Успех и напредак у достигнућима екипе Одељења за електрофизиологију и електростимулацију Института за кардиоваскуларне болети ,,Дедиње“ одјекнуо је и данас, само седам дана након што су освојили европски трон, урадивши чак 16 криобалон катетерских аблација атријалне фибрилације – једне од најчешћих срчаних аритмија.

По први пут у Србији, данас су екипе електрофизиолога, сестара, инструментарки и техничара Института ,,Дедиње“ у сарадњи са еминентним стручњаком и колегом у овој области, шефом Одељења за електрофизиологију у болници ,,Алфрид Круп“ (Alfried Krupp), др Карсом Невеном (Kars Neven) из Немачке, код три пацијената старости од 45 до 70 година, применили најновију иновативну методу у лечењу атријалне фибрилације. Пулсним таласима, срцима ових пацијената, лекари су вратили нормалан ритам. Пацијенти се добро осећају и већ за непуних 24 сата од интервенције, биће отпуштени својим кућама.

Према речима лекара који су извели ову најсавременију методу др Милосава Томовића, др Дејана Којића и др Велибора Ристића, да и поред највећих напора помогне пацијентима са поремећеним срчаним ритмом, значајан број пацијената нема прилику да добије ову врсту терапије, јер је мали број центара који има високо едуковано особље и најновију технологију који су потребни за решавање овог здравственог проблема.

Пре само седам дана, екипа Одељења за електрофизиологију и електростимулацију Института ,,Дедиње”, урадила је рекордних 16 криобалон катетерских аблација атријалне фибрилације, у жељи да се помогне што већем броју пацијената, али и да покажемо да су ефикасна организација и добро руковођење кључни фактори у постизању успеха у пружању медицинских услуга нашим пацијентима. У лечењу атријалне фибрилације, до сада су у нашој земљи коришћена два главна извора енергије  и то радиофреквентна енергија, која загревањем ткива доводи до оштећења делова срчаног мишића које ствара и одржава аритмију, као и криобалон технологија, која замрзавањем ткива испод -40 степени доводи до сличног ефекта. Ове врсте енергије називамо термалним, што значи да променом температуре ткива долази до измене функције срчаног мишића. Уколико се изводе у високо специјализованим центрима, као што је наш Институт ,,Дедиње”, интервенције су повезане са нижим ризиком од компликација, али које, без обзира на мали проценат јављања, ипак постоје. Да би још више смањили могућност нежељених догађаја, научници су открили нову нетермалну технологију – енергију пулсних таласа, користећи кратке пулсеве електричне енергије, који доводе до оштећења мишића без промене температуре ткива. Примећено је да оваква врста енергије има високу специфичност за срчани мишић и да не долази до поремећаја функције и угожавања околних структура као што су крвни судови, нерви и ткиво једњака, а који могу показати промене у току примене других видова енергије – објашњава начелник Одељења за електрофизиологију и електростимулацију Института ,,Дедиње” електрофизиолог др Милосав Томовић и наглашава да је, и поред још ниже стопе нежељених догађаја, примећено да се коришћењем енергије пулсних таласа интервенција може још брже и сигурније извести, те код једноставнијих случајева може бити завршена и до максималних 45 минута, отварајући, при том, врата могућности да се још већем броју пацијената са атријалном фибрилацијом на овај начин значајно помогне.

Резулати првих студија указују да је ова метода компаративна са другим изворима енергије и да након годину дана, најмање 78 одсто пацијената неће имати нову епизоду атријалне фибрилације и придружених аритмија. Она се у свету користи око три године, па се може рећи да је у развоју, и то веома успешно, јер је до сада показала изузетне резултате.  Ово је још један удружени напор стручњака наше установе да се листе чекања максимално скрате и даје поруку да Институт поседује логистику и вољу да у потпуности учествује у лечењу свих кардиоваскуларних болесника– казао је председник Радне групе за аритмије Удружења кардиолога Србије, електрофизиолог др Дејан Којић.

Тимови лекара Института ,,Дедиње“ не престају да постављају високе стандарде у пружању врхунске здравствене неге, те су увођење нових технологија и примена савремених процедура, по чему је иначе препознатљив, сигуран пут ка постављању Србије на мапу земаља које користе најсавременије приступе у лечењу кардиоваскуларних болести, али и један од начина да се нагласи значај улагања у даља медицинска истраживања.