ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ПАЦИЈЕНТЕ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЕЛЕКТРОСТИМУЛАТИВНИХ ПРОЦЕДУРА (ИМПЛАНТАЦИЈЕ ТРАЈНИХ ПЕЈСМЕЈКЕРА И КАРДИОВЕРТЕР ДЕФИБРИЛАТОРА)
Трајни вештачки водичи срца (пејсмејкери) и кардиовертер дефибрилатори представљају који омогућавају нормалан срчани рад у случајевима када наше срца није у стању да само ствара електричне импулсе за нормалан рад и/или уколико су малигни (опасни, коморски) поремећаји ритма (вентрикуларна тахикардија и вентрикуларна фибрилација) доводе до ометања нормалног срчаног рада, које неретко може завршити смртним исходом.
Вештачки водичи срца се састоје од генератора, чија је улога да ствара електричне импулсе и смештен је обично испод леве клучне кости и електрода чија је улога да спроводе импулсе до мишићног ткива и тиме остварују основну намену.
Основна обе врсте апарата имају могућност електростимулације срца и тиме спречавају појаву симптома успореног срчаног рада, док је главна разлика та што кардиовертер дефибрилатори имају могућност заустављања опасних коморских аритмија чије продужено трајање може довести до смртног исхода.
Брадикардије или успорени срчани рад настаје као последица у стварању и/или споровођењу електричних импулса који претходе сваком срчаном откуцају. Овај тип поремећаја ритма може довести до појаве вртоглавица, омаглица, губитака свести и повећати ризик од појаве изненедне срчане смрти. Постоје популације људи код којих успорен срчани рад представља свакодневницу (млади, утренирани, спортисти) код којих није потребно уграђивати пејсмејкер. У овом моменту не постоји дугорочно медикаментно лечење успореног срчаног рада, те уколико се коригују сви пролазни узрочници, а брадикардија се и дање јавља неопходна је уградња вештачког стимулатора рада срца.
Пацијенти ефикасним радом наше службе на време добијају све неопходне информације везане за припрему планиране процедуре. Припрема започиње прикупљањем неопходне административне документације (упут за болничко лечење одобрено код надлежне комисије), као и медицинске документације која подразумева анализе крви у виду крвне слике, биохемије, крвне групе, брисева грла и носа, негативан налаз на полно преносиве болести, анализе седимента урина као и рентенски снимак плућа све не старије од 5-7 дана.
На дан пријема пацијент се упише на шалтер Инситута и бива медицински обрађен од стране лекара на пријему (Амбуланта 1). Ту се врши провера приложених анализа, поново се пацијету детаљно објасни сврха интервенције као и евентуалне последице, након чега се упућује на даљу евалуацију на одељење. На одељењу се изврше последње провере, витални параметри, пацијенту се урадни додатна дијагностика уколико је нопходно (УЗ срца), те се ординира неопходна терапија пре почетка интервенције (антибиотици, антихистаминици уколико пацијент пријевљује алергију…)
Интервенција се изводи под локалном анестезијом у строго стерилним условима коју изводи високообучени медицински кадар. Пласирају се у зависности од врсте апарата (1-3) електроде преко венског крвног суда који се налази непосредно испод кључне кости који се споји за генератор који се положи поткожно непосредно испод кључне кости са леве стране. Следећи дан по порцедури учини се тоалета ране као и контрола апарата, након чега се пацијент отпушта на кућно лечење уз савет за даљу обраду места уградње и коршћење антибиотске терапије. На отпусту пацијент добија персонализовану картицу са личним подацима и подацима о апарату те се упознаје са даљим терминима контрола апарата као и правилима „понашања“ којих је неопходно да се придржава.
Као и код сваког оперативног лечења и код ових интервенција компликације су могуће, међутим, због високе обучености нашег медициског кадра оне су изузетно ретке. Компликације могу да се дешавају у току саме интервеције (крварење, пнеумоторакс, перикардни излив), као и након саме интервенције (дислоцирање, померање електрода), које за последицу могу имати поремећен рад самог апарата.
