Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” недавно је био домаћин скупа посвећеног новим приступима и актуелним дешавањима у области периоперативне медицине. У фокусу овог едукативног састанка под називом „Изазови периоперативне медицине“, били су најсавременији приступи у лечењу болесника у операционим салама и јединицама интензивне неге. Међу многобројним учесницима симпозијума се нашао и уважени гост са Универзитета Вашингтон из Сијетла, проф. др Срђан Јелачић, истакнути светски стручњак за анестезиологију у области структурних срчаних обољења.

Учесници овог едукативног скупа су, овом приликом, знатно обогатили своје знање и вештине кроз области као што су препознавање компликација након замене аортне валвуле, што ће им, итекако, омогућити брзу интервенцију и побољшану негу пацијената, затим разумевање перипроцедуралних контролних безбедносних листа као кључног алата за осигурање сигурности током медицинских процедура, читање антибиограма и одабир одговарајућег антибиотика у циљу побољшања ефикасности терапије и смањеног ризика од антибиотске резистенције. Веома значајно поље у савременој медицини су и основни принципи рада тоталног вештачког срца, отварајући врата разумевању технологије која спашава животе, али и основни принципи профилаксе дубоке венске тромбозе, како би се смањио ризик од тромбоемболијских компликација.

Поред помоћнице директора за медицинске послове и управнице Клинике за анестезију и интензивно лечење доц. др Драгане Унић Стојановић, у организацији симпозијума, али и као предавачи, истакли су се анестезиолог Института ,,Дедиње” др Синиша Јагодић, његове колегинице асс. др Јелена Лешановић и др Јелица Јовановић, али и остали предавачи, међу којима и микробиолог проф. др Ивана Ћирковић из Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Проф. др Срђан Јелачић се захвалио на указаној могућности да одржи предавање, истакавши да је концепт контролне листе за ваздухопловство, по први пут успешно уведен у здравствену заштиту, захваљујући пре свега, значајној студији групе Атула Гавандеа, која је направила контролну листу за хируршку безбедност Светске здравствене организације. Применом принципа дизајна контролне листе у авијацији, направљене су контролне листе које се користе у операционој сали. Поред хируршке безбедносне контролне листе, осмшљена је и имплементирана контролна листа за пре-индукциону анестезију, контролна листа за транспорт, контролна листу централног венског катетера, соба за опоравак и контролна листа за пријем у интензивну негу. Недавно, како је истакао, представљена је апликација ,,Checklist Navigator”, укључујући неколико „нормалних“ (рутинских) периоперативних контролних листа, доступних на телефонима и таблетима.

Проф. др Ивана Ћирковић се осврнула на најчешће болничке инфекције у Србији које су, како је нагласила, повезане са оперативним процедурама, а то су инфекције доњих респираторних путева, односно  болничка пнеумонија, заједно са инфекцијама уринарног тракта. Према њеним речима, на четвртом месту по учесталости код нас су инфекције крви.

Забрињавајући су статистички подаци који говоре о употреби антибиотске профилаксе уочи операција и растућу претњу антимикробне резистенције, те стручњаци упозоравају на озбиљне последице по јавно здравље.

–У Србији је више од половине пацијената који су били подвргнути оперативним захватима примало антибиотску профилаксу дуже од препоручених два дана. Ови алармантни подаци указују на потребу за хитним преиспитивањем и унапређењем праксе у примени антибиотика пре операција. Процене из 2014. године које су предвиделе да ће антимикробна резистенција постати водећи узрок смрти до 2050. године, чине се још реалнијим, посебно имајући у виду драматичан пораст употребе антибиотика током пандемије корона вируса – нагласила је проф. Ћирковић.  Она је додала да су резистентни микроорганизми већ одговорни за велики број смртних случајева широм света, док је само у Србији антимикробна резистенција била узрок код више од 7.000 смртних случајева у 2019. години, јер није било могуће применити одговарајућу терапију за инфекције.

–Светска здравствена организација је 2017. године објавила листу приоритетних бактерија за које је неопходно развити нове антибиотике што пре. Ова иницијатива наглашава хитност у борби против антимикробне резистенције и потребу за глобалним напорима, како би се сачувала ефикасност антибиотика за будуће генерације. Ови алармантни подаци подстичу хитне акције како би се смањила неконтролисана употреба антибиотика, промовисала одговорна примена антимикробне терапије и подржало истраживање и развој нових антибиотика у циљу очувања ефикасности ових кључних лекова у борби против инфекција. Већ више од 80 година антимикробни лекови се успешно користе у лечењу бактеријских инфекција. Међутим, као последица селективног притиска континуиране примене антибиотика, дошло је до селекције и ширења резистентних сојева бактерија. Правилно извођење и очитавање резултата антибиограма утиче на ток лечења сваког појединачног пацијента, али и на детекцију резистентних и мултирезистентних бактерија, што је све заједно предуслов за успешну терапију, превенцију и контролу инфекција, како у болничкој, тако и у ванболничкој средини– истакла је проф. Ћирковић.

Предавање др Синише Јагодића односило се на принципе рада тоталног вештачког срца, и решавање потенцијалних компликација, као и на правилан приступ болеснику, чију је функцију биолошког срца, заменила ова вештачка пумпа.

–Тотално вештачко срце (TAХ) служи као мост до трансплантације срца. Оно замењује рад обе коморе и сва четири срчана залистка и индиковано је за уградњу код оних болесника код којих су исцрпљене све могућности медикаменте терапије, а због бивентрикуларне срчане слабости није могућа уградња, још увек примарне ЛВАД пумпе (механичкa потпорa раду леве коморе срца). Тотално вештачко срце SynCardia је бивентрикуларна пумпа, која се састоји од две полиуретанске коморе волумена 50 или 70 ml, и четири механичка залистка. Пнеуматски систем пумпе генерише негативан притисак (вакум) који омогућава пуњење комора (дијстолна фаза) и позитиван притисак током ејекције крви из комора (систолна фаза). По имплантацији TAХ -а врло брзо се успостављају сви хемодинамски параметри, врши се реверзија њиховог стања, а за добре резултате веома је важна адекватна селекција пацијената– казао је др Јагодић.

Др Јелица Јовановић говорила о профилакси дубоке тромбозе код критично болесних пацијената, омогућавајући равнотежу између спречавања стварања угрушака и минимизирања ризика од крварења, што је посебно изазован подвиг у сложеним стањима као што су коагулопатија изазвана траумом и сепсом. Праћење антикоагуланса, укључујуцћи нефракционисани хепарин ниске молекуларне тежине, представља значајан изазов због динамичке природе критичне болести. У овом контексту, улога нивоа антикоагуланса постаје кључна, нудецћи прецизнији приступ працћењу ефикасности терапије и ублажавању компликација код критично болесних особа – казала је она, истакавши многобројне фармаколошке и друге методе профилаксе дубоке венске тромбозе.

Говорећи о постпроцедуралном делиријуму (стање конфузије, често праћено халуцинацијама, емотивном лабилношћу и анксиозношћу), асс. др Јелена Лешановић је нагласила да је то стање и даље честа и озбиљна компликација након кардиохирурских, васкуларних и интервентних захвата. Према резултатима истраживања, како је истакла, ово стање значајно утиче на дужину болничког лечења и тридесетодневни морталитет, што је најчешће присутно код старијих пацијената.

Институт ,,Дедиње“ континуирано настоји да одржи традицију размене искуства и заједничког учења у свим сегментима, те је овај скуп био не само прилика, већ и значајан корак ка савршенијој и снажнијој периоперативној медицини.