Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ био је домаћин 16. Форума о срчаној инсуфицијенцији, одржаног од 18 до 20. септембра 2024. године. Овај скуп, инспиран изузетним пријатељским односима са Институтом за срце у Хјустону (Texas Heart Institute) и другим угледним институцијама, већ шеснаести пут организован је у част преминулог проф. др Брана Радованчевића, међународно признатог стручњака за трансплантације срца, Овога пута, у београдском хотелу ,,Метропол”, окупио је истакнуте стручњаке из различитих области,  размењивали су ставове и нове смернице за лечење срчане слабости.

Београд и Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ овог септембра, били су центар светске кардиохирургије, као и повезаних специјалности. Тродневни симпозијум „Brano Heart Failure“ окупио је како домаће,  тако и око 100 реномираних стручњака из целог света. Тема симпозијума, кроз петнаест сесија, била је фокусирана на иновације и нове третмане срчане слабости, али је стручњаке привукла и због великог поштовања према проф. др Брану Радованчевићу, који је оставио дубок траг у светској трансплантационој кардиохирургији.

Проф. Радованчевић, који је преминуо 2007. године, оставио је дубок траг не само у Хјустону, где је руководио тимовима за истраживање трансплантација, већ и у српској медицини. У Институту „Дедиње“ радио је током осамдесетих, а његово наслеђе и пријатељство са колегама и даље инспирише генерације лекара. Као што је нагласио проф. др Бојић, захваљујући Брани, бројни лекари Института ,,Дедиње” имали су прилику да се усавршавају у престижним америчким институцијама као што су Texas Heart Institute и Memorial Herman Hospital и да уче кардиоваскуларну хирургију од најбољих светских стручњака попут др Мајкла Дебејкија, др Дентона Кулија и др Бада Фрејжера.

Симпозијум је отворио проф. др Милован Бојић, директор Института ,,Дедиње”, говорећи о животу и раду, како је рекао ,,великог човека и доктора“.

Овај скуп носи име великог човека и мог личног пријатеља, др Брана Радованчевића. Његове способности су одмах примећене, а Америка је то препознала и није га могла одбити. Тамо је примећен због својих изванредних способности, а Америка није могла да одоли његовом таленту, те га је и задржала – рекао је проф. др Бојић, наглашавајући колико је др Радованчевић допринео српској кардиоваскуларној медицини и међународној сарадњи. Он се осврнуо на период Браниних почетака у медицини и на то како је др Радованчевић од стране проф. др Михаила Вучинића, био изабран међу најбољим младим докторима тадашње Југославије. Иако је његов боравак у „Дедињу“ био кратак, одлазак у Texas Heart Institute у Хјустону, означио је почетак његове бриљантне каријере.

Када сам као млад доктор постао директор, суочили смо се с изазовима отварања наше установе. Тада је ненадано дошао човек из ,, Texas Heart Institute” да разговарамо, што је био почетак нашег пријатељства, од тада па до последњег дана његовог живота, оно је било искрено и огромно  – присетио се проф. Бојић. Њихово пријатељство је, како је додао, омогућило српској кардиоваскуларној медицини да се афирмише и пронађе своје место у свету.

Србија, херметички затворена, пронашла је свој кисеоника у Брани. Његова помоћ довела је до великих пројеката и сарадње с бројним светским центрима, укључујући Кливленд, Бостон, Питсбург и Мејо клинику -истакао је проф. др Бојић.

Захвалност је упутио и породици Радованчевић, посебно брату Рајку, који је наставио традицију хуманитарног рада.

Гајим најлепша сећања на др Брана Радованчевића и његову породицу. Посебно сам захвалан његовом брату Рајку, који је до данас наставио традицију доброчинитељства, не само према нашој институцији, већ и српској медицини у целини. Искрена захвалност иде и професору Игору Д. Грегоричу, чија је подршка омогућила да „Брано“ траје пуних 17 година. Поручујем вам да ће Институт „Дедиње“ наставити да даје максималан допринос очувању његовог наслеђа, јер је то Брано заслужио својим преданим радом и животом. Желим свима успешан рад и да се сећамо његовог изузетног доприноса нашој заједници  – рекао је проф. Бојић на отварању овог скупа.

На крају, проф. Бојић је свим присутнима пожелео успешан рад и истакао важност наставка сарадње са светским центрима, чиме ће се доприносити унапређењу кардиоваскуларне медицине у Србији. Овај симпозијум, како је рекао, није само сећање на Брана Радованчевића, већ и обавеза да се његово наслеђе настави и развија, како би будуће генерације имале прилику да уче од његовог примера.

Скуп је путем видео позива поздравио и прослављени српски тенисер Новак Ђоковић, чији је говор додатно обогатио атмосферу симпозијума.

Драги пријатељи, добар дан и пуно поштовања према вама. Срећан сам што могу бити део овог значајног догађаја. Добро познајем Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” и радујем се што овај Институт, под руководством проф. Бојића, поседује квалитет, визију и врсне стручњаке попут др Драгане Кошевић. Она је моја докторка, и овом приликом јој се захваљујем на свом времену и енергији које је посветила мени током свих ових година – рекао је Ђоковић.

Он је истакао важност симпозијума у унапређењу знања и вештина у лечењу пацијената са срчаном слабошћу. Такође, поздравио је све присутне, укључујући светске стручњаке, и изразио захвалност што су посетили Београд и Србију.

 –Хвала што сте дошли у Београд. Желим вам да дивно проведете време на симпозијуму. Размењујте идеје и знања, јер је то нешто што нам је увек потребно. На тај начин ће наши пацијенти имати користи широм света –казао је он.

Присутнима се обратио и проф. Игор Д. Грегорич, шеф и директор програма на Хируршком одељењу Центра за напредну срчану инсуфицијенцију. Проф. др Грегорич, који је стекао признање за свој рад на Texas Heart Institute, истакао је значај Београда као полазишне тачке др Брана Радованчевића.

Београд је место где је проф. Радованчевић започео своју каријеру и то је место где је све почело. Овај град је феноменалан, са гостопримством које прожима све наше сараднике и пријатеље. Сарађивали смо са многима овде током последњих неколико деценија, и увек се радо враћамо – рекао је проф. Грегорич.

Он је нагласио да организација симпозијума у Београду пружа јединствену прилику за размену знања између европских и америчких стручњака.

Ово је место где се не преносе само информације, већ се активно дискутује о савременим приступима у лечењу срчане слабости. Учесници су могли чути најновија достигнућа у овој области, али и прогнозе о томе шта нас очекује у блиској будућности, па чак и током наредне деценије. На сваких пет до седам година враћамо се Београду, јер знамо да ћемо овде пронаћи инспирацију и мотивацију за даљи рад. Уверавам вас, овакви скупови су од изузетног значаја за унапређење наше струке и јачање сарадње између институција– поручио је он.

Доц. др Саша Боровић, управник Центра за срчану слабост Института ,,Дедиње” , је након завршеног симпозијума изразио своје утиске о значају овог скупа. Истакао је да се Форум представио као изузетно важна прилика за размену знања и искустава међу врхунским стручњацима у области трансплантације срца, који су поставили стандарде у овој области.

Ове године смо се фокусирали на резултате лечења у овом делу Европе, истичући могућности за унапређење. Уочили смо да се наш регион значајно приближио стандардима Америке и Западне Европе, али још увек имамо простора за напредак. Овај симпозијум постао је као породица која дели ентузијазам за лечење пацијената са терминалном срчаном слабошћу, а наши доктори су акумулирали огромно искуство током својих каријера. ,,Дедиње” остаје кључно место у овој причи и наставиће да буде водећа институција за лечење пацијената са терминалном срчаном слабошћу. Трансплантација срца, свакако, остаје златни стандард за пацијенте у завршној фази срчане слабости. Ми се сада суочавамо се са два кључна изазова – обезбеђивање оптималног броја органа за трансплантацију и пружање најбоље посттрансплантацијске бриге о пацијентима, како бисмо продужили њихов животни век. Овај мултидисциплинарни скуп укључио је хирурге, анестезиологе, кардиологе, имунологе и медицинске сестре, као и финансијске стручњаке, што је додатно обогатило нашу дискусију. Имамо обавезу да унапредимо свој рад, а следеће године ћемо представити још обимније и квалитетније резултате. Институт ,,Дедиње” је ове године био домаћин скупа у тренутку када су неки развијени центри одустали, што нас чини поносним избором за одржавање континуитета Форума. Иако ће следеће године Форум бити организован на другом месту, наши доктори свакако учествовати у овако значајним догађајима. На крају, када говоримо о квалитету и вештинама нашег особља, имамо довољно знања, које само треба даље применити.– истакао је доц. др Боровић.

На београдском “Брано Хеарт Форуму” смењивала су се велика имена светске медицине из великих научних и клиничких центара САД, попут оних у Бирмингаму, Лос Анђелесу, Филаделфији, Индијанополису, Њујорку, Њу Орлеансу, Њу Џерсију, Бостону, Оклахоми, Синсинатију, Чикагу, Тусону, Атланти… као и прва имена кардиохирургије из центара    Шведске, Словеније, Македоније, Хрватске, Грчке, Белгије, Пољске, Турске, Мађарске, Италије, Швајцарске, Немачке, Казахстана, Аустрије…

Србију су представљали стручњаци из Клиничког центра Србије, Клиничког центра Војводине, Клиничког центра ,,Бежанијска Коса” и Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”. Чувену “дедињску школу” представили су доц. др Саша Боровић, др Драгана Кошевић, проф.др Небојша Тасић, асс. др Јелена Лешановић, др Љубомир Ђоковић, др Јелена Миладиновић, као и медицински техничар Немања Ристић.

Проф. др Бојић састао се са Рајком Радованчевићем и проф. др Игором Д. Грегоричем пред одлазак у Америку, сумирајући утиске тродневног радног дружења у Београду. Након састанка, обишли су и простор Института ,,Дедиње”, где су имали прилику да се упознају с најновијом опремом и капацитетима ове установе.