Конгрес ,,Неурокард 2024” који је одржан у организацији Института ,,Дедиње” завршен је промоцијом уџбеника  на Медицинском факултету у Осијеку, под називом ,,Болести срца и крвних жила“, књиге која обрађује различите аспекте болести срца и крвних судова. Написали су је најпознатији хрватски аутори, а део који је везан за кризе свести писали су проф. др Милован Бојић, директор Института ,,Дедиње” и проф. др Бранислав Миловановић, неурокардиолог у овој установи.  Књига је намењена кардиолозима, хирурзима, неуролозима, лекарима опште праксе и свима који се баве кардиоваскуларним болестима и превенцијом изненадне срчане смрти.

На промоцији су говорили аутор књиге проф. др Горан Крстачић, редовни професор кардиологије на факултету у Хрватској и директор Института за превенцију кардиоваскуратних болести и рехабилитацију у Загребу, затим  коаутори проф. др Милован Бојић, проф. др Бранислав Миловановић,  академик проф. др Миодраг Остојић, проф. др Антонија Крстачић, неуролог, која је изразила велику задовољсво што је једна од коаутора уџбеника. Књига је написана уз учешће 33 аутора из региона, Шведске и Ирске.

У овом делу Европе, болести срца и крвних судова представљају један од највећих здравствених проблема, а подаци о оболелима су забрињавајући. С обзиром на то, кључно је развијати стратегије превенције које се ослањају на смањење фактора ризика као што су пушење и гојазност. Проф. др Бранислав Миловановић, истакао је значај међурегионалне сарадње, објаснивши и како је настало светско дело, које је резултат великог рада и мултидисциплиранног приступа.

–Три велика центра Бања Лука, Београд и Загреб створили су велико дело које покрива област неурокардиологије. Ми смо мултидисциплинарним приступом направили уџбеник који је јединствен. Судбински сам пре седам година у Тузли срео професора Крстачића и онда смо се, заједно са проф. др Владом Ђајићем, генералним директором УКЦ Републике Српске, договорили да направимо бренд који је регионални и јединствен у свету – поручио је он и додао да у време кад је и сам развијао неурокардиологију, није знао никога ко се бавио том облашћу у региону. Међутим, на једном од значајних састанака професор Крстачић је држао предавање са темом из те области, што га је, како је рекао, одушевило.

–Проф. Крстачић је на челу Радне групе Европског удружења кардиолога за електрокардиологију и примену компјутера у кардиологији. Тада сам први пут видео како ЕКГ сигнали могу да се претворе у уметничко дело,  анализом сваког ЕКГ записа срца код разних болесника можете добити уметничку слику – казао је проф. Миловановић.

Проф. др Горан Крстачић, главни аутор књиге, истакао је напоре и сарадњу која је довела до стварања овог уџбеника.

–Након три године интензивног рада, успели смо да спојимо различите дисциплине и створимо дело које повезује неурологију и кардиологију, као и све крвне судове тела. Не можемо данас да замислимо главобољу и долазак код неуролога, а да не завршимо и код кардиолога, нефролога, офталмолога… Не знам да ли се то види, али ја сам вечерас срећан човек. Људи који су пионири у нечему, њих  називају  и визионарима. Ми данас имамо много визионара који мисле да имају идеју, али је мало оних који ту идеју претворе у стварност. Професор Миловановић и ја смо пре много година започели сарадњу. Прва заједничка књига, односно уџбеник, била је ,,Неурокардиологија“ издата 2018. године. Књига је доживела велики успех, а исте те године десио се и први конгрес неурокардиологије у Паризу. Визионари некад наилазе на проблеме и отпор, али само они који то доживе, иду напред. Данас се налазим у болници која је за мене прави свемирски брод, а прошао сам кроз многе до сада. Захваљујући претходним искуствима у мулти и интердисциплинарности у раду, нама је пацијент увек у фокусу, а пацијент нам не може бити у фокусу уколико немамо мултидисциплинарност – поручио је проф. Крстачић.

Академик проф. др Миодраг Остојић похвалио је храброст аутора да споје неурологију и кардиологију, наглашавајући да је то често изазовно, али и неопходно за разумевање сложених здравствених стања.

 –Тешко је спојити неурологију и кардиологију, али ова књига то успева. Аутори су показали храброст да се суоче с овом комплексном темом– рекао је он.

– Очекујемо да професор Миловановић остави значајан траг у нашем Институту, а ми планирамо да му обезбедимо посебне услове рад кроз реконструкцију старе зграде. Верујем да је, дајући своје поглавље о синкопама, професор Крстачић омогућио да његова књига буде украшена и допринесе богатству њеног садржаја, која ће постати непроцењив ресурс и практични алат за лекаре специјалисте, специјализанте, али и за студенте медицине, стоматологије и све који се баве здравственом заштитом. Њена прегледност и систематичност чине је правим благом које не само да треба читати, већ и дубоко упијати. Ово је аутентичан и значајан допринос медицинској литератури и пракси, који ће бити снажно промовисана. Не морамо се ослањати искључиво на велике медицинске мапе из Европе и Америке. и ми, из овог региона, имамо потенцијал да дефинишемо важна питања и доприносимо медицини широм света. Захваљујем свима који су ову књигу подарили читаоцима и медицинским делатницима, јер тиме доприносимо развоју здравства у нашем региону и шире – поручио је проф. Бојић и додао:

–Данас је за нас изузетно успешан дан. Наша институција је током данашњег дана урадила 20 коронарографија, 24 скенерска прегледа, 10 магнетних резонанци, 10 комплексних електрофизиолошких процедура, и девет великих операција на срцу. Управо су ми јавили да смо успешно скинули пацијента са машине за вантелесни крвоток након још једне трансплантације срца. Ово је јасан показатељ изузетне организације и тимског рада који карактеришу наш Институт. Дивим се и поносим својим колегама, медицинским сестрама, техничарима и свим немедицинским радницима који се несебично труде у овим изазовним временима. Поред тога, успешно смо завршили конгрес неурокардиологије, а промоција ове књиге је додатно обогатила дан – казао је проф. Бојић.

Књига ,,Болести срца и крвних жила“ није само академски допринос, већ и симбол међурегионалне сарадње, која може значајно унапредити здравствени систем и пружити боље услуге пацијентима.