У Београдском хотелу ,,Crowne Plaza” од 26. до 27. маја 2023. године, одржан је заједнички састанак 12. интернационалног симпозијума из неурокардиологије и 11. Међународног састанка неинвазивне електрокардиологије “Neurocard 2023”. Захваљујући организацији Удружења за неурокардиологију Србије и Секције за аутономни нервни систем Српског Лекарског Друштва, а под покровитељством Светског удружења за неинвазивну кардиологију и холтер (ISHNE) и Европске академије наука и уметности, кључне научне установе Европске уније са 2. 000 чланова од којих су 38 добитници Нобелове награде, знатно је унапређена научна сарадња стручњака из сличних области. Овај изузетно значајан састанак ,,Neurocarda-а“ окупио је велики број научника из области неинвазивне кардиологије, неурокардиологије и других блиских научних области из целог света, Европе и региона, те је учешће на конгресу узело неколико десетина интернационалних предавача из САД, Европе, Азије и Русије, као и многобројни домаћи и регионални предавачи.

По први пут ове године, Удружење за неурокардиологију организовало је конгрес у суорганизацији Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, окупивши медицинске истраживаче и специјалисте фокусиране на аутономну кардиоваскуларну регулацију у различитим областима као што су кардиологија, нанотехнологија, неурологија, физиологија, молекуларна биологија, генетика, фармакологија, нефрологија, ендокринологија, психологија, инжењеринг, нано медицина и друге дисциплине.

– Пре четири године, имали смо част и задовољство да у Београду,  одлуком борда ISHNE – а, организујемо светски конгрес три организације – ISHNE, затим Интернационалног удружења за електрокардиологију и нашег Удружења за неурокардиологију, а тај састанак је, тада, окупио 95  предавача из целог света. Задовољство ми је да нагласим да су своје учешће на конгресу узела двојица чувених светских електрофизиолога из Кливленд клинике из Охаја, најпознатије кардиолошке клинике на свету и то бивши председник Светског удружења за неинвазивну кардиологију проф. др Нираж Варма и његов колега, пореклом са наших простора, проф. др Иван Чакулев. Професор Варма је непосредно пред долазак на овај конгрес, први пут у свету, пацијенту са сложеним стањем срчане инсуфицијенције, уградио најновији тип дефибрилатора и ово је његово прво јавно појављивање након тог историјског чина, који су пренели сви светски медији. Важно је да напоменем да је заједничким радом Удружења за неурокардиологију, у суорганизацији Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, направљен концепт заједничких састанака са овим изузетно значајним интернационалним и регионалним организацијама, а све у циљу стварања велике светске мреже и заједничке сарадње. Захваљујући директору Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ проф. др Миловану Бојићу, успели смо да под једним кровом организујемо лабораторију за тестирање аутономног нервног система и инвазивну електрофизиологију, што је врло ретко у свету, а омогућава решавање проблема који су везани за кризе свести, тешке поремећаје ритма и тестирање аутономног нервног система у свим болестима, уопште – казао је председник Организационог одбора конгреса и председник Удружења за неурокардиологију Србије проф. др Бранислав Миловановић и додао да су кључне теме овог састанка биле базична неурокардиологија, централни механизми и срце, изненадна срчана смрт, исхемијска аутономна дисфункција, онкокардиологија, испитивање функције аутономног нервног система, транскранијална магнетна стимулација, електрокардиологија и телемедицина, методолошки аспекти испитивања функције аутономног нервног система, метаболичке неуропатије и кардиоваскуларни ризик, кризе свести (синкопа), хипертензија и неурални механизми, аритмије и аутономни нервни систем, вештачка интелигенција…

-У оквиру овог важног састанка имали смо осам интернационалних минисимпозијума, које су покривала интернационална удружења из различитих области медицине, Удружење за неинвазивну електрокардиологију и холтер, посета кључних људи из борда који су били предавачи, EMEA сесију ( Удружење пацијената са потковид синдромом хроничног умора у оквиру Европске Уније).  Проф. др Ол Саугштат из Норвешке је говорио о лечењу пацијената са поствирусним синдромом хроничног умора, којих је у Србији све више, па ће нам препоруке и начини лечења ове болести, које се веома успешно примењују у Норвешкој, бити од изузетне важности. Међутим, то је врло сложена терапија зато што захтева лечење читавог организма и свихсистема који су оштећени, тако да је, најпре, неопходно надокнадити дефицит свих витамина и минерала који су недостајали организму. Нертетко се уводи и антизапаљенску терапију, јер је доказано да су узрочници болести, углавном, одређене бактерије и вируси, односно да су присутне хроничне инфекције. Све ово захтева мултидисциплинарно лечење, где је у 80 одсто случајева неопходно укључити и гастроентеролога, психолога, психијатара… Такође, потребно је лечити и дисаутономију, кризу свести код пацијената код којих је оштећен нервни систем, а који регулише крвни притисак, али и оштећене митохондрије, ћелије које производе енергију у организму – нагласио је проф Миловановић и додао да је на тржишту присутан велики број препарата који се нуде, па је у том случају неопходна и велика опрезност.

-Мора се знати који лекови могу, а који се никако не смеју узимати, јер међу њима има и оних који још више нарушавају функцију митохондрија. Поред тога, потребно је укључити и пептиде, аминокиселине итд. Међутим, велики проблем представља набавка препоручених лекова, јер је терапија, као што сам већ нагласио, врло сложена. Још увек не постоји једна таблета која би решила проблем, већ се узима велики број препарата, који су доста скупи, а већина није о трошку државне касе – рекао је проф. Миловановић, који је на конгресном предавању дао дуго очекиван одговор на питање да ли су постковид и поствирусни синдром хроничног умора иста болест.

-Поствирусни синдром је подтип постковид синдрома, којих укупно има три. У првој групи се налазе пацијенти који имају тегобе, али нису развили одређене комликације ни након шест месеци од ифекције корона вирусом. Са друге стране, постоје пацијенти који су развили комликације као што су инфаркт, мождани удар, тромбоза, срчана инсуфицијенција и они се третирају и лече од те дијагностиковане болести. У трећу групу, ону са постковид синдромом, спадају млађи пацијенти, код којих, такође,  није дошло до развоја комликација, али се интензивно жале на недостатак енергије и немогућност обављања свакодневних активности. Ту се примењују препоруке Краљевског удружења лекара Енглеске и Америчког удружења екперата које се баве овом облашћу.  Такви пацијенти се већ након неколико месеци враћају нормалном животу и свакодневним активностима. Ја се, такође, држим тих препорука у лечењу својих пацијената, који, првенствено, морају да буду упорни и истрајни на путу ка излечењу – објаснио је проф Миловановић.

Поред лекара и домаћина из Института ,,Дедиње“, на овом конгресу су своја стручна виђења презентовали и неурокардиолошки стручњаци из регионалних удружења – директор Клинике за кардиоваскуларну рехабилитацију из Загреба, директорка неуролошке Клинике за неурологију у Осијеку, директор Клинике за кардиологију из Тузле, председница Удружења кардиолога БиХ, заједничком састанку је присуствовао и Генерални директор УКЦ-а Републике Српске проф. др Владо Ђајић, који је као члан организационог одбора,  између осталог, рекао:

-Част и задовољство што сам члан организационог одбора овог значајног скупа. Поносан сам на свог пријатеља и колегу проф. др Бранислава Миловановића, са којим смо у УКЦ Републике Српске спровели прву велику студију о томе шта се дешава на аутономном нервном систему након прележаног КОВИД-а. Заједно смо унапредили испитивање и лечење обољења аутономног нервног система у Републици Српској и једини објавили књигу о аутономном нервом систему у издању Акедемије наука и уметности Републике Српске – рекао је проф. др Ђајић.

Проф. др  Миловановић је истакао да је Институт за кардиоваскуларне болести “Дедиње”  један од ретких центара у свету, поред четири велика светска центара (Мејо клиника, Хардвард, Универзитет Џон Хопкинс, и NASA центар у Хјустону), где се на једном месту  срце може испитати инвазивним путем, и где се, уједно, ради и неинвазивна електофизиологија.

 -То је суштина нашег рада у оквиру неурокардиологије. Сваки проблем који је везан за кризе свести, а које су врло честе код поствирусног синдрома умора, где постоји тешко оштећење аутономног нервног система, од сада, може да се дијагностикује у Институту ,,Дедиње”. Надамо се да ће ,,Neurocard” постати добра платформа за међународну научну сарадњу и добра прилика за развијање пријатељства у лепом окружењу и пријатној атмосфери. Сврха састанка је да се подрже истраживања у неурокардиологији и сродним областима, посебно неинвазивној електрокардиологији, како би се побољшала прогноза и исход кардиоваскуларних болести и олакшало ширење најновијих достигнућа – закључио је проф. Миловановић.