У хибридној сали Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ данас је, први пут у Србији и региону, урађена имплантација биолошке трикуспидне валвуле (систем TricValve) кроз препонску вену – перкутано. Под будним оком ЕХО тиме екипа интервентних кардиолога, анестезиолога, медицинских сестара, техничара и и нструментара на челу са начелником Центра за структурне болести срца, интервентним кардиологом др Михаjлом Фаркићем, код седамдесетдвогодишњег пацијента са изолованом болешћу трикуспидне валвуле (трикуспидна регургитација), извели су минимално-инвазивни начин лечења тешке трикуспидне регургитације, као замену за тешку класичну хирургију, пружајући му нову прилику за нормалан живот.
– Трикуспидна регургитација је поремећај у раду трикуспидалне валвуле или тролисног залистка (valvula tricuspidalis), који регулише проток крви између десне преткоморе и десне коморе срца. За пацијенте са овим, нимало лаким проблемом, који су под високим ризиком или нису погодни за операцију на отвореном срцу, овај минимално-инвазивни вид лечења је идеалан. Трикуспидни залистак има три режња или „листића“ који се отварају и затварају како би регулисали проток крви кроз срце. Проблеми са трикуспидном валвулом могу узроковати срчане сметње, а дијагноза и лечење се обично постављају путем кардиолошких прегледа. Одређени проблеми са трикуспидном валвулом могу укључивати регургитацију, када се срчани трикуспидни залистак не затвара како треба, узрокујући да крв тече уназад у десну горњу срчану комору (атријум), када се десна доња комора срца контрахује или стенозу (сужавање валвуле). Ови проблеми могу довести до повећаног оптерећења срца и евентуално узроковати низ симптома попут отока у ногама и стомаку, умор и слабост, тешкоће са дисањем, лоше варење итд– објаснио је др Фаркић. Лечење се, према његовим речима, може кретати од праћења стања до терапије лековима или, у тежим случајевима, хируршког захвата за ,,поправку“ или замену оболеле валвуле.
– Овај самопроширујући систем направљен од говеђих перикардних листића (срчана овојница) зашивених на мрежу од нитинола, кроз мали отвор на препонској вени од свега неколико милиметара, помоћу специјалног катетера, пласирали смо у венски систем – један у горњу, а други у доњу шупљу вену – објаснио је др Фаркић и додао да је уградњом нове валвуле преко постојеће, омогућено правилно снабдевање десне коморе крвљу из десне преткоморе, спречавајући повратни проток крви након контракције срца.
Др Фаркић је нагласио да неки болесници са трикуспидном регургитацијом не морају да имају изражене симптоме, а дијагноза се често поставља кроз кардиолошке прегледе и дијагностичке тестове попут ехокардиографије.
– Процедура је трајала око 45 минута, наш пацијент се добро осећа и већ за дан или два након процедуре, биће отпуштен кући уз одговарајућу медикаментну терапију – рекао је др Фаркић.
Према његовим речима, када дође до проблема са трикуспидном валвулом, срце може радити неефикасно, што може резултирати озбиљнијим срчаним проблемима, уколико се неправилно дијагностикује и лечи. Редован надзор од стране кардиолога игра кључну улогу у управљању овим стањем. Овај иновативни имплант представња технолошки искорак у пружању ефикасних решења за пацијенте са проблемима трикуспидне валвуле. Његова биолошка структура омогућава бољу интеграцију са ткивом пацијента, смањујући ризик од компликација.
Увођењем првог биолошког трикуспидног залиска у редован програм рада, били би постигнути одлични дугорочни резултати у лечењу пацијената и значајан напредак у српској кардиолошкој терапији.