Код двоје седамдесетпетогодишњих пацијената из Љубовије и Београда, на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ јуче је успешно примењена прва Митраклип (MitraClip) интервенција у Србији, пружајући им нову шансу за живот без отварања грудног коша. Ова револуционарна метода користи се за лечење тешке митралне регургитације – стања у којем митрални залистак не затвара у потпуности отвор између леве преткоморе и леве коморе, узрокујући враћање крви уназад.Тим поводом, на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ организована је конференција за медије којој су присуствовали министар здравља Републике Србије доц. др Златибор Лончар, директор Института проф. др Милован Бојић, затим тим који је извео ову револуционарну процедуру, запослени Института и многобројни представници српских медијских кућа.

Пацијенти, којима је уз подршку компаније Abbott, у четвртак 6. фебруара, урађена револуционарна метода у кардиологији – Митраклип процедура, осећају се добро и већ сутра иду кући.

Министар здравља Србије доц. др Златибор Лончар, честитао је запосленима Института на резултатима које постижу у последње време, наводећи да је поносан, али и сигуран да сви грађани то знају.–Поносан сам, а мислим да су поносни и сви грађани Србије, пацијенти и сви запослени у здравству. У здравственом систему дешавају се ситуације које помажу нашим грађанима и омогућавају да оваквим најновијим методама реше свој проблем и наставе нормалан живот, што до сада није био случај. Ово двоје пацијената нису могли да буду оперисани класичним путем, не зато што то неко није хтео да уради, већ зато што је био превисок ризик, не би могли да преживе – нагласио је Лончар.

Министар Лончар је потврдио да на Митраклип у Србији чека око 200 људи и зато ће одмах бити набављено  50 материјала неопходних за рад.

–Набавка материјала по пацијенту кошта око 30.000 евра, али ће се радити на томе да ова процедура буде могућа и у другим здравственим установама у држави, а не да се на њу дуго чека и да се обавља само на Институту Дедиње. Сада сте преузели обавезу да едукујете и друге тимове из центара у Србији. Сигуран сам да ви то можете. Онако како сте се ви обучили, сада можете и њих да обучите, не морају да иду у иностранство, већ могу да уче од вас – рекао је Лончар на конференцији.Он је најавио да ће се радити на увођењу принципа да они који уводе нове методе буду награђени, што важи и за оне који им помажу.

– Имамо кадрове, држава ће да да логистику, али и да награди. Ово је велики успех за српско здравство, за ,,Дедиње“, за све људе. Мора да се види да ми то желимо, да неко има вољу и мотив да уводи нове методе. Све је теже наћи пацијенте који могу да поднесу класичне интервенције, те се мора прибегавату интервенцијама које су минимално инвазивне – поручио је он.

Професор Милован Бојић, директор Института Дедиње, истакао је да је ово историјски тренутак не само за Институт, већ и за српску медицину. Он је нагласио да је метода која је први пут примењена 2003. године у болници Секвоја у Калифорнији, а стандардизована 2013. године, сада постала рутинска у многим центрима широм Европе и света.

–Стално понављајући да све што се у свету у медицини дешава може урадити и на „Дедињу“, ми смо за ову методу били спремни и неколико година уназад. Златне руке доктора Михајла Фаркића, који је предводио тим који је извео прве Митраклип процедуре, затим професорке Александре Николић, начелнице Службе неинвазивне дијагностике Института, заслужне су за животе двоје пацијената. Њихова стручност, прецизност и координација омогућили су да процедура буде изведена без грешке, што је од кључног значаја. Кроз прецизно вођење катетера до срца и монтажу Митраклип уређаја на митрални залистак, решили смо проблем регургитације код наших пацијената – казао је проф. др Бојић.Митраклип процедура је у свету започета као одговор на потребу за минимално-инвазивним решењима за пацијенте с тешком митралном регургитацијом.

–Заиста можемо рећи да смо приступили једној револуцији у кардиолошкој медицини. Реч је о пацијентима са тешком митралном регургитацијом, који нису могли да буду индиковани за класичну хирургију. Скрининг за те пацијенте је јако сложен, опсежан и дуго траје. Имамо обавезу и одговорност да наставимо с радом, да ово постане стандард у нашој медицини, те смо спремни да одмах формирамо тим који ће едуковати лекаре и из других болница – изјавио је интервентни кардиолог др Михајло Фаркић, начелник Центра за стуктурне болести срца Института „Дедиње“ и додао:

–Захваљујем се менаџменту, нашем директору проф. Бојићу, професорки Николић, доц. др Драгани Унић Стојановић, као и свим службама које су учествовале у овом процесу, инструметарима, сестрама и техничарима, јер је њихов координисан рад био значајан за успех интервенције. Свакa од ових служби је дала свој допринос, а заједно су створили уиграну екипу која је омогућила да све протекне беспрекорно – закључио је др Фаркић. Он је додао да се пацијенти осећају сјајно и да ће два дана након интервенције отићи кући.Процедура се изводи кроз пункуцију феморалне вене, без потребе за отварањем грудног коша. Специјални катетер Митраклип до срца кроз септум који раздваја преткоморе. Уз помоћ трансесофагеалне ехокардиографије и флуороскопије, уређај се прецизно поставља на листиће митралног залистка, где их повезује и омогућава боље затварање, смањујући или потпуно уклањајући регургитацију.

Професорка Александра Николић је казала да је у питању елегантна процедура, где се већ на самом столу може уочити побољшање стања пацијента.

–Ми смо још у току саме интервенције могли да видимо побољшање стања пацијената. Процедура је вођена ултразвучно-ехокардиографијом, што значи да је зрачење сведено и за пацијента и за целу медицинску екипу. Искористићу прилику да поделим са вама једну лепу причу о једној од првих оваквих интервенција, урађеној у Калифорнији. Реч је о познатој глумици Елизабети Тејлор. Вероватно се сећате да је она увек носила много накита, а пре него што је ушла у операциону салу, саопштили су јој да накит мора да скине током интервенције. Погледала се у огледало и са осмехом рекла: „Скинућу сав овај накит, јер ћу сада добити један мали драгуљ на свом срцу.“ Ова прича је заиста дирљива, а Елизабета Тејлор је након ове интервенције наставила да живи квалитетним животом. Оно што желимо сваком пацијенту, поред тога да сама процедура прође безбедно, јесте да наставе да живе нормално. Данас смо чули од једног пацијента да планира да вози кола већ сутра – то је права потврда да су у стању да се врло брзо врате свом свакодневном животу. Сатрам да није толико важно колико та интервенција кошта, јер, уз добру припрему, пацијенти обично остају један или два дана у болници. То је, управо, оно што желимо у будућности – да нашим пацијентима омогућимо квалитетан и нормалан живот врло брзо након процедура – истакла је проф. др Николић.На конференцији је емитован и филм о припремама пред процедуру Митраклип. У филму је приказан целокупни медицински тим који је извео процедуру. Тим интервенционих кардиолога су, поред др Михајла Фаркића, чинили др Драган Топић и др Матија Фуртула, електрофизиолог др Милосав Томовић, анестезиолог др Влада Савић. Ехокардиографски тим су, осим проф. др Александре Николић, чиниле Сања Вучинић, инструментарка са Одељења за електрофизиологију и електростимулацију Драгана Иванковић и инструментари Јелена Чотра, Марко Здравковић, Милош Ћалић, рентген техничарка Оља Дамјанац и анестетичарка Душица Метлић. Пацијенте су за интервенцију припремали др Валентина Балинт и др Ида Суботић, медицинске сестре и техничари са Одељења за кардиологију на челу са главном сестром Виолетом Бојић и Зораном Матић из Коронарне јединице.У нади да ће Фонд за здравствено осигурање, као и до сада, препознати значај Митраклип процедуре и подржати њено уврштавање на листу интервенција које се финансирају из средстава обавезног здравственог осигурања, стручњаци Института „Дедиње” поручују да је ова прва успешно изведена Митраклип процедура у Србији резултат дугогодишњег посвећеног рада. То и омогућава предано праћење и припремање пацијената код којих је ова метода једино решење за тешку митралну регургитацију. Захваљујући овом проактивном приступу, Институт је спремно одговорио лечењу ова два пацијента, омогућивши им приступ најсавременијем виду лечења срчаних болести.