УВОДНА РЕЧ
Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију се профилише као служба усмерена на потребе пацијената у складу са највишим етичким и професионалним стандардима здравствене заштите.
Висок квалитет здравствених услуга обезбеђује се кроз увођење нових здравствених и информационих технологија, спровођењем стандардизованох процедура и протокола као и сарадњом са другим службама ИКВБ Дедиње. Континуирано се води евиденција остварених дијагностичких и интервентних процедура.
Планови рада за наредни период на годишњем нивоу, доносе се на основу анализе стања опреме, кадрова и осталих фактора. У планирању унапређења рада и безбедности пацијената разматра стручни кадар, просторна организација, безбедност пацијената и запослених као и стручно усавршавање и континуирана едукација запослених. Задати циљеви се прате кроз анализу постигнутог на крају године и према њима се праве годишњи извештаји.
ИСТОРИЈАТ
Крајем 1977. године, када је основана Клиника за кардиоваскуларну хирургију „Дедиње“ (реорганизавана од 1995. године у Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ – ИКБВД), почела је са радом и Служба за инвазивну и интервентну кардиоваскуларну дијагностику и терапију, као посебна организациона јединица у ИКВБД.
Начелник Службе био је др Зоран Ђуришић радиолог а од лекара су радили др Сретен Грујичић радиолог и прим. др Петар Пејчић кардиолог. На два Сименсова рендген апарата, почело се са извођењем аортографија и селективних ангиографија као и коронарографија и катетеризација срца.
Прва коронарографија је урађена 04.10.1977. године а децембра 1981. г изведена је прва балон дилатација коронарне артерије (ПТЦА). Марта месеца 1980. године Грујичић/Ђуришић су извели прву ПТА феморополитеалне регије и прву балон дилатацију (ПТРА) реналне артерије.
О КЛИНИЦИ – ОБЛАСТ ДЕЛОВАЊА
У оквиру инвазивне дијагностике, током године уради се око 700 ендоваскуларних процедура на артеријским крвним судовима, од којих око 50 процедура на аорти код анеуризми и дисекција (ТЕВАР, ЕВАР), око 200 дилатација са стентом на каротидним артеријама као и друге интервенције на артеријама ектремитета, на бубрежним артеријама и другим крвним судовима.
У реканализацијама оклудираних артерија ногу, раде се ротационе атеректомије. Планиран је посебно развој нових технологија у лечењу дисекција и анеуризми аортног лука, постављање стентова ТЕВАР уз претходно премошћавање бајпас-а на каротидне артерије и применом нових посебно дизајнираних стент графтова.
Планиран је наставак и даљи развој реналне денервације (РДН) у лечењу резистентне артеријске хипертензије.
СПИСАК ПРОЦЕДУРА
Интервентна кардиологија
Служба изводи најсавременије процедуре из области интервентне кардиологије, укључујући:
Периферне васкуларне и остале интервенције
Изводе се на артеријском и венском систему у ангиосали или хирушкој хибридној сали, у локалној анестезији. Код ових процедура се пунктира најчешће феморална или кубитална и радијална артерија. После пункције посебном иглом, преко жичаног водича, у крвни суд се поставља уводник са валвулом. Валвула се пропира физиолошким раствором уз ординирање хепарина од 60 до 100ИЈ/Кг. Затим се преко жичаног водича поставља водич катетер, као увод у наставак процедуре. У случају сужења артерија, изводи се дилатација балонима са постављањем стентова, одређеног дијаметра и дужине. Пре стентирања, пацијенту се даје да попије Андол – Аспирин 100мг и Цлопидогрел.
Ендоваскуларно лечење сужења на каротидним, вертебралним, поткључним артеријама и брахиоцефаличном трункусу. Током стентирања каротидних артерија, користи се дистална протекција у виду посебних филтера-кишобрана, да би се спречила дистална емболизација и настанак неуролошких компликација.
Ендоваскуларно лечење стенотичних лезија на бубрежним артеријама код артеријске хипертензије и ослабљене функције бубрега.
Интервенције са дилатацијама, балонима и са уградњом стентова код сужења артерија на различитим нивоима, у случају болова у ногама током хода или током мировања (критична исхемија). Код изражених калцификација у артеријама, у надколеном и подколеном сегменту, пре ПТА, може се радити чишћење калцијумских плоча, посебним катетерским системом – ротациона атеректомија (сечење и аспирација делова плакова у крвном суду).
У случају проширења крвних судова (анеуризме), изводе се процедуре са постављањем стентова који су покривени платном (стент графт): ТЕВАР (анеуризма грудне аорте) и ЕВАР (анеуризма трбушне аорте). Ове интервенције се изводе у локалној, епидуралној или општој анестезији. Хируршки се препарише најчешће феморална артерија а може се радити пункционо ако нема много калцификата. Стент графт је упакован у систем који се отвара по типу самоослобађајућег стента, а по потреби се може урадити и постдилатација балоном. У случају урођених или новонасталих АВ фистула (комуникације артерије са веном) изводе се интервенције са уградњом жичаних спирала које служе за затварање комуникација (емболизација).
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЗУЛТАТИ
- 04.10.1977. – Прва коронарографија. Децембра 1981. године изведена је прва перкутана ангиопластика коронарне артерије (ПЦИ) (Ђуришић, Грујичић, Пејчић).
- 1980. (март) – Прва ПТА феморополитеалне регије и прва балон дилатација (ПТРА) реналне артерије (Грујичић/Ђуришић).
- 1983. – Прву интракоронарну тромболизу и механичку коронарну реканализацију у акутном инфаркту миокарда, на мобилном рендгенском апарату, извео је др Урош Бабић.
- 1984. / 1985. – Прва балон дилатација стенотичне пулмоналне валвуле, а затим 1985. дилатирана први пут стенотична митрална валвула (Грујичић, У. Бабић, Ђуришић).
- 1986. / 1989. – Прва дилатација стенозиране аортне валвуле балонским катетером (1986). Током 1989. учињено је затварање ducus Bottali и АСД-а.
- 1996. (август) – Прва уградња коронарног стента (НИР стент Boston Sc.) (Сагић/Мирић).
- 2002. – Прва перкутана интервенција са уградњом каротидног стента (Сагић/Антонић).
- 2003. – Прва дилатација са уградњом стента код коарктације аорте и први пут у земљи изведен ТЕВАР (Сагић/Антонић/Радак).
- 2005. – Успешно изведена прва у свету уградња PARACHUTE кишобрана у леву срчану комору за лечење анеуризме врха коморе (Сагић/Антонић).
- 2007. – Постављен 64 мултидетекторски скенер, међу првима у Европи, уводи се МДЦТ ангиографија као основна метода (Ж. Антонић).
- 2008. – Прва ренална денервација – РДН (лечење резистентне хипертензије) у земљи (Антонић/Сагић).
- 2015. / 2018. – Започет програм ТАВИ (перкутано лечење сужене аортне валвуле), а настављен 2018. са урађених 30 пацијената (Бољевић/Сагић).
- 2019. – Прве ротационе атеректомије артерија ногу (Антонић, Петровић, Ковачевић, Сагић).
ЗАПОСЛЕНИ
Специјалиста радиологије
Специјалиста радиологије, субспецијалиста интервентне радиологије
Специјалиста радиологије
Специјалиста радиологије, субспецијалиста неурорадиологије
Специјализант радиологије
Клинички лекар
КОНТАКТ
Call centar Института Дедиње: 011 3601 700
