ,,Дедиње“ је током ових 45 година постао синоним за изузетност у лечењу срчаних обољења.