У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, 2024. година била је означена значајним напретком у свим сегментима рада. Директор Института, проф. др Милован Бојић, истакао је да су постигнути значајни резултати, нарочито у области смањења листа чекања и за прегледе на скенеру и магнетној резонанци. Он је нагласио да је током године забележен интензивнији рад Клинике за радиологију, што је посебно видљиво у смањењу времена чекања за најкомплексније дијагностичке процедуре. Такође, проф. Бојић је подсетио на то да су постигнути врхунски резултати у области нуклеарне магнетне резонанце, те да је ова технологија, иако најмлађа у Институту, постала најбоља у земљи, посебно када је реч о кардиоваскуларним болестима.Иако су прошле године имали изазова у техничком смислу, професор Бојић је оптимистичан у погледу будућих планова.
–Кроз планирану реконструкцију Института, бићемо у могућности да додатно унапредимо капацитете, укључујући још једну, нову хибридну салу, која ће, поред већ постојеће у новој згради ,,Дедиње 2“, омогућити још већу сарадњу између радиолога, васкуларних хирурга и анестезиолога – рекао је проф. др Бојић.
На састанку је разматрана и могућност активације наставне базе Медицинског факултета кроз расписивање конкурса за клиничке асистенте, а циљ је био да Клиника за радиологију поново постане наставна база Медицинског факултета у Београду. Ове иницијативе су утемељене у амбицији Института да настави с развојем и усавршавањем својих кадрова, али и да шири свој утицај на међународном нивоу.
–У 2024. години, служба за ЦТ дијагностику остварила је значајан напредак, са укупно 8.492 извршена ЦТ прегледа, што је за 14 одсто више него у претходној години. Највећи број прегледа и даље чине коронарографије и ангиографије аорте, заједно са ангиографијама супрааотичних грана, висцералних грана и артерија доњих екстремитета. Како бисмо смањили листу чекања, од 21. септембра до 20. децембра 2024. Године, организовали смо додатне радне дане током викенда. На тај начин смо успели да обавимо 458 додатних прегледа, што је за нас значајан корак ка ефикаснијем решавању овог проблема – казао је начелник Службе за инвазивну и интервентну дијагностику и лечење и Службе за ЦТ И МР дијагностику Института ,,Дедиње” др Владимир Ковачевић и нагласио да су лекари Института обављали и ултразвучне прегледе абдомена, а таквих је у претходној години било чак 304.
Говорећи о новинама у интервенцијама, др Ковачевић је нагласио да је у 2024. години уведен IBD (iliac branch device) стент-графт, који омогућава одржавање протока крви у унутрашњој илијачној артерији током ЕВАР процедуре за лечење анеуризме абдоминалне аорте.
–То јесте велика ствар за нашу Службу и пацијенте којима омогућавамо услуге на високом нивоу. Међутим, нису све планиране интервенције реализоване, као што је то, на пример, случај са покривеном ендоваскуларном реконструкцијом аортне бифуркације (CERAB). То је нова, минимално инвазивна техника за лечење екстензивне и/или рекурентне аорто-илијачне оклузивне болести. Техника реконструише оболелу аортну бифуркацију и илијачне артерије коришћењем стент-графтова (стентова с материјалом за покривање) уведених кроз артерије препона или руку. Исти случај је и са венским стентингом код компресивних синдрома и оклузивне болести илијачних вена. Верујем да ћемо у будућности радити на томе да и те процедуре уведемо – поручио је др Ковачевић.
Др Ковачевић је истакао да ће у наредној години фокус бити на даљем стручном усавршавању тима.
–Наш циљ је да наши лекари присуствују националним и међународним скуповима, као и да размењују искуства са колегама из других центара. Повећаћемо број атерекетомија и ЕВАР/ТЕВАР процедура, а такође ћемо организовати радионице за каротидни стентинг, јер је наш Институт референтна установа за ову процедуру. Један од кључних циљева за 2025. годину је повећање броја радних станица на ЦТ-у. На тај начин ћемо моћи ефикасније да обрађујемо и интерпретирамо налазе, што је од суштинске важности за брзину и квалитет наше услуге. Такође, планирамо унапређење софтверског система са новим функцијама, као што су ЦТ перфузија мозга и кардиоимиџинг, како бисмо нашим пацијентима пружили још прецизнију дијагностику – рекао је и осврнуо се и на техничке изазове.
–У 2024. години, као и увек, имали смо техничких проблема, попут кварова на ЦТ апаратима и ремонт ангио сала, због којих су процедуре повремено биле обустављене или смањене. Такође, софтверска ажурирања радних станица су успоравала рад, али смо свесни да је то нужно за унапређење система. Ипак, преоптерећење постојећег система указује на потребу за хардверским унапређењем, које ћемо реализовати у 2025. години. Поносни смо на све што смо постигли у 2024. години, али je наш циљ да нам ова текућа година буде још успешнија. Фокусираћемо се на даљи развој, проширење техничких капацитета и унапређење сарадње са колегама у земљи и иностранству. Само тако ћемо наставити да доприносимо напретку у области кардиоваскуларне дијагностике и интервенција – закључио је др Ковачевић.
У сектору нуклеарне магнетне резонанце, где су остварени изванредни резултати, доц. др Горан Лончар, шеф МР срца у Институту ,,Дедиње” је нагласио да је број прегледа у 2024. години порастао за чак 100 одсто, што је омогућило смањење листе чекања. Према његовим речима, у другој половини године, када су се прегледи обављали и током викенда, успели су да преполове број пацијената на листи чекања, чиме је пацијентима омогућен бржи приступ дијагностици.
Доц. др Лончар је посебно похвалио напоре свог тима, наглашавајући да је током претходне године додали три нова лекара, а тим појачан доласком нових лекара и радиолошких техничара, што је омогућило већу ефикасност у раду. Овај сектор је током 2024. године остварио запажене научне резултате, са више објављених радова у престижним часописима и планираним пројектима са светским истраживачким центрима.
–Наставићемо да се усмеравамо на даљи развој нуклеарне магнетне резонанце као кључне технологије, али и на повећање броја едукација и стручних усавршавања наших лекара, како бисмо наставили са имплементацијом најновијих достигнућа у медицинској пракси – казао је др Лончар.
Иако су 2024. годину обележиле бројни изазови и техничке потешкоће, као и повећани број пацијената, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ успешно је испунио све циљеве, поставио темеље за још интензивнији развој у 2025. години, те поставио високе стандарде за будући рад, како на националном тако и на међународном нивоу.