После готово три деценије паузе, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ је 30. јула ове године поново успешно извео трансплантацију срца. Након непуне три недеље боравка у болници, Милан Кричак, 34-годишњи професор информатике из Блаца, данас је напустио Институт ,,Дедиње“ и кренуо кући, носећи у себи ново срце и неизмерну захвалност према тиму за трансплантацију ове установе, а пре свега, породици која је одлучила да донира органе свог члана породице. Ова трансплантација је одјекнула као значајан тренутак, указујући на нове могућности и наде за пацијенте који чекају на трансплантацију.

Милан Кричак је пре 19 година добио дијагнозу хипертрофичне кардиомиопатије, озбиљне срчане болести која је драстично утицала на његов живот. Пре седам година, уграђен му је кардиовертер дефибрилатор, уређај који помаже у регулисању срчаног ритма, али је упркос томе, његово стање постајало све озбиљније. На трансплантацију, као једини лек, чекао је годину и по дана. Након успешне трансплантације, Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, тим поводом, организовао је конференцију за новинаре на којој су директор Института, проф. др Милован Бојић, и министар здравља проф. др Златибор Лончар, изразили своје задовољство и понос због овог изузетног успеха.

–Као директор, поносан сам на ову установе, која је после дуге паузе, синхронизовано, логистично, организовано и феноменално, изнела овај подухват – рекао је професор Бојић, истичући како је овај догађај показао да Институт има све потребне капацитете за овакве комплексне операције. Он је  појаснио да је Институт ,,Дедиње“ од 1995. године до данас извео 27 трансплантација, али је скоро три деценије трансплантациони програм био паузиран.

–Готово три деценије у нашој згради није било трансплантационог програма, али срећом, он није нестао из српске медицине, јер је трансплантациони центар Универзитетског клиничког центра Србије радио тај посао. Захваљујући сарадњи са Универзитетском кардиоваскуларном клиником Семелвајз из Будимпеште, тим стручњака са ,,Дедиња” није изгубио своје вештине, што је сада и доказано овим успехом. Срећни смо да данас враћамо младог тридесетчетворогодишњег човека  својој породици, друштву и држави – рекао је проф. Бојић, додајући да је нови мандат министра Лончара  био кључан за оживљавање овог програма.

–Велико хвала министру здравља др Златибору Лончару на свему што ради за здравство, а посебно што је поновним доласком на место министра здравља, опет покренуо овај програм. То је велика нада за све пацијенте који чекају орган, а само код нас их је 50. Хвала породицама донора, који у најтежем тренутку схватају да органи њихових највољенијих некоме представљају једини лек за живот. Оно што смо урадили за нас, одлази са нама, а оно што учинимо за друге, има снагу да траје – поручио је проф. Бојић.

Министар здравља, др Златибор Лончар, посебно је похвалио тим лекара и медицинског особља који су после 30 година извели овакав захват.

–У име Председника Републике Србије и Владе, честитам на овом успеху тиму који је велики. Ту су лекари, сестре, помоћно и немедицинско особље. Ово није лако организовати, посебно после 30 година, и наставити као да се није стало нити један једини дан– истакао је Лончар, указујући на значај континуиране подршке и рада на развоју трансплантационог програма у Србији. Министар је нагласио и важност подизања свести о донирању органа, апелујући на грађане да размисле о овој племенитој одлуци, која може спасити многе животе.

– Око 2.000 људи у Србији је тренутно у ситуацији у каквој је до пре непуних 20 дана био Милан Кричак. Због тих људи који немају други излаз и друго решење осим да неко каже ДА, ја молим све да размисле о значају тога. Ми имамо фантастичне тимове, јер је у последње две, три недеље у Србији, чак  16 људи имало трансплантацију, и да није било тих ДА, они данас, можда, не би били са нама. А сада, сви су добро– истакао је министар Лончар.

Током конференције, породица Милана Кричка није могла да сакрије своје емоције, неизмерно се захваливши породици донора која је својом одлуком омогућила да њихов Милан, али и још петоро других људи, добију нову шансу за живот.

Начелник Центра за срчану слабост Инститта ,,Дедиње“, кардиохирург др Саша Боровић, појаснио је да су сви услови за обављање трансплантација у овој установи испуњени, али је први и најважнији предуслов то једно ДА, односно одлука о донирању органа.

–Да би трансплантација било ког органа била успешна, потребно је и неколико предуслова. Први, да је друштвени систем у коме функционишете и радите савремен и ефикасан, други да имате професионалце и трећи да имате оптималне услове за рад. Ми све то имамо, али, постоји и четврти, на чему још морамо да радимо, а то је да подигнемо свест грађанства, сви заједно, да је трансплантација богоугодан и хуман чин. Уколико то успемо, онда смо заокружили целу причу – нагласио је Боровић, захваљујући министру др Лончару на континуираној подршци.

Медицински тим Института ,,Дедиње“ се сложио да је овај догађај само почетак нове ере за трансплантациони програм у Србији. Докторке Драгана Унић и Драгана Кошевић, изјавиле су да су поносне што су део тима који је после три деценије извео трансплантацију и функционисао као једно, наглашавајући да су потпуно спремни да и следећем пацијенту пруже могућност за нови живот, уколико се укаже нови орган.

Са оваквом подршком и координацијом, јасно је да ће ,,Дедиње“ бити спремно за нове изазове у будућности, доносећи наду и спас за многе који чекају на свој ред за трансплантацију.

Овај успех није само медицински подвиг, већ и важан корак ка подизању свести о значају донирања органа у Србији. Уз овакве напоре и хуманост грађана, трансплантациони програм има потенцијал да спаси још много живота, баш као што је то био случај са Миланом Кричаком и осталим пацијентима који су добили нову шансу за живот.

–Неизмерна захвалност породици која је прихватила да донира органе свог члана. Спасили су многе животе, не само мени. Хвала директору Института проф. Бојићу, лекарима, сестрама и свима у Институту ,,Дедиње“, а уједно позивам и апелујем да се људи не устручавају да буду донори. То су земни остаци који некоме спашавају живот– изјавио је Кричак, позивајући све да размисле о томе колико је важно бити донор.

–Када стигнем кући, прво ћу загрлити своју децу, деветогодишњу Николину и петогодишњег Лазара – додао је он одлазећи из Института, доживљавајући овај дан као нови почетак.