На Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, 29. Новембра ове године, обављена је трећа трансплантација срца у последња четири месеца. Операција је била изазовна због сложеног здравственог стања пацијента старог 69 година, бившег фудбалера и легенде југословенског и српског спорта, који је свој печат оставио играјући за Црвену звезду, Војводину, Олимпијакос, Земун, као и југословенску репрезентацију. Иако је познат по изузетној каријери, изазови које су пратили његове здравствене проблеме, учинили су ову трансплантацију изузетно захтевном и специфичном, али је тим стручњака са Института „Дедиње“ успешно превазишао све препреке, пружајући пацијенту нову шансу за живот.Трансплантациони тим стручњака са Института „Дедиње“, предвођен доц. др Сашом Боровићем, успешно је извршио ову захтевну процедуру.
–Иако је операција била веома комплексна, са свим изазовима које је носила старосна доб пацијента, као и његово претходно здравствено стање, целокупан тим је дао максимум да све прође у најбољем реду. Постоперативни ток је стабилан, иако је опоравак успорен, али свакодневно напредујемо. Давалац срца имао је 65 година, а код пацијената старијих од 50 година у медицинској пракси често настаје дилема да ли је орган довољно здрав за трансплантацију. Додатни изазов представљало је то што је срце имало задебљање зида леве коморе, што је додатно отежавало ситуацију. Етичка дилема настала је у вези са одабиром примаоца, јер је било дискутабилно да ли да се срце донира пацијенту од 30 година, који такође, чека трансплантацију органа. У овом случају, требало је ускладити старосну доб и крвну групу, а након пажљиве анализе, идеални кандидат постао је Милош Шестић. Са 69 година, он је носио терет свог живота, стресова и болести, а његово срце је попустило до те мере да више није могао да обавља основне свакодневне активности. Тада је дошло до прилике да се трансплантира срце, али су болести других органа додатно представљале изазов. Трансплантација код пацијента Шестића трајала је око 4 до 5 сати, јер је он већ имао претходне операције срца. Иако је постоперативни опоравак био успорен, пацијент се сада добро осећа и у стабилном је стању – казао је др Боровић и објаснио да је узимање срца краткотрајна процедура, а захваљујући специјалној машини која се користи у Институту ,,Дедиње“, срце је током транспорта, и овог пута било у функцији ван тела, што је омогућило боље очување срчаног мишића.–Захваљујући овом нашем интегрисаном тиму и њиховој способности да препознају и реше изазове, пацијент је добио нову шансу за живот. Успех ове трансплантације резултат је дугогодишње традиције и континуираног рада Института „Дедиње“. Као родоначелници трансплантационе медицине у Србији, имали смо храбрости да још давне 1995. године, када је наш систем био суочен са огромним изазовима, преузмемо иницијативу и постигнемо велике резултате. У време када је земља била под економским санкцијама, херметички затворена, и у потпуној изолацији, успели смо да урадимо прве успешне трансплантације јетре и срца. Тих првих година, остварили смо 29 трансплантација ових органа, што је био огроман корак напред, и то не само у медицинском смислу, већ и у организационом. Схватио сам да је трансплантација, пре свега, питање организације. Када имате јасан план, координацију, логистику и посвећеност свих субјеката система, тада је могуће постићи велике резултате – казао је проф. Бојић и додао да данас у Србији постоји више од 2.000 пацијената који чекају на различите органе.
–То нас подсећа на значај даљег развоја и унапређења трансплантационог система. Наставићемо да улажемо у организацију и едукацију, јер трансплантација није само медицински поступак, она је резултат тимског рада, посвећености и темељне организације. Ова достигнућа су само почетак, а наша мисија је да наставимо да пружамо наду онима којима је најпотребнија – нагласио је проф. Бојић.
Према његовим речима, Овај успех показује значај развијања свести о трансплантацији органа, што је још један циљ који је постављен од стране Института и Министарства здравља Србије.
–Министар здравља је подржао иницијативу која има за циљ подизање свести о донирању органа, а кроз јавну кампању позване су и јавне личности и грађани да дају свој допринос овом племенитом циљу. Такође, Српска православна црква дала је своју подршку, указујући на важност донирања органа као моралног чињења, које може спасити многе животе – закључио је проф. Бојић.За пацијента, који је сада у фази опоравка, предстоји још много изазова. Ипак, уз пажљиво праћење, медицинску подршку и љубав породице, постоји велика шанса да се врати у нормалан живот. Ова трансплантација, као и све претходне које су обављене на Институту „Дедиње“, показује да српска кардиокирургија иде у корак са најновијим светским стандардима и технологијама.
Операција трансплантације срца код Милоша Шестића успешно је изведена захваљујући изузетном тимском раду стручњака. На челу трансплантацијског тима био је доц. др Саша Боровић, а у тиму су учествовали доц. др Петар Вуковић, др Младен Боричић, анестезиолози др Синиша Јагодић и др Владимир Савић, кардиолози др Драгана Кошевић, др Јелена Миладиновић, др Јелена Стефановић Нешковић, др Љубомир Ђоковић и др Александар Живковић, имунолог др Наташа Паунић, као и специјализант кардиохирургије др Зорана Данчетовић.Такође, у операцији су учествовали Невена Симић, одговорна сестра кардиохируршке интензивне неге, Јасмина Меденица, главна сестра Центра за срчану слабост, инструментарке Ивана Глумац и Сања Илић, перфузери Немања Ристић, Милош Вићентијевић и Александар Машић, анестетичарка Јелена Вујатовић, као и болничарке Александра Живановић и Јелена Вуковић.
Сви ови стручњаци су заједно радили на томе да фудбалској легенди Милошу Шестићу буде пресађено срце и да добије нову шансу за живот, уз савремену медицинску технологију и висок ниво стручности лекара и осталог медицинског особља Института ,,Дедиње“.