На годишњем симпозијуму Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, који је одржан у уторак 24. децембра, руководиоци свих клиника презентовали су постигнуте резултате током 2024. године, као и даље планове за унапређење рада.Директор Института проф. др Милован Бојић, одржао је поздравну реч и, овом приликом, истакао значајне успехе ове установе.
–Данас одржавамо завршни Симпозијум Института ,,Дедиње“, којим обележавамо све оно што смо урадили у 2024. години, најуспешнијој години у трајању Института. За ових 48 година његовог трајања, могу да кажем да смо сањали да имамо овакве бројке, овакав квалитет и овакав састав. Када сам пре седам година поново дошао на чело Института, био је знатно мањи број доктора него што је сада. Вртоглаво смо ширили наш репертоар услуга, просторне капацитете, кадровско јачање, што ће сигурно бити забележено на страницама српске, а посебно кардиоваскуларне медицине – казао је он.Проф. др Бојић је истакао да је Институт постигао невероватне резултате, наглашавајући да је ове године урађено чак 3.000 операција на отвореном срцу, што је вансеријски успех. Такође, поред извођења операција, Институт је поново активирао програм трансплантације срца, враћајући га тамо где припада – на сами врх.
Клиника за кардиохирургију, под вођством доц. др Слободана Мићовића, достигла је значајан број операција, међу којима се издваја коронарна хирургија (1.221 операција), затим хирургија митралне валвуле (319 операција), хирургија аортне валвуле (611 операција), хирургија аорте (165 операција), као и 586 комбинованих, симултаних и хибридних процедура. Поред тога, изведено је и 80 других кардиохируршких процедура.–Клиника је посвећена савременим методама, са минимално-инвазивним процедурама које броје 290 изведених захвата. У оквиру Центра за срчану инсуфицијенцију, лечено је 18 пацијената, док су трансплантације срца изведене на три пацијента, а девет пацијената је имало имплантацију вештачког ,,парцијалног срца“ – LVAD. Научни рад клинике у 2024. години истиче улогу еминентних стручњака – редовног професора на Медицинском факултету у Београду, два доктора наука, два клиничка асистента и пет лекара клинике који похађају докторске студије на факултетима у Београду и Крагујевцу. Такође, два кардиохирурга су отишла на едукацију у иностранство, чиме се наставља развој научне и стручне делатности. Клиника тренутно реализује два пројекта у оквиру програма „Proof of Concept” и један у оквиру „Иновације и идеје за младе истраживаче“. Успешни смо и као организатори многобројних конгреса, симпозијума и радионица. У плану за 2025. годину је даљи развој Клинике кроз повећање удела минимално-инвазивних процедура у лечењу изоловане валвуларне болести, као и броја хибридних интервенција у коронарној хирургији – нагласио је доц. др Слободан Мићовић. Према његовим речима планирано је проширење операција на лечењу урођених срчаних мана код одраслих, као и увођење минимално-инвазивног третмана атријалне фибрилације у оквиру „Port Access“ хирургије митралне валвуле.
–Клинички рад ће бити усмерен на ендоскопску аортну и митралну хирургију, а едукација младих хирурга и даља сарадња са релевантним светским центрима, попут студијских боравака у Бечу и Вићенци, биће приоритет, уз почетак сарадње и са клиникама у Русији и Кини – закључио је доц. Др Мићовић.
Клиника за васкуларну хирургију, на челу са проф. др Ненада Илијевског, остварила је импресивне резултате, са укупно 20.632 операције од 1977. године, укључујући 1.478 отворених хируршких захвата само у 2024. години и 443 ендоваскуларних хируршких интервенција.
–Клиника се поноси чињеницом да није било компликација у каротидној хирургији. Темељ васкуларне хирургије ове куће поставили су еминентни стручњаци, прим. др Драгољуб Адамов и проф. др Михаило Вучинић, чији рад је обликовао развој ове области на „Дедињу“. Будућност васкуларне хирургије се огледа у повећању броја и сложености хибридних васкуларних процедура, као и увођењу комплексних ендоваскуларних процедура за торакоабдоминалну аорту, што је приоритет у наредном периоду – истакао је проф. др Илијевски.Клиника за кардиологију Института „Дедиње“ има значајан капацитет и кадровски потенцијал са 97 лекара, 147 сестара и техничара, 98 кревета и 15 амбуланти. У 2024. години остварени су импресивни резултати, са укупно 12.000 хоспитализација и 75.000 амбулантних прегледа.
–Број пацијената лечених на Одељењу кардиологије континуирано расте, а само у 2024. години лечено је око 6.000 болесника. Одељење инвазивне кардиолошке дијагностике и терапије извело је више од 5.500 коронарографија и 2.100 перкутних коронарних интервенција. Такође, урађено је 165 интраваскуларних ултразвучних прегледа, урађено 67 ротаблација, а имплантирано је шест Impella пумпи, уз спровођење шест нових процедура. Одељење за електрофизиологију и електростимулацију остварило је значајан напредак, са готово три пута већим бројем урађених интервенција у односу на 2022. годину, укључујући кардионеуроаблације и три нове процедуре. Међу њима су и ,,Zero fluoro“ катетерска аблација атријалне фибрилације, примена нових катетера са могућношћу 3Д мапинга, као и аблација енергијом пулсног поља. Одељење за неинвазивну кардиологију остварило је огроман напредак, са 30.000 различитих прегледа, што је дуплирано у односу на 2021. годину. Многе од нових метода везане су за имплантацију и имплементацију нових програма на Одељењу за структурне болести срца, јер савремена интервентна кардиологија не може функционисати без одговарајуће подршке неинвазивне кардиологије. Центар за урођене срчане мане одраслих прегледао је 920 пацијената и извршио 138 операција. Такође, Центар за структурне болести срца урадио је око 1.500 кардиолошких прегледа и исто толико трансторакалних ултразвучних прегледа. Одељење преоперативне припреме бележи значајан напредак са више од 3.700 пријема и скоро 1.000 отпуста, док Неурокардиолошка лабораторија има око 16.000 процедура код готово 2.500 пацијената – навео је управник Клинике за кардиологију Института, проф. др Петар Оташевић.Клиника за анестезију и интензивно лечење, коју је представила доц. др Драгана Унић Стојановић, пружа подршку свим интервенцијама на Институту. У 2024. години реализовано је 5.523 анестезија у операционим салама, уз додатних 342 анестезије за интервентне кардиолошке дијагностичко-терапијске процедуре. Тим чине 19 специјалиста анестезиолога, четири специјалиста кардиолога/интензивиста, девет лекара на специјализацији из анестезиологије, три лекара из интерне медицине, те 104 медицинске сестре/техничара на Одељењу за интензивно лечење, као и 23 на анестезији. Забележено је и 697 консултативних прегледа код 538 болесника са других одељења Института, уз планове за унапређење рада у 2025. години.
Доц. др Саша Боровић, начелник Центра за срчану слабост и трансплантацију срца, представио је организацију Центра, који укључује Амбуланту за срчану слабост, Одељење за кардиолошко и хируршко лечење срчане слабости, дневну болницу и мултидисциплинарни конзилијум.
–У 2024. години реализоване су три трансплантације срца, уз свеобухватне припреме и едукацију особља за ове сложене операције у земљи и иностранству. Такође, у Центру се реализује уградња вештачког и парцијалног срца, где су едукатори и стручњаци из Института учествовали у обуци других медицинских тимова – нагласио је др Боровић, коме је за изузетан допринос раду и развоју Института ,,Дедиња”, уручена Велика повеља.Клинику за радиологију представио је др Владимир Ковачевић, који је изнео импресивне резултате остварене у 2024. години. Урађено је укупно 8.100 прегледа, што је за око 1.000 више него претходне године. Од краја септембра, додатно су обављана допунска снимања скенером, укључујући 460 прегледа током викенда. Такође, обављено је 2.100 прегледа магнетном резонанцом, уз додатних 270 допунских прегледа викендима, такође у овом периоду. Др Ковачевић је нагласио планове за наредни период, који укључују оснивање школе за МР кардиоваскуларног система, повећање научно-истраживачке активности, као и већи број публикација из области кардиоваскуларног ЦТ-а и МР-а. Такође, планира се организација друге радионице под називом „CMR in modern cardiology“, као и повећање броја усмених и постер презентација на домаћим и међународним конгресима. У фокусу Клинике, како је рекао, биће и проширење ендоваскуларних и хибридних процедура, као и извођење комплексних захвата на торакоабдоминалној аорти.
Доц. др Горан Лончар, члан научног тима Института, истакао је да му је част што има прилику да представи кључне резултате научног тима Института у овој години.
–Ми смо 2020. године, стицањем научне акредитације, поставили темеље за комплетну трансформацију наше установе у погледу научно-истраживачког рада. Улазимо у SAIGE процес, који је подржан од стране наше државе, а оно што је најважније, развијамо и 3Д принтинг лабораторију, као и мултидисциплинарни тим, у којем се инжењеринг спаја са лекарском професијом. Ипак, ништа не би било могуће без јаког правног и економског тима који заједнички доприноси резултатима и стварању здравог миљеа за научно-истраживачки рад на највишем нивоу – казао је доц. др Лончар.
Он је нагласио да је Институт подржао 14 пројеката младих лекара, који су на симпозијуму за науку у марту 2023. године, представили своја достигнућа.
–Трудили смо се да младим лекарима омогућимо шансу и пружимо им финансијску и сваку другу врсту подршке у циљу реализује пројеката. У кратком временском периоду, Институт је добио два пројекта од стране Фонда за иновациону делатност Републике Србије, а активно учествујемо у свим позивима. Поред тога, сарадња са Кливленд болницом, најважнијом кардиоваскуларном клиником на свету, и њеним консултантом Карлом Вестом, такође доприноси напретку науке Института. Интензивно радимо на иновацијама, и оно о чему нисмо ни сањали, сада је постало могуће. Институт тренутно има 79 људи на докторским студијама, а 12 колега већ има пријављене теме. Ова потенцијална блага, уколико их правилно покренемо, омогућиће снажан напредак, како у погледу публикација, тако и у самом научно-истраживачком раду. Уз два постојећа 3Д штампача, очекује се и штампач најбољих перформанси, што ће значајно унапредити могућности за рад, односно штампање, не само са ЦТ, већ и са магнетних слика. Добијањем простора у БИО 4 кампусу, имамо лепу научну перспективу за даљи развој – закључио је др Лончар.На крају, проф. др Бојић је изразио захвалност свим запосленима, укључујући тимове из лабораторије, биохемије, физикалне медицине, трансфузије, апотеке, комплетно немедицинско особље, укључујући и тим који уређује часопис „Дедиње“.
–Желим да се захвалим свим пратећим службама које данас нису презентовале своја достигнућа у овој години, али чији рад и посвећеност чине темељ нашег заједничког успеха – закључио је он.
Као признање за досадашње напоре и подстицај да у будућности наставе са још већим ентузијазмом у својој мисији, младим лекарима са различитих клиника уручени су стетоскопи. Ово признање симболизује не само њихов труд и посвећеност, већ и подршку Института у њиховом даљем професионалном развоју.