У оквиру организације Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, одржана је свечана дводневна радионица посвећена револуционарној ТАВИ методи (транскатетерска замена аортне валвуле). Ова техника, која омогућава замену оштећених срчаних залистака без инвазивних хируршких захвата, представља изузетан напредак у области кардиологије. У оквиру радионице су истакнути не само технички аспекти ове методе, већ и изузетни успеси Института ,,Дедиње“ у примени ове иновације. Учешће на симпозијуму узели су лекари из 17 центара широм Европе – Турске, Пољске, Литваније, Швајцарске, Бугарске, Мађарске, Чешке, Словачке, што је додатно потврдило значај овог догађаја и изван граница наше земље. Циљ овог скупа је и упознавање учесника са начином рада ТАВИ тима ,,Дедиња“ и имплементација минималистичког приступа у овим интервенцијама, али и упознавање учесника са изванредним достигнућима које је институтски тим постигао, радећи 10, 13, па 17 оваквих процедура у једном дану. На скупу су представљени нови планови за ТАВИ методу, а учесници симпозијума су из хибридне сале ове установе са посебном пажњом пратили демонстрацију ТАВИ процедуре уживо, што је омогућило директан увид у практичну примену ове технике. Ова интерактивна сесија додатно је обогатила искуство свих присутних и пружила драгоцену прилику за дискусију и размену мишљења.

Посебност симпозијума био је и омаж творцу ове методе проф. др Алану Крибијеу, француском интервентном кардиологу и родоначелнику ТАВИ методе, коју је први пут извео 2002. године. Захваљујући њему, ова метода се данас изводи у 170 земаља света, спасивши животе неколико стотина хиљада пацијената старије животне доби, без које би кардиохируршки захват на аортној валвули био упитан или би, евентуално, имао компликован постоперативни опоравак.

Проф. др Алан Крибије је био велики пријатељ српске кардиоваскуларне медицине, посебно Института ,,Дедиње“. Он је током посете овој кући, у априлу прошле године, био одушевљен успесима ове куће у свакој њеној области. На недавно одржаној прослави 45 година постојања живота и рада Института ,,Дедиње“, лично је заложио и своје име, по којем би сви највећи светски симпозијуми из области ТАВИ процедура у интервентној кардиологији, а који би се одржавали у Београду и то баш у Институту ,,Дедиње“, носили његово име. Уводни део симпозијума обележен је минутом ћутања, након чега је скуп званично отворио директор Института Дедиње проф. др Милован Бојић.

Желео бих да кажем неколико речи о овом изузетном човеку и кардиологу, револуционару у кардиоваскуларној медицини у интервентној кардиологији. Често се каже да се у животу некада деси да се пред вас појаве ретки људи- драгуљи, које живот ставља на наш пут. Такав је у мом случају био Алан Крибије. Присутност таквих нас подсећа да је свет богат различитостима и колико можемо научити од других људи, посебно од оних који својим радом и постигнућима мењају свет набоље. То је тај осећај када се након сусрета са таквим ,,драгуљима“ јави жеља да их поново сретнете и могућност да сваки пут са њима направите нову идеју за неку будућу сарадњу. Можда су за то криви и неки унутрашњи стваралачки немири људи који су посебни, сваки на свој начин – по својој лепоти или трагици. Алан Крибије је био не само иноватор, научник и стручњак, већ, пре свега, непоновљив човек у светској кардиологији, светској кардиолошкој пракси и науци. Рођен је 25. јануара 1945. године. Диплому доктора медицине на Универзитету у Паризу завршио је у рекордном року као најбољи студент. Тамо је завршио и своју специјализацију из интерне медицине. Започео је супспецијализацију из кардиологије на Универзитету у Руану 1972. године, а 1976. је провео годину дана у интервентној кардиолошкој специјализацији у болници у Лос Анђелесу у Калифорнији. Године 1983. унапређен је у професора медицине и директора Лабораторије за катетеризацију на Универзитету у Руана. Развио је и извео прву у свету балон аортну валвулопластику 1986. године. Потом је 1995. године организовао и извео прву митралну комисуротомију. У свом плодном стваралачком, стручном и научном раду увидео је да балон аортна валвулопластика код тешке аортне стенозе није била ефикасна код 80 одсто пацијената, те је након годину дана, својом упорном стваралачком, иновативном и посебном енергијом, успео да изведе ту прву транскатетерску замену аортне валвуле – ТАВИ, 2002. године. Ова процедура се сада проширила у готово 170 земаља широм света, спасивши на стотине хиљада људских живота. На томе му небројене генерације пацијената могу бити захвалне. Професор Крибије је 2011. године постао професор емеритус за кардиологију у Универзитетској болници у Руану. Од 2013. године успешно је организовао и водио Медицински тренинг центар у Руану и у својој мултидисциплинарној мисији био је посвећен учењу медицине кроз симулације, видео конференције и обуку између хирурга, кардиолога и лекара опште медицине. Преминуо у фази када је имао још изгледних планова и услова да их реализује, а српска кардиоваскуларна медицина, а нарочито Институт ,,Дедиње“, остали су без значајне подршке и неповратно су изгубиле великог пријатеља и сарадника – казао је проф. др Милован Бојић, након чега је и званично отворио овај значајани скуп.

 –Желим да вас поздравим у име Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“. Као што знате, овај Институт је водећа кардиоваскуларна установа у Србији, региону, али и на европском и светском нивоу. Верујем да не треба много да вам говорим о овој кући, јер чим кроче у ово здање, многи кажу да се брзо осети наше знање, вештине, колегијалност и гостопримство. Нека ваш боравак у Институту ,,Дедиње“, у нашој предивној Србији и у нашем Београду, буде незабораван и нека представља залог за будућа дружења у оваквим и сличним приликама. Надам се да ћемо се поново срести, обогаћени новим искуствима, знањима, вештинама, пријатељствима, као и новим стручним и научним пројектима – поручио је проф. Бојић, упутивши захвалност и представницима компаније Медтроник, чији је референтни центар, управо, Институт ,,Дедиње“.

Поносни смо што можемо да сарађујемо са вама и радујемо се успешној реализацији овог скупа. Желим вам продуктиван рад и надам се да ће о овај ваш радни боравак код нас бити инспиративан и незабораван – казао је професор Бојић.

Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” је светски и европски рекордер у броју изведених ТАВИ процедура у једном дану. Прошле године смо урадили чак 17 оваквих интервенција и тиме постали светски прваци, а овај скуп је велико признање за наш целокупан досадашњи рад. Откад су ТАВИ интервенције уведене у нашу свакодневну клиничку праксу 2019. године, ми смо се трудили да држимо корак са светом, да будемо најефикаснији у тим процедурама и то је препознато од компаније која прави ТАВИ залистке, те је сад, тек други пут у Европи, организоваан овакав симпозијум. Дошли су стручњаци из неколико земаља широм Европе да гледају како ми радимо и то је за нас изузетна част. До краја ове године планирамо организацију још једног великог конгреса, али и конгресе посвећене методама лечења и остала три залистка, у чему, такође, имамо велико искуство и знање – поручио је др Михајло Фаркић.

 

Његов колега, интервентни кардиолог др Дарко Бољевић, казао је да је пре само неколико година са колегама одлазио у друге европске земље да учи ову методу, а сада лекари из других држава долазе да уче од њих.

Уверен сам да наше здравство, посебно Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”, иде у правом правцу. То се види не само кроз наше успешне резултате, већ и кроз интересовање које привлачимо из других земаља. Људи из Литваније, Мађарске, Пољске и других земаља све чешће долазе да уче од нас и да виде наше методе у пракси. Оно што примећујем и што ме радује јесте да млади лекари постају све више амбициозни и отворени за нове методе и технике, посебно када су у питању процедуре у области кардиоваскуларних болести. Перкутане интервенције постају будућност ове области, а млади их препознају као кључне. Радујем се што смо препознати као лидери у овом подручју и што можемо делити наше знање и искуство са колегама из целог света – поручио је др Бољевић.

Овај симпозијум није само прилика за размену стручних и научних сазнања, већ и изузетан начин за промоцију нових планова и будућих достигнућа у области ТАВИ методе. Увођење нових технолошких иновација и континуирана обука медицинског особља, кључни су фактори за даљи развој и унапређење квалитета лечења срчаних обољења. Захваљујући ангажовању Института „Дедиње“ и подршци стручњака, какав је био и професор Крибије, српска кардиоваскуларна медицина остаје на челу светског развоја у овој области, постављајући нове стандарде у лечењу срчаних обољења и унапређујући квалитет живота пацијената. Континуирана размена искустава и знања међу стручњацима из различитих делова света доприноси даљем напретку у области кардиологије.