Поводом обележавања 25 година од бомбардовања Савезне Републике Југославије од стране снаге НАТО пакта, бивши командант Републичког штаба цивилне заштите Републике Србије током те 1999. године и садашњи директор Института ,,Дедиње“ проф. др Милован Бојић дочекао је данас делегацију бивших чланова Штаба, који је одиграо веома важну функцију у спречавању НАТО – а у наношењу колатералне штете становништву и инфраструктури Републике Србије. Међу њима су били Милорад Вељовић – саветник председника и његов изасланик, заменик команданта Штаба др Радиша Ђорђевић, начелник Штаба Зоран Јефтић, начелник Републичког центра за обавештавање и узбуњивање Борислав Лазић, бивши министар енергетике Живота Ћосић, чланови Штаба проф. др Ивица Радовић, Бранко Лошић, Братислав Ранчић и Надежда Гудељ, Маринко Јовановић, Славко Прокић, Брано Лакета, Драгомир Јовановић, Радомир Илић, техничка подршка Зоран Првановић и Зоран Милковић.

Ово је била прилика да представници Републичког штаба цивилне заштите заједно евоцирају успомене и прођу кроз историју која је обележила трагичне догађаје и последице које су оставиле печат на нашу земљу и наш народ.  О томе, свакако, постоје и писани подаци и сведочења оних који су били чланови тога Штаба.

Проф. др Бојић је уважене госте срдачно поздравио истакавши да му је жао што је ово прва прилика да се састану тек након четврт века.

–Требало је да се раније окупимо и нађемо времена да обележимо наш рад у онако тешким тренуцима Републике Србије у њеној новијој историји– казао је проф. др Бојић позивајући присутне да минутом ћутања одају пошту свим страдалим током НАТО агресије у Савезној Републици Југославији, свим преминулим члановима Републичког штаба цивилне заштите и трагично страдалим у терористичком акту у Москви.

–Драги пријатељи, историја као друштвена наука која проучава прошлост људи, њихову борбу за опстанак и међународне ратне сукобе не памти такву неправду као што је била НАТО агресија. Умни људи кажу да нема веће неправде него кад правда задоцни. Слушамо ових дана да је то био злочин без казне. Не, био је то злочин без казне, али и казна без злочина. Како време одмиче, истина је јаснија – циљ атака на нашу земљу био је отимање територије – Косова и Метохије. Поносан сам што сам био командант таквој сјајној групи људи који су били професионални, одважни и храбри, поносни и одани својој земљи. Током једанаест недеља напада на Савезну Републику Југославију, били смо сведоци 2.300 ваздушних удара, на нас је срушено 22.000 тона експлозива, од касетних бомби, осиромешеног уранијума, графитних бомби и ко зна чега још, а последице на човека ће савремена медицинска наука тек изучавати. Проношење слободе Србије кроз неслободу историје се и даље наставља – додао је проф. Бојић.

Републички штаб цивилне заштите је био фантастично организована целина који је своју активност обављао почев од зграде Владе Републике Србије, затим у скривеним локацијама, а два пута је избегао и трагичне бомбе.  Штаб је функционисао као део Ратне Владе у том времену за цивилно становништво, а дао је изузетан допринос ублажавању последица НАТО агресије.  Велики број чланова Штаба је повређиван, а неки су од њих трагично страдали или постали трајни инвалиди.  Републички штаб цивилне заштите Србије се током НАТО агресије временом консолидовао и формирао своја одељења и одсеке, тако да је једно време функционисао као најбоље организована целина у току ратног стања, често похваљиван од стране штаба Врховне команде, јер је ситуацију држао под апсолутном контролом.  У Републичком штабу цивилне заштите Републике Србије активно су учествовала три потпреседника Владе – потпредседник и командант Штаба проф. др Милован Бојић, али и потпредседници др Војислав Шешељ и др Ратко Марковић, као и министар Живота Ћосић.  Остали чланови Штаба били су функционери из министарстава, представници Министарства одбране Републичког центра за обавештавање и узбуњивање и осталих сектора за ванредне сигуације, који су складно и организовано давали значајан допринос његовом функционисању.

 

–Не можемо заборавати трагичне догађаје бомбардовања, од мостова, путева, индустријских објеката, школа, болница, културних објеката, цркава, манастира… Немогуће је заборавити страдање невиних током бомбардовања дечје болнице и градске пијаце у Нишу, затим амбасаде НР Кине, када смо прихватили сваког рањеног грађанина и дипломату, потом стигли да организујемо велики и достојанствен испраћај посмртних остатака оних који су страдали, а исто тако да дочекамо пун авион кинеских експерата и стручњака који су на посебан начин посматрали ситуацију  и сагледавали околности под којим је бомбардована и њихова амбасада, такве слике се никад не заборављају – казао је проф. Бојић.

Скупу се обратио и начелник Републичког центра за обавештавање и узбуњивање Борислав Лазић.

 

–Прошло је двадесет и пет година од агресије, која нас је оставила на ветрометини у борби за голи живот. Страх, стрепња и отпор сили су нас спајали и уједињавали. Били су то тешки дани, а тешка времена рађају хероје. Храброст и вера у тражењу правде и освајању слободе били су видљиви на лицима свих нас, свесни да нам је поверена заштита и спасавање сопственог народа. Зато смо данас овде, да се сетимо и оних који су се жртвовали и изнад граница сопствених могућности. Имали смо команданта који нас је водио на понос прецима и залог потомцима – поручио је Лазић.

На скупу је говорио и проф. др Ивица Радовић, изразивши част и привилегију што је био део тог тима, који је као некадашњи декан Биолошког факултета био задужен за изучавање тешких еколошких последица НАТО агресије, подсетивши на иницијативу бившег министра заштите животне средине Републике Србије Горана Тривана за покретање мултидисциплинарног научног пројекта и заједничку спремност за његово реафирмисање, укључујући и експерте из иностранства, којим би целом свету било презентовано чему је становништво током НАТО агресије било изложено и које су њене последице на здравље људи и животну средину.

 

Начелник Штаба Зоран Јефтић је, између осталог,  говорио о спремности и начину фунционисања Штаба у том трагичном времену и његовој сјајној координацији са свим ресорним субјектима. Овом приликом, он је подржао  идеју проф. др Бојића о писању монографије, која ће објединити сећања свих оних који су били део овог изузетног тима.

–Те 1999. године се скупило 19 најачих сила на свету са намером да поразе нашу мали земљу, али, по мом мишљењу то нису успеле. Данас, након двадесет и пет година, свима њима бих поручио, да склоне прст са обарача нуклеарног арсенала и ставе га на чело. Добро је да свака земља има свој Штаб цивилне заштите, али је још боље да га не активира – поручио је заменик команданта Штаба др Радиша Ђорђевић.

Штаб није престао са својим активностима ни после бомбардовања и дао је значајан допринос у преузимању тешкоћа, које су настале након самог бомбардовања, али и последица великих поплава које су пре неколико година задесиле Србију.