Још један велики дан на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, значајан не само за Институт, него и за српску медицину уопште. У просторијама Института „Дедиње“ обелодањено је да, захваљујући напорима лекарских тимова, медицинског и немедицинског особља, након велике и организоване активности, више нема пацијената који чекају на термин за операцију срца.

Овај изванредан резултат и подухват над подухватима јавности су саопштили директор ове установе проф. др Милован Бојић, управник Клинике за кардиохирургију Института „Дедиње“ доц. др Слободан Мићовић, проф.др Александра Николић и начелница Одељења за сарадњу са осигураницима испред Републичког фонда за здравствено осигурање Наташа Филиповић.

–Поносим се свим докторима, кардиохирурзима, анестезиолозима, медицинским сестрама, техничарима, болничарима, али и свим осталим службама, пре свега Клиником за кардиологију, анестезијом, преоперативној припремом, интензивном и полуинтензивном негом... Овај процес могао се одвијати само у овако добро организованом систему као што је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Данас на нашем Институту нема пацијената који чекају на термин за операцију срца. Да бисмо ово постигли, морали смо имати беспрекорну организацију, вољу и појачан темпо рада. Када смо 2017. кренули са решавањем ове проблематике, затекли смо стање од осам пацијената на оперативном програму дневно, то смо убрзо подигли на 10, а потом на 12. Можете мислити како изгледа тај скок са осам на 12 пацијената дневно. У 2019. години, у циљу укидања листа чекања, урадили смо највећи број операција на отвореном срцу од свих клиника у Европи – 2.500. Били смо у стању да у току једног дана урадимо и 25 великих операција на отвореном срцу, што ниједна установа у Европи није остварила. Данас на листи Фонда, која је усаглашена са нашом у Институту „Дедиње“, имамо само оне пацијенте којима су већ једном или двапут рађене операције код нас или оне са другим пратећим болестима које је потребно решити – ендокринолошке, нефролошке, уролошке… Након тога, када их њихови супспецијалисти пошаљу код нас, они одмах добијају термин и бивају оперисани. Постоје и пацијенти који су сами желели да буду оперисани у неком од наредних месеци. Када лекари одлуче да операција, у зависности од тренутног стања болести, може мало сачекати, то им се и омогући, али тек када се утврде да то померање неће штетити њиховом здрављу. Ми више немамо оно што смо затекли 2017. или 2018. године, а за то нису заслужни искључиво кардиохирурзи, у овај процес је укључено више од пола Института, што је заиста херојски подухват – изјавио је проф. Милован Бојић.

Доц. др Слободан Мићовић, управник Клинике за кардиохирургију Института ,,Дедиње”, између осталог, објаснио је како је изгледао процес овог дугогодишњег рада.

–Хвала свима што сте дошли да обележимо заједно овај тренутак. Ово је био наш сан и обећање које смо дали када смо долазили и улазили у ову нову зграду, где смо добили више капацитета, који нам је омогућио да ово остваримо. Као што је Директор поменуо, пре неколико година, успели смо да повећамо оперативни програм са 8 на 12 пацијената дневно, што је више од 50 одсто и то је, поред интензивнијег ангажовања запослених, главни разлог зашто смо елиминисали листе чекања. Клиника за кардиохирургију тренутно има 19 консултаната, 10 волонтера специјализаната и клиничких лекара који раде од јутра до вечери. Ретко ћете видети операциону салу празну пре 19 часова, јер се у свакој операционој сали ради минимум две до три интервенције. Покривамо целу Србију, дежурни смо за целу Републику Србију и Републику Српску и свесрдно помажемо колегама у Клиничком центру Бања Лука. Све време радимо много и на научном пољу. Клиника за кардиохирургију годишње публикује између 12 и 15 радова у еминентним светским часописима, а при том смо и едукативни центар за минимално инвазивне процедуре и континуирано радимо на унапређењу рада. Бројке нису битне, већ квалитет рада. Дакле, неуморно радимо на побољшању квалитета, увођењу нових техника и технологија и тиме смо раме уз раме са великим клиникама у свету. Закључно са данашњим даном, урадили смо 1.567 операција на отвореном срцу, а план је да до краја године урадимо око 3.000 процедура. Јесте да смо под великим притиском, имамо велики број пацијената, али оваквим темпом и радом свакако успевамо да савладамо и највеће изазове. Захваљујем се свим члановима нашег тима, младим кардиохирурзима, техничарима, сестрама, перфузерима, анестезији, интензивној нези и свим лекарима Института „Дедиње“. Без њиховог, односно тимског рада, не би било ни оваквог успеха, те сам сигуран сам да ћемо вас до краја године обрадовати још неким лепим резултатима, подухватима и увођењем нових процедура у клиничку праксу. Ви сте данас у једном храму кардиохирургије, у највећој кући за кардиохирургију у овом делу Европе, која каже да су листе чекања за нас историја – поручио је доц. др Мићовић.

Проф. др Александра Николић је говорила о изазовима и постигнућима Института ,,Дедиње“ током 2017. и 2018. године, осврћући се, такође,  на тешке почетке у смањењу листа чекања.

–Када говоримо о 2017. години, имали смо 3.296 пацијената на листи чекања у различитим категоријама, са осам оперисаних пацијената дневно и скоро четири године чекања. На преоперативној припреми, где смо могли да сместимо 45 пацијената, неретко смо имали и до 62 пацијента, и тада смо донели одлуку да радимо и викендом. То је био координисани рад апсолутно свих служби које раде у Институту. Ово је установа према којој гравитирају најтежи пацијенти и то нису пацијенти који могу бити оперисани било где. Када на нашим јутарњим састанцима доцент Мићовић изложи дневни оперативни програм, видимо да ту више нема коронарног бајпаса са једним премоштавањем, ту се говори, нажалост, о врло сложеним пацијентима који су индиковани за замену валвуле или неку другу озбиљнију процедуру. Зато је превенција најбољи начин да  остваримо најбољи успех, а ми смо једина здравствена установа која има сопствени Центар за превенцију, у којем су и саветовалиште, психотерапија, али и лечење синдрома сломљеног срца – казала је проф. Николић.

Наташа Филиповић, начелница одељења за сарадњу са осигураницима испред Републичког фонда за здравствено осигурање навела је да ово јесте велики успех и доказ да добра организација у здравственим установама и ангажовање лекара, медицинског и немедицинског особља, може довести до смањења, односно укидања листе чекања, иако су се хитна стања и раније збрињавала. – Ово су, ипак, најтеже операције које могу довести до тешких компликација уколико се не обаве на време. Оно што је значајно јесте да су сви подаци, односно листе чекања сада транспарентне, тако да свако може видети свој термин на сајту Фонда. Важно нам је да не постоје паралелне листе чекања и да подаци који су видљиви у одређеној здравственој установи буду видљиви и на сајту РФЗО-а, како би сваки осигураник могао да види свој предвиђени датум пријема за операцију – изјавила је Филиповић.

 Проф. др Бојић је додао да је овај подвиг остварила установа која ради убедљиво највећи број операција, више него сви други заједно.

–Ово је установа коју пацијенти највише траже и у којој се оперишу најтежи пацијенти. Кардиохирургија института „Дедиње“ је пронела славу не само овог Института, већ и српске кардиоваскуларне медицине деценијама уназад, а то чини и данас. Има ли већег комплимента за здравство једне државе попут Србије, мале у односу на Америку, него када вас неко упореди са Мејо клиником. Уз појачан рад да укинемо листе чекања, дали смо српској кардиохирургији нове процедуре и нове методе, а таквих ће још бити. Не тако давно, на оперативном програму имали смо и минимално инвазивну кардиохирургију, коју ћемо, свакако, већ у септембру  обележити великим јубилејом, са око 700 таквих захвата, што код аортне, што код митралне валвуле, уз присуство највећих ауторитета света из те области – рекао је проф. Бојић и додао да када је реч о другим листама чекања, у кардиологији Института ,,Дедиње”, чека с углавном три до четири месеца, док је за уградњу кардиовертер дефибрилатора потребно годину дана.

– Што се тиче набавке и уградње самог апарата, надамо се да ћемо и то убрзо решити са Фондом и тај период чекања свести на минимум. У области лечења срчане аритмије, некада се чекало две до три године, а сада смо успели да тај период смањимо на девет месеци. На васкуларној хирургији, време чекања је такође скраћено и сада износи три до четири месеца – нагласио је проф. Бојић.