У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, 27. новембра 2024. године, успешно је изведена револуционарна катетерска интервенција за лечење митралне регургитације, односно пропуштања крви из леве коморе у леву преткомору, што представља прекретницу у српској кардиоваскуларној медицини. Ова процедура је прва овог типа у Србији и тек трећа у свету. Пацијенту, 79-годишњем мушкарцу из Ужица, успешно је решен овај проблем, без потребе за отварањем грудног коша, чиме је остварен велики напредак у лечењу овог озбиљног здравственог стања.Интервенција је у потпуности умањила тешку митралну регургитацију код пацијента који је имао симптоме гушења, замарања и недостатак ваздуха. Већ у првим сатима након интервенције пацијент се осећао добро, а трећи дан је отпуштен кући. Према речима интервентног кардиолога др Михајла Фаркића, начелника Центра за структурне болести срца који је водио тим, ова процедура је посебно значајна за пацијенте који нису кандидати за класичну хирургију, јер се проблем не налази у самој митралној валвули, већ у околним структурама леве коморе и преткоморе, које су значајно проширене и ометају правилно затварање митралног залистка.

–У извођењу ове комлексне процедуре, која је у хибридној сали Института трајала више од три сата, учествовао је велики број лекара, сестара и техничара. Урађена је кроз бутну ( феморалну) вену, а катетер за навигацију је пласиран у леву преткомору. Уз помоћ радиофреквентне аблације, односно контролисаног прављења малих ожиљака по митралном прстену за који је залистак закачен, његова површина је редукована, што је омогућило и смањење регургитације. Пацијент је био под општом анестезијом, без болова и хемодинамских проблема. Ова врста срчаног обољења се до сада, углавном, лечила лековима. У Европи и свету, за оне пацијенте који више не могу да толеришу своје симптоме, постоје комерцијалне методе којима се лечи та секундарна митрална регургитација. Међутим, све оне остављају неки имплант у срцу, било да је то вештачки залистак од метала или клипови који остају у пацијенту и ваде се, опет, хируршким путем. На овај начин у организму не остаје никакво страно тело, осим минијатурних ожиљака по митралном прстену – објаснио је интервентни кардиолог др  Фаркић, додајући да је ,,Дедиње“ отворило пут новим процедурама.– Показали смо, пре свега себи, а и другима, да знамо да спроводимо ову процедуру. Сада очекујемо да нови апарати стигну и код нас, након чега ћемо започети свакодневни рад– казао је др Фаркић.

На конференцији за медије, уприличеној поводом овог историјског успеха, директор Института проф. др Милован Бојић, истакао је да „Дедиње“ већ традиционално доприноси развоју српске кардиоваскуларне медицине, уведеним новим методама и процедурама које имају за циљ обезбеђивање највеће могуће користи за пацијенте.

–Сматрамо да смо дали значајан допринос у области медицине, посебно у лечењу митралне регургитације, где смо, примењујући ову минимално инвазивну методу, успели да значајно побољшамо здравствено стање пацијента. Тиме смо му омогућили да се задовољан врати својој породици и настави нормалан живот. У овом успеху учествовао је бројни мултидисциплинарни тим, што је и препознатљив знак Института „Дедиње“. Тим су чинили инвазивни кардиолози, електрофизиолози, ехокардиографери, анестезиолози, радиолози, као и све остале пратеће службе ове установе. Овакав приступ омогућиће да пацијенти старије животне доби, као што је већ могуће у неким другим земљама, решавају овај сложени проблем и у нашој земљи. Такође, најављујемо и нову процедуру која ће бити изведена ове године, а која у Србији још увек није примењена, али је неопходна на пољу проблематике са митралном валвулом – казао је он.Испред тима Центра за структурне болести срва Института ,,Дедиње“, др Валентина Балинт је нагласила да јој је задовољство да у име свих младих лекара ,,Дедиња“ може рећи колико  широких могућности за учење и напредовање пружа рад у тиму ове куће.

– Тимски рад је заиста најважнији, а бити његов део, велика је част– казала је она.

Осим др Фаркића, у тиму који је извео ову значајну процедуру био је интервентни кардиолог др Драган Топић, уз учешће проф. др Александре Николић, која је предводила ултразвук срца, др Валентине Балинт, анестезиолога др Милоша Контића, радиолога др Желимира Антонића, док је трансезофагијални ултразвук водила др Драгана Кошевић.  Транссепталну пункцију радио је електрофизиолог др Милосав Томовић, а остали део ове успешне екипе чинили су одговорни рендген техничар Оља Дамјанац, инструментари Марко Здравковић, Стефан Ђеровић и Милош Ћaлић, анестетичар Владимир Тасић, Главна сестра са Одељења за електрофизиологију Драгана Ивковић, Главна сестра Одељења неинвазивне дијагностике срца и Центра за структурне болести срца Сања Вучинић, док је интервентни кардиолог из Израела, у сарадњи са израелским стручњаком за ултразвук,  био проктор током интервенције.Према најави проф. Бојића, овај захват биће примењен и код још два или три пацијента, у оквиру међународне студије у коју је Институт „Дедиње“ укључен, пре свега,  захваљујући својим изузетним референцама и угледу у медицинској заједници.