Поводом 45 година живота и рада Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, у београдском хотелу „Метропол Палас”, данас је одржана Свечана академија. Овом приликом, свечаности су присуствовали председник Србије Александар Вучић, патријарх Српске православне цркве Порфирије, министарка здравља Даница Грујичић, министар за унутрашњу и спољашњу трговину Томислав Момировић, министарка за бригу о породици и демографију Дарија Кисић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић, министар без портфеља Новица Тончев, председник Народне скупштине Владимир Орлић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић, глумац Лазар Ристовски, као и велики број угледних званица Србије, региона и иностранства, који су поштоваоци успеха и рада Института ,,Дедиње”– лидера у кардиоваскуларној медицини на светском нивоу. Честитке нису изостале ни из иностранства, па су се, овом приликом, путем видео линка, домаћинима обратиле колеге и пријатељи председник Удружења кардиоваскуларних и торакалних хирурга САД-а проф. др Џозеф Бавариа и председник Европског удружења кардио-торакалних хирурга проф. др Патрик Перие. Свечаности је присуствовао и еминентни светски стручњак, оснивач и изумитељ TAVI методе, уважени гост из Француске, интервентни кардиолог проф. др Алан Крибје (Alain Cribier), по коме ће се, како је директор Института ,,Дедиње” проф. др Милован Бојић најавио, од сада називати највећи ТАVI симпозијум, који ће се сваке године одржавати у Србији и то баш у Институту ,,Дедиње”.

–Ових 45 година је време перманентне борбе и импресивног развоја, борбе за простор, статус, за место у мрежи здравствених установа Републике Србије, па све до остварења водеће, лидерске позиције из ове области медицине, не само у земљи, него и у свету. Од полумонтажне зграде Васкуларне хирургије из 1987. године, преко ,,Дедиња 1” из 1991, па до ултрамодерног ,,Дедиња 2” из 2022. године, од 60 до данашњих 1.000 запослених, од неколико почетних и дијагностичких сала, до данашњих 11 и шест ангио сала, од изостанка здравствено-образовне делатности, до наставне базе за три медицинска факултета и референтног едукативног центра за лекаре из великог броја земаља Европске Уније, Азије и Африке, од почетног спорадично-клиничког истраживања до најагилнијег научног института у земљи са 50 доктора медицинских наука, 70 научних истраживача и сарадника, са утемељеном визијом и опредељеним простором у BIO4 Кампусу, са лабораторијом за атеросклерозу, васкуларну биологију, регенеративну и експерименталну хирургију, убеђен сам да ће Институт ,,Дедиње бити научна тврђава која ће освајати европске и светске висине у медицинској науци. Наш развој и његова импресивност, почели су од спорадично малог броја операција на почетку, до данашњуег највећег броја операција у Европи -2. 574 и највећег броја операција у једном дану на старом континенту – 25. Сведоци сте највећег броја изведених TAVI процедура у једном дану -13, убрзо и на свету, када је урађено 17 у једном дану. Драги пријатељи, можете ли замислити мој осећај поноса, али и пријатне треме, када ово изговарам пред професором Крибјеом, родоначелником TAVI методе на светском нивоу – казао је проф. Бојић, обративши се проф. Крибјеу на француском језику:

 – Професоре Крибје, драго ми је што вас видим данас овде са нама, хвала Вам за све што сте учили за светску кардиоваскуларну медицину – казао је проф. Бојић, нагласивши да је импресиван развој Института текао  кроз десетине и десетине нових процедура које су изведене први пут у Србији, Европи и свету, кроз европско лидерство у хирургији каротидне болести, регионално лидерство у хируршком лечењу срчаних залистака и најмање смртности, традиционално лидерство у хирургији лука аорте, а према његовим речима, импресивни су и резултати у лечењу терминалне фазе срчане слабости и уградње тотално вештачког срца, као златног моста ка трансплантацији органа.

– Са нама је данас и пацијент Зоран Милићевић, коме смо пре шест година уградили тотално вештачко срце. То је пацијент који најдуже на свету живи са овим апаратом, па  CNN ускоро прави репортажу о њему, као светском чуду. Крајем прошле недеље смо имали бесану ноћ чекајући трансплантирано срце. Срце донора тада, нажалост, није било адекватно, али, драги Зоране, има прилике и шанси, а ми ћемо их сигурно искористити– поручио је проф. Бојић.

Према његовим речима, Институт ,,Дедиње“ је препознатљив српски бренд којег су стварале генерације најбољих лекара, медицинских сестара, техничара и немедицинских радника протекле четири и по деценије.

–Свима њима, свим досадашњим директорима Института, са овог места одајемо дужно поштовање и трајну захвалност. Ми од наших лекара и здравствених радника тражимо много, али им узраћамо више. Не толеришемо осредњост, ми њима дајемо крила, а они нама лет, учимо их да воља и жеља за успехом мора да надмаши сваки страх од неуспеха. Подучавамо их да сањају своје снове и имају храбрости да их следе. Убеђујемо их да зграбе будућност, јер смо их учили да имају јаснију представу о њој и да знају да је обликују. Због тога је Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ место са којег се најмање одлази, а највише долази.  Драги пријатељи, за свој рад и резултате добијали смо похвале од свих неприкосновених ауторитета из земље и иностранства, а нама су најдраже оне које добијамо од наших пацијената, захвални су нам за изузетно негу, бригу, пажњу, оданост и љубав и сваки запослени радник Института ,,Дедиње“ зна да је пацијент за њега светиња. Због тога и постоји наша професија и бригом за њега потврђујемо да смо је правилно одабрали и да ћемо је стално унапређивати и и усавршавати. Знају то наши пацијенти, а и њихови представници на данашњој Свечаној академији- наши трансплантирани пацијенти, који 28 година носе трансплантирану јетру – казао је проф. Бојић и додао да звучи парадоксално, али је тачно, да су европски и светски рекорди освојени уз звуке грађевинских машина на згради Института.

 –Ми очекујемо и радујемо се повратку грађевинских машина, због неопходне и неодложне реконструкције старе зграде ,,Дедиње 1″ стару 40 година-нагласио је проф. Бојић и додао да у име сваког запосленог радника Института ,,Дедиње” и његових пацијената изражава највећу захвалност председнику Републике Србије Александру Вучићу за напор и труд да се изгради и опреми ,,Дедиње 2”, уз молбу да снагом свог ауторитета и препознатљивом енергијом помогне неодложну и неопходну реконструкцију ,,Дедиња 1″.

Председник Србије Александар Вучић је најпре честитао јубилеј, након чега је говорио о значају Института и у нашој земљи и у региону. Овом приликом, упутио је захвалност  директору Института проф. др Миловану Бојићу за све што је урадио претходних година, али и претходном директору проф. др Бошку Ђукановићу.

– Захваљујем се и свим радницима, лекарима, вредним сестрама, свима који су увек држали до угледа ове институције и који су увек знали како да доприносе расту њеног угледа. Потрудићемо се да се убрзају све процедуре око радова на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, који је спашавао животе и који ће то наставити да ради у будућности– нагласио је председник Вучић и додао да је око 50 милиона евра уложено у објекат ,,Дедиње 2”, али да је потребно још 13,5 милиона евра за реконструкцију ,,Дедиња 1”.

– Дали смо своју реч да ћемо да реконструишемо и зграду ,,Дедиње 1” стару 45 година, где је потребно унети најмодернију опрему – навео је председник Вучић, нагласивши да је већ донета одлука да се у Србији за мање од два месеца обезбеде 22 магнетне резонанце за 10 градова и општина, мамографи за више градова, као и ултразвучни и рендгенски апарати, што ће коштати десетине милиона евра, али да су животи људи најважнији. То су важне ствари, јер ћемо тиме да смањимо стопу смртности, да појачамо нашу превенцију, да покушамо да на најбржи могући начин заштитимо животе људи, а да се онда бацимо поново у реконструкцију, обнову и изградњу нових болница и клиничких центара. Верујемо у нашу способност и идемо даље – поручио је председник Вучић на свечаној церемонији.

У ишчекивању реконструкције ,,Дедиња 1” и евентуалног проширења просторних капацитета Института, коначно би се, према рећима директора проф. Бојића, завршила полувековна борба за простор, чиме би ова установа постала оно што по својим резултатима и заслужује – Национални институт за срце и крвне судове, на понос Србије и њених грађана.