Прва година рада кардиоваскуларне магнетне резонанце ( CMRI –Cardiovascular Magnetic Resonance Imaging ) Института ,,Дедиње”, обележена је обављањем чак 1.000 прегледа. Овај изузетан број не само да поставља Институт „Дедиње“ међу најуспешније и најфреквентније центре у континенталној Европи, већ указује и на стручност и посвећеност тима.

Годину дана, колико је прошло откако је у Институту Дедиње почела са радом кардиоваскуларна магнетна резонанца, асс. др Горан Лончар кардиолог и председника Научног већа Института Лончар оцењује као период интензивног рада, постизања импресивних бројки и постављања високих стандарда у области. MR срца, посебно нагласивши да није само повећан број прегледа на дневном нивоу, већ се интензивно радило и ради се на континуираном усавршавању секвенци аквизиције MR срца. Институт је, како је рекао, постао кључан партнер General Electric-u (GE), водећем произвођачу дијагностичких система. Кроз низ састанака у циљу интензивне сарадње, договорен је долазак апликатора GE-а, Владека Шевченка у Србију, како би директно сарађивао с тимом Института. Ова сарадња поставила је темеље за преговоре да ,,Дедиње” у блиској будућности постане референтни истраживачки центар за GE у Србији, што би га сврстало међу најпрестижније центре у овом делу Европе.

На почетку нашег рада обављали смо три прегледа дневно, данас осам, а тежимо да стигнемо и до броја десет. Ми смо први центар у Србији по броју урађених прегледа у области магнетне резонанце срца. Константно су се усавршавале и адаптирале секвенце аквизиције магнета срца, што је, наравно, захтевало велики број састанака, који су нама, итекако, ишли у корист. Постали смо врло интересантни General Elektric-у (GE), који производи дијагностичке системе за снимање органа, укључујући магнетну резонанцу, рендген апарате, дигиталну мамографију итд… Крајем августа ове године, договорили смо се да највиши представник, односно апликатор General Electric-а Владек Шевченко, два пута дође у нашу земљу, како би радио са нама и помогао нам да унапредимо секвенце и наш рад уопште. Од тада, са њим интензивно сарађујемо и кад год имамо неки проблем, имамо слободу и велику част да директно комуницирамо са првим човеком за кардијалну магнетну резонанцу са источну Европу, а то је, управо он. Паралелно смо кренули и у преговоре са GE, да постанемо њихов први референтни истраживачки  центар за у Србији – истакао је асс. др Лончар и нагласио да у Србији не постоји GE центар за магнетну резонанцу, а који би, уједно, био и истраживачки центар.

Сада пролазимо врло комплексну процедуру, на нивоу Европе је све је завршено,а према новој информацији коју смо добили од првог човека за истраживачку област GE за магнет у Европи, господина Азима Челика из Беча, наша документација је тренутно у Америци. Процес регуларно траје шест до осам месеци, а када постанемо њихов референтни центар за развој нових секвенци, једини у Србији, а мислим и у овом делу Европе, добићемо могућност да учествујемо у развоју нових секвенци, које значајно могу да убрзају ток прегледа. У том случају, повезаћемо се и са другим референтним GE центрима, са којима смо се ми, између осталог, у међувремену и повезали – поручио је асс. др Лончар.

Сарадња с еминентним центрима попут оног у Монзину- Италија, и Ротердаму – Еразмус клиника, додатно ојачава глобални значај Института „Дедиње“. Редовни састанци с консултантима попут проф. Роберта Манке и др Маје Пирнат пружају додатну стручност и подршку у постизању врхунских резултата.

Ми итекако водимо рачуна да ниво прегледа буде на високом нивоу и то је заиста тако. У томе нам помажу два консултанта са којима имамо редовне недељне састанке, а то су  проф. Манка, који води MRI центар срца из Универзитетске болнице у Цириху и др Пирнат, вођа и оснивач MRI центра из Универзитетское болнице у Марибору. Проф. Манка је у највишем борду за магнетну резонанцу Европског удружења за кардиоваскуларни имиџинг и он оцењује да ли је одређени центар за магнетну резонанцу има услове да постане референтни центар од стране Европског удружења за кардиоваскуларни имиџинг (EACVI). Професорка Ида Јовановић нам, такође, много помаже. Она сваког уторка поподне решава са нама дилеме и проблеме који се јављају код пацијената са конгениталним комплексним урођеним манама одраслих – казао је др Лончар.

Он је нагласио да је едукација здравствених радника Института ,,Дедиње“ и у овој области у непрекидном и сталном процесу.

Болнички центар у Монзину- Италија је место где су били готово сви техничари из нашег центра за MR и где ће у фебруару на додатну едукацију ићи и скоро сви лекари. То је центар проф. др Ђанлуке Понтонеа (Guanluca Pontone), а истовремено смо имали и две онлајн сесије са проф. Александром Хиршом (Alexander Hirsch), који води референтни центар за GE у Ротердаму, са којим смо дискутовали о одређеним проблемима у секвенцирању и где ћемо, надам се, послати млађег колегу др Владимира Михајловића на барем месец дана усавршавања – рекао је др Лончар.

У циљу постизања будуће високе позиције, Институт ради на развоју и усавршавању секвенци аквизиције, с посебним нагласком на имплементацији најновијих технологија. С обзиром да се очекује да ће постати једини референтни центар у Србији за развој нових секвенци, биће омогућено и учешће у међународним истраживањима и снажну сарадњу с другим референтним центрима.

 У складу с визијом Института, чланови тима учествују у научно-истраживачким пројектима и публикују радове на релевантним листама. Пилот пројекат др. Владимира Михајловића, под називом „4D flow у бикуспидној аортној валвули“, представља само један од примера иновативног приступа.

Др Лончар је, овом приликом казао да постоји изразита  да Институт до 2025. године постане референтни центар за магнетну резонанцу срца.

За то је потребно три године рада и одређени број процедура, као и да особље има адекватан ниво сертификације – објаснио је др Лончар, који је већ стигао до другог нивоа европске лиценце, а ускоро ће и до трећег, након чега ће званично постати едукатор за магнетну резонанцу срца. Он је додао да и сви остали чланови MRI тима  Института ,,Дедиње“ имају обавезу да положе испите, прикупе документацију и стигну бар до другог нивоа, на чему константно раде.

Већ смо публиковали један рад на SCI листи из магнетне резонанце срца, послали смо три абстракта у Лондон на најважнији европски, односно светски састанак из кардиоваскуларне магнетне резонанце, и сва три рада су прихваћена. Аутори тих радова др Љиљана Ранковић Ничић, др Желимир Антонић и др Владимир Михајловић ће их усмено презентовати на том важном састанку. Истовремено су започети научно-истраживачки пројекти, те иако смо млад центар, истиче др Лончар, повезали смо се са КБЦ ,,Драгиша Мишовић“ и са КБЦ ,,Звездара“, како би се повећао број болесника, те је из те приче израсла и идеја за одлазак млађег колеге др Владимира Михајловића који тренутно ради пилот пројекат под називом ,,4D flow у бикуспидној аортној валвули у Амстердам код проф. Хирша, који је између осталог развијао, ту нову напредну технику снимања на магнетној резонанцу. Др Ранковић Ничић је припремила све за хипервентилациони стрес тест, па се на том пољу очекује истраживачки уговор са ГЕ-ом, како би се и могла и та секвенца инсталирати код нас – навео је др Лончар и додао да ће то омогућити да др Ранковић Ничић започне конкретну сарадњу са проф. др Матијасом Фридрихом ( Маттхиас Фриедрицх), једним од  највећих ауторитета за магнетну резонанце срца, који води дијагностички центар у Универзитетској болници ,,McGill“ у Монтреалу, и који развија нове секвенце у MRI.

Како је објаснио др Лончар, др Ранковић Ничић ће бити главни истраживач за ту студију, која је већ прошла наш етички одбор, напомињући да је од 1.000 болесника који су прегледани кардијалном магнетном резонанцом, код 305 њих примењен стрес тест. Реч је о медикаметно провоцираном тесту срца током снимања, на основу чега се процењује да ли пацијент има исхемију односно коронарну болест или не.

То је заиста велики број, можда чак већи од свих здравствених центара заједно на просторима бивше Југославије. Другим речима, на тај начин лекари одређују се да ли је пацијенту потребна коронарографија или не. У вези са тим, ради се велики регистар, управо, из стрес перфузије за који сам ја одговоран. На регистру из хипертрофичне кардиомиопатије и дилатативне кардиомиопатије ради др Љиљана Ранчић, др Желимир Амтонић регистар за одређене категорије болесника са урођеним срчаном маном GUCH (Grovn Up Congenital Heart), док др Снежана Трајић ради на регистру минока срчаних удара (инфаркт миокарда на неопструктивним коронарним артеријама). Дакле, водимо рачуна да све што урадимо систематизујемо и да скоро сваки болесник уђе у базу података. Повезани смо јако добро са свим центрима у Србији, па нам долазе пацијенти из Сремске Каменице и Клиничког центра Србија, који, при том, имају своју магнетну резонанцу, затим из КБЦ ,,Звездара“, КБЦ ,,Др Драгиша Мишовић“, из Ниша, Крагујевца, Параћина… То је показатељ да информација о добром нашем раду бива препозната од колега из свих делова Србије. Наравно, потребно је одређено време да наши кардиолози добро схвате које су праве индикације за магнетну резонанцу срца и онда ће то бити још ефикасније. У плану је такође да радимо и једну лепу подстудију ,,STICH 3C“, коју је нашем Институту донео др Милан Милојевић, тачније подстудија из магнетне резонанце срца у том једном великом Светском пројекту који води, између осталих, болница ,,Weill Cornell“ из Њујорка– казао је др Лончар, истакавши кључну улогу магнетне резонанце срца у дијагностици и праћењу срчаних обољења.

Магнетна резонанца је незаобилазна метода за финалну дијагнозу, метода са највишим нивоом доказа. Рецимо, кад неко има миноку, не би смело да се деси да пацијент изађе из болнице, а да није добио дијагнозу, а за њу је неопходна магнетна резонанца срца. Што се тиче успостављања дијагнозе бројних кардиомиопатија (болест срчаног мишића), магнетна резонанца је, такође, незаобилазна. Ту убрајамо хипертрофичну кардиомиопатију (задебљање срчаног мишића), боља верификација дилатативне кардиомиопатије (проширено срце), аритмогена дисплазија десне коморе (замена мишићног ткива масним или везивним) – навео је др Лончар.

– Када је реч о коронарној болести, магнетна резонанца срца је златни стандард за процену дијабилности миокарда. То је неинвазивни тест који има највећу дијагностичку тачност у односу на детекцију исхемије. Дакле, тиме избегавате инвазивни преглед, мање кошта урадити стрес магнетну резонанцу срца, него радити несврсисходну коронарографију, односно инвазивну коронарну процедуру – објаснио је он и додао да је магнет неприкосновен у лечењу урођених конгениталних мана код одраслих. Сваки пацијент са урођеним конгениталном маном, нарочито онај који је оперисан у детињству и који се озбиљно прати, мора да има магнет у одређеним временским периодима – рекао је др Лончар.

Др Лончар је нагласио да магнет не решава све дилеме и истиче да је он само део комплексне кардиолошкој слагалице.

Прво се ради клинички преглед, који је јако важан, базиран на великом клиничком искуству, где је потребно проценити шта још треба од додатних претрага кад имате проблем у закључивању. Тачно се зна када треба употребити магнет, јер он доноси веома корисне информације и разрешава ситуацију. То се може проценити по начину рада нашег тима за срце, који све већи број болесника шаље на магнет, да би донео посебно комплексне одлуке. Пацијенти се већином не плаше магнета, па је у свему томе јако битан приступ. Када детаљно објасните пацијенту како тече процес снимања, који оквирно траје око сат времена, све иде јако лепо. Много је мање одустајања код нас него, рецимо, у Цириху, то је моје лично искуство – казао је др Лончар.

 Институт „Дедиње“ се истиче и у едукацији, планирајући дводневну радионицу из магнетне резонанце срца. Један од предавача на овом скупу биће и проф. Роберт Манка, а ова  иницијатива омогућиће стручњацима да се упознају с најсавременијим технологијама и техникама у овој области.

Институт „Дедиње“ не само да поставља само стандарде у овој области, већ пружа квалитетну услугу и обликује будућност кардиоваскуларне дијагностике у Србији и региону.