Данас је на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ одржан значајан догађај посвећен успешном развоју минимално инвазивне кардиохирургије у Србији.

Осмочлани тим кардиохирурга доц. др. Слободан Мићовић, управник Клинике за кардиохирургију Института ,,Дедиње“, проф. др Иван Стојановић, управник Центра за минимално инвазивну кардиохирургију, затим кардиохирурзи Мирослав Миличић, Петар Милачић, Бранислав Стојковић, Богдан Окиљевић, Милош Јовановић и Игор Живковић,  тимови анестезиолога, кардиолога, анестетичара, сестара, техничара, перфузера и инструментарки, поводом петогодишњице рада Центра за минимално инвазивну хирургију, урадили су 12 минимално инвазивних операција распоређених у шест операционих сала, чиме је од стране ,,дедињских” стручњака потврђена препознатљива посвећеност, ефикасност и сигурност пацијената.

Минимално инвазивне процедуре, овог пута, укључивале су реконструкцију митралног залистка ендоскопским путем, замену аортног залистка, као и ендоскопско припремање вена за бајпас. Такође, изведене су и две операције урођених мана код одраслих, такозвани атријални септални дефект.

–Не постоји операција срца без отварања грудног коша, али у минимално инвазивној хирургији, тај рез је минималан и нема пресецања грудног коша. Једна од кључних предности минимално инвазивних операција је бржи опоравак. Пацијенти који пролазе кроз ове процедуре у болници проведу око четири дана, што је знатно краће у поређењу са класичним хируршким приступом. Осим тога, минимално инвазивна кардиохирургија представља операције на отвореном срцу које се изводе кроз резове смањене величине, од свега четири до пет центиметара, чиме се постиже мања оперативна траума и значајан естетски ефекат. Резови се праве кроз десну страну грудног коша, обично у другом, трећем или четвртом међуребаром простору, што омогућава смањење постоперативне боли и брже враћање свакодневним активностима – казао је проф. др Иван Стојановић додајући да  квалитет интервенције на срцу остаје исти као и код класичне хируршке методе.У последње време, млади кардиохирурзи Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ , међу којима се истичу др Бранисав Стојковић, др Богдан Окиљевић, др  Милош Јовановић и асс. др Игор Живковић, постигли су значајне успехе у области минимално инвазивних операција на срцу. Ови талентовани стручњаци, уз подршку искусних ментора, преузели су значајну улогу у извођењу чак 12 оваквих процедура током једног дана, постављајући нове стандарде у минимално инвазивној процедури.

Њихов ентузијазам и посвећеност, заједно са знањем стеченим од најугледнијих имена у кардиохирургији, омогућили су им да савладају сложене технике које пацијентима доносе бројне предности, укључујући бржи опоравак и мање компликација. Минимално инвазивне процедуре, иако комфорније за пацијенте, захтевају велику прецизност и посвећеност од стране хирурга. Они се, како су казали, свакодневно суочавају са изазовима које овакве процедуре доносе, али њихова способност да се организују и ефикасно раде минимално инвазивне процедуре попут реваскуларизације миокарда, ендоскопске реконструкције митралне и аортне валвуле  и замене аортне валвуле трансаксиларним путем, омогућава им да остваре изванредне резултате.–Класична хирургија подразумева широко отварање грудног коша, што омогућава обимно оперативно поље. Како време пролази, унапређујемо своје вештине и смањујемо то оперативно поље, приближавајући се нивоима минимално инвазивне хирургије.– казао је др Окиљевић.

Ова млади стручњаци, уз пуну подршку старијих колега и руководства куће у којој раде, обезбеђују сигуран пут ка усавршавању свих техничких вештина потребних за успешно извођење минимално инвазивних операција. На овај начин, они су показали да су способни да преузму одговорност и постигну велике ствари, осигуравајући бољу будућност за све пацијенте.

–У нашем тиму увек постоји подршка старијих лидера у кардиохирургији, што нам пружа одличне услове за рад и организацију. Иако смо свесни изазова с којима се сусрећемо, стално тежимо ка напретку и трудићемо се да извучемо максимум из себе у свакој ситуацији – поручио је др Јовановић.

Њихове колеге др Стојковић и асс. др Живковић сагласни су у томе да раде на обимном програму са великим бројем пацијената, што може представљати значајан терет. Ипак, то их додатно мотивише да преузму одговорност и постигну велике ствари за добробит својих пацијената.Институт „Дедиње“ је пионир у области минимално инвазивне хирургије код нас. Прву ендоскопску „ port-access “ операцију митралног залистка, у децембру 2011. године, урадио је хируршки тим на челу са проф. др Стојановићем, који је и развио програм минимално инвазивне хирургије митралног залистка у Србији.

Већ 2019. године у Институту ,,Дедиње” је и званично основан Центар за минимално инвазивну хирургију у којем је у протеклих пет година обављено више од 500 ендоскопских операција на срцу и око 1.000 минимално инвазивних операција аортног залистка, посебно се фокусирајући на поправку митралног залиска, без убацивања страног тела, чиме је ова кућа позиционирана као једна од водећих институција у Европи.

Доц. др Слободан Мићовић, управник Клинике за кардиохирургију Института ,,Дедиње“ ,казао је да већ три године откако је на челу Клинике за кардиохирургију, његов тим сваке године постави себи неке задатке.

–То смо учинили и ове године и то више њих. Један је да елиминишемо листу чекања, што смо и успели пре неколико месеци. Други је да оборимо све рекорде по броју урађених операција на отвореном срцу у једној години, а то је чак 3.000. Могу да кажем да великим корацима грабимо ка том успеху. Сада смо на 2.100-тој, а ускоро почињемо и с ванредним суботњим радом. То заиста изискује велики труд и организацију од стране клиника за анестезију, кардиохирургију, кардиологију и свих осталих служби Института, јер је то тимски рад. Што се трећег задатка тиче, фокусирали смо се на даљи развој минимално инвазивне хирургије. Поносан сам на наше младе кардиохирурге, то су људи који су већ постали експерти на овом пољу и сама чињеница да је шест операционих сала радило истовремено је доказ да шест хирурга ради врло тешке и комплексне процедуре. Надам се да ће дани без стернотомије, односно да ће операције без тешког пресецања грудне кости, постати традиција у овој кући – поручио је доц. др Мићовић.Институт „Дедиње“ је постао и едукативни центар за минимално инвазивну аортну и бајпас хирургију, а већ више од четири године успешно се изводи и ендоскопско припремање вена за бајпас.

Проф. др Милован Бојић је као директор ове установе, веома поносан на кардиохирурге ове установе која је, како је рекао, проносила славу Института кроз његових скоро пет деценија рада и постојања.

–Данас је била милина прошетати Операционим блоком ,,Дедиња“ и видети даровите екипе, које раде врло комплексне хируршке захвате. Институт ,,Дедиње“ у свом богатом репертоару има комплетан програм, али и овакав програм који пацијентима много помаже и која је за њега далеко комфорнија од отворене хирургије. Оно што је важно, када је кардиохирургија Института у питању, је да је ово кућа која ће ове године урадити 3. 000 операција на отвореном срцу, што ће бити апсолутни рекорд у Европи. Напомињем  да смо ми 2019. године такав рекорд и постигли са 2.567 операција. Институт ,,Дедиње“ функционише не само у просторијама новог ,,свемирског брода“  какав је ,,Дедиње 2“, где имамо три кардиохирушке сале и једну хибридну. Преосталих седам сала Института се налазе у старој згради старој 50 година. Хируршке сале на Клиници за васкуларну хирургију, од којих две нису у функцији, старе су 50 , а преостале три пуних 30 година, без икаквих улагања у досадашњем раду. Посебно бих истакао да је то ситуација која налаже хитну и неодложну реконструкцију ,,Дедиња 1“, који је стављен у буџет за 2025. годину, а ја верујем да ће радови врло брзо бити започети, како би сви капацитети ове куће били што пре стављени у функцију. Ова установа има хроничну бољку с простором. Ми смо се некако увек само дограђивали и реконструисали, јер се нисмо плански изграђивали. Тежићемо да се установа оваког квалитета и након реконструкције старе зграде, због недостатка капацитета,  прошири на суседну зграду за рехабилитацију, уз адекватну прерасподелу особља које тамо ради на одговарајуће место. О томе смо већ разговарали са министром здравља и он нам је за то дао обећање – истакао је проф. др Бојић наводећи да би тек са добијањем те зграде и њеном реконструкцијом заокружили питање просторног капацитета ове куће, како би у будућности могла да одговори све већим изазовима, а они су, како је рекао, и даље веома велики.

–Ми као нација константно обољевамо од болести срца и крвних судова. У томе смо и даље међу прве две, три земље у Европи, како је већ деценијама уназад – закључио је проф. Бојић.У последњим годинама, младим кардиохирурзима Института за кардиоваскуларне болести приписује се изузетно значајан успех у области минимално инвазивних операција на срцу. Ови талентовани стручњаци, предвођени искусним менторима, преузели су водећу улогу у извођењу чак 12 различитих процедура, чиме су поставили нове стандарде у медицинској пракси. Њихов ентузијазам и посвећеност, уз знање стечено од најугледнијих имена у области кардиокирургије, омогућили су им да савладају сложене технике које доносе бројне предности пацијентима, укључујући бржи опоравак и мање компликација. Ова изванредна комбинација младалачког духа и стручности осигурава да будућност кардиоваскуларне хирургије изгледа светло и обећавајуће.

Минимално инвазивне процедуре јесу комфорније за пацијента, али су за нас хирурге изузетно напорне, технички су захтевније. Нама су минимално инвазивне процедуре на редовном програму сваки дан, а ова прилика са 12 операција у дану јесте начин да покажемо да добра организација може све.

Већ пар година раде минимално инвазивне процедуре пре тога су асистирали искуснијим кардиохирурзима доц.др Слободану Мићовићу, проф. Стојановићу и другима.Институт је установа у којој се доста ради минимално инвазивна хирурхија, где млади људи добијају прилику да учествују и да раде те процедуре које су иначе овај доста сложеније и технички захтевније. Не раде сви кардиохирурзи минимално инвазивне процедуре овај из разних разлога, ни код нас, а ни у свету. Класична кардиохирургија је базична за хирурга, он најпре мора научити њу да би ишао на минималне инвазивне процедуре. Класична хирургија подразумева широко отварање грудног коша, а самим тим и широко оперативно поље. Како време пролази, онда ми наше вештине унапређујемо смањујемо то оперативно поље да би дошли до тог неког нивоа где су да кажем Сви овде присутни да то могу да изведу што се тиче минималне ту сам могао да кажем слободно те неке Прве кораке прве операције овај учио и радио под надзором доцент мићевића Био сам након тога за трансаксиони приступ. Суштина целе приче јучерашње и најважнија ствар јесте што је стварно половина програма изнешена од стране хирурга који су стварно млади. и добио сам Значи имамо пуну подршку и сваку помоц. За 10 година владаћемо свим могућим техникама. мора бити много рада док не дођете до тренутка да’ можете тада Кликне да мозете да решите све проблеме ту који вам се дешавају и то је а то је много дуго траје доста дуго. Увек имамо подршку од старијих лидера у кардиохирургији Института имамо добре услове за рад, одличну организацију али ми знамо да увек треба тежити бољем и идемо ка томе, трудимо се да извучемо максимум из себе увек и у свакој ситуацији. ми имамо обиман програм много пацијената. То зна бити велики терет који изискује много одрицања.