Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и руски Национални медицинско-истраживачки центар „Алмазов“ из Санкт Петербурга потписали су важан уговор о сарадњи, означавајући нови и одлучан корак у јачању медицинских веза између Србије и Русије. Сврха овог партнерства је унапређење сарадње у области кардиоваскуларне медицине, научно-истраживачког рада и едукације.

Директор Института „Дедиње“, академик проф. др Милован Бојић, угостио је данас угледног госта из Руске Федерације, директора једног од најважнијих светских медицинско-истраживачких центара, „Алмазов“, академика Руске академије наука, проф. др Јевгенија Владимировича Шљахта.

Потписивање овог важног документа догодило се у тренутку када се обе земље суочавају са високом стопом оболевања и смртности од кардиоваскуларних болести. Директор Бојић је овом приликом истакао да је партнерство изузетно добродошло.

– Немамо дилеме да су наши погледи и циљеви веома усклађени. Тачно је да се и Русија, као и Србија, налази међу земљама које највише оболевају од болести срца и крвних судова и зато је ова сарадња добродошла за обе државе, за добробит свих наших пацијената – рекао је академик Бојић, изражавајући задовољство партнерством са „Алмазов“ центром. Такође је изнео и свој лични доживљај када је руска медицина и овај Центар у питању, истичући да је за њега она посебно откровење.

– Центар „Алмазов“ је једна од најуспешнијих и најорганизованијих болница које сам видео у целом свету, а видео сам скоро све. Опрема коју поседује та клиника, распоред, позиција клинике, сопствени факултет, једном речју, комплетна организација… поновићу опет, нисам имао прилику да до сада нешто такво видим – додао је академик Бојић. Он је подсетио и на познатог руског кардиолога, академика Јевгенија Ивановича Чазова, који је још 1961. године увео тромболитичку терапију код инфаркта миокарда, која је изазвала огроман утицај руске кардиологије на ову област у Србији.

Конкретна сарадња, како је казао академик Бојић, подразумева размену медицинских стручњака, заједничко објављивање стручних научних радова и организацију конгреса, и по њему, она већ сада може да почне.

– Институт „Дедиње“ са 1.200 запослених и више од 100 доктора највећа је установа у Србији, која оперише срца више него сви други у целој Србији заједно, готово дупло, препознат је по изузетној организованости и синхронизацији руковођења, логистике и медицине, те је због тога проглашен за најбољу установу у овом делу Европе. Недавно је и Светска банка, која финансира медицинску науку, од 21 института, укључујући 19 из ЕУ и два ван ње, „Дедиње“ прогласила за најагилниј кардиоваскуларни центар. Срећан сам што ћемо управо с вашом сјајном институцијом имати још успешнију сарадњу у области струке и науке, а она ће се пре свега манифестовати кроз размену медицинских стручњака, краткорочно на око три месеца. Договорили смо и заједничко објављивање стручних научних радова, публикација, организације конгреса, и то ме посебно радује. Што се нас тиче, сарадња може да крене одмах – поручио је проф. Бојић.

Академик Јевгениј Владимирович Шљахто, који је директор Националног медицинско-истраживачког центра „Алмазов“ из Санкт Петербурга скоро 35 година, похвалио је Институт „Дедиње“, наводећи да је он, такође, на високом, како технолошком, тако и клиничком нивоу и зато је спреман за сарадњу са њим. Истакао је да ће користи имати пре свега пацијенти, а фокус у даљем развоју је примена вештачке интелигенције (AI).

–У нашем Центру се примењују апсолутно све технологије које су потребне за лечење кардиоваскуларних обољења. Ми радимо на томе да интегришемо у свој рад мултимодалне моделе ВИ који помажу у управљању клиником, не само клиничким и технолошким, већ и финансијским руковођењем самог центра. Ми већ користимо ,,GigaChat“, који је развила руска ,,Сбербанк“ као вештачкоинтелигентни модел, прилагођен за употребу у здравству.  Будућност је свакако у вештачкој интелигенцији, која стоји у нашем националном програму – истакао је академик Шљахто. Он је изразио и лично задовољство поновном посетом Србији.

– Уочио сам сада много позитивних промена у развоју земље, цела земља је чиста и безбедна. Ипак, оно што сматрам најважнијим за сарадњу је да ми имамо технологију и знање, али нам поред тога недостаје ваш посебан, специфични српски дух, због којег ћемо обострано добити много, у корист свих наших пацијената, јер ћемо партнерством наше две институције успешно ући у борбу против кардиоваскуларних болести – поручио је Шљахто.

Истраживачки институт за кардиологију у Санкт Петербургу основан је 1980. године. Потреба за његовим оснивањем постала је очигледна седамдесетих година и била је узрокована наглим порастом оболевања и смртности од кардиоваскуларних болести у земљи. Да би се тај проблем решио, професор Јевгениј Чазов покренуо је иницијативу за оснивање специјализоване кардиолошке службе. Овај Центар данас носи име угледног руског кардиолога Владимира Алмазова и водећа је научна и клиничка установа у Русији, пружајући високотехнолошку медицинску негу и услуге. Током година, Центар је прерастао из специјализоване кардиолошке службе у мултидисциплинарни истраживачки и клинички комплекс од националног значаја, укључујући ендокринологију, хематологију, онкологију и неурохирургију, располажући с 1.520 болничких кревета, од чега је 214 постеља у јединицама интензивне неге.

У његовом саставу данас функционише седам истраживачких института и Институт за медицинско образовање са 14 одељења. Отворени су Перинатални центар (2010), Клиника за рехабилитацију (2011), а 2014. године Поленов Институт за неурохирургију постао је његов огранак. Крајем 2016. године почеле су са радом Дечја клиника за рехабилитацију и Предклинички центар за транслациона истраживања.