Лекари Клинике за васкуларну хирургију и руководство Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ окупио се на стручном састанку поводом презентације деветомесечног извештаја о раду, који је поднео управник Клинике, проф. др Ненад Илијевски. Извештај, који је детаљно приказао постигнућа, научни рад и организационе препреке, јасно је показао да Клиника задржава своју позицију лидера у региону, али да је даљи напредак условљен стратешким улагањем у капацитете.Презентација је започета освртом на богату историју и успех Васкуларне хирургије, која је с радом започела давне 1970. године, а званично отворена седам година касније. Кроз деценије рада, стручњаци су уводили револуционарне технике, од еверзионе ендартеректомије каротидних артерија 1993. године, трансплантација јетре (1995), преко имплантације стента (2000), ЕВАР-а (2003), ТЕВАР-а (2007) до ЕВЛА процедуре (2019) и оснивања Аортног центра 2022. године.

Проф. др Илијевски је, уз осврт на рад великана Клинике попут прим. др Драгољуба Адамова, проф. др Михаила Вучинића, академика Ђорђа Радака и проф. др Божине Радевића, истакао кључну статистику која Клинику сврстава у сам врх европске медицине:

 –Укупно смо, од 1973. до 2025. године, реализовали више од 100.000 великих васкуларних хируршких процедура. Тај број је сведочанство посвећености и визије генерација васкуларних хирурга. Само у домену ендартеректомије каротидних артерија премашили смо 21.500 захвата, а операција анеуризме абдоминалне аорте изведено је око 8.400, периферних ендоваскуларних процедура  више од 40.000. То су цифре које не говоре само о квантитету, већ и о спасеним животима и неупитном квалитету нашег рада – казао је проф. Илијевски.

Анализа процедуралних података за трећи квартал показала је висок интензитет рада, мада са нешто мањим укупним бројем операција у односу на исти период претходне године уз експанзију минимално-инвазивних и интервентних процедура.

–Укупан број интервентних процедура је порастао, чак 399 у 2025. наспрам 2024. године, када је било за 90 мање. Посебно је значајан раст минимално-инвазивних процедура које се  за лечење сужених или зачепљених артерија на периферији (ПТА), са 114 на 251, што представља раст за више од 100 одсто. Број сложених ендоваскуларних захвата на аорти, такође је у порасту. Паралелно са хируршким салама, Кардио-интернистичко одељење је реализовало 2.216 процедура, од чега су 1.153 биле ехокардиографије, а 896 ултразвучни колор доплер прегледи каротида -нагласио је проф. Илијевски.Клиника је наставила са интензивним научно-истраживачким радом у циљу унапређења дијагностике, лечења и превенције васкуларних обољења. Бројне клиничке студије, хибридне процедуре и развој нових протокола лечења су реализовани.

–Активности у области тог напретка укључују имплементацију ,,дебранчинг“ и хибридних процедура за збрињавање патологије абдоминалне аорте и тотални дебранчинг лука аорте код анеуризматске болести и дисекције,  те је ова активност у потпуности реализована, затим васкуларног симулатора у припреми комплексних ендоваскуларних процедура на аорти (ЕВАР). Употреба 3D модела у планирању комплексних аортних процедура, као и употреба термалних камера за одређивање нивоа амутације и предикције периферне артеријске болести  ће према предвиђеном плану ускоро бити реализована – појаснио је проф. Илијевски и додао да се активно ради на пионирским пројектима шире примене и даљих испитивања јединствене методе исхемијског посткодицинионирања након еверсионе ендартеректомије каротидних артерија, коју је сам развио и у току је мултицентрична студија клиничких исхода.

Висок научни ниво потврђује и образовна база Клинике за васкуларну хирургију.

–Наш научни потенцијал је снажнији него икада. Имамо већи број хирурга у завршним фазама докторских студија, што директно јача научну и наставну базу Клинике. У протеклом периоду објавили смо осам публикација у водећим часописима М категорије, са кумулативним импакт фактором преко 200. Континуитет едукације и сарадње са анестезиологијом и интервентном кардиологијом обезбеђује нам позицију водећег центра у региону – нагласио је проф. Илијевски.

Ипак, упркос изванредним резултатима стручног кадра, проф. др Илијевски је нагласио да су највеће препреке даљем развоју искључиво инфраструктурне и организационе природе.

Критична тачка је недовољан простор операционих сала и капацитет интензивне неге.

–Нажалост, због ограничености простора, ми имамо ограничену могућност проширења броја комплексних процедура. Интензивна нега је капацитетски недовољна, што за последицу има да пацијенти који захтевају висок степен мониторинга понекад морају да чекају. Због ових ограничења, наша оперативна ефикасност је смањена, што директно доводи до потенцијално дужих листи чекања и већег оптерећења медицинског особља.Недовољан је и одељенски смештај, што успорава проток пацијената кроз систем и повећава време боравка у пријемно-дијагностичкој јединици. Ове околности чак ограничавају и развој нових истраживачких протокола који захтевају постоперативно праћење. Дакле, наш дугорочни циљ је јасан, а то је неопходно проширење интензивне неге кроз нову просторну и технолошку јединицу, као и реконструкција и проширење одељењских капацитета. Стратешка улагања у инфраструктуру су кључна тачка даљег развоја и она ће директно повећати број успешних процедура, смањити морталитет и унапредити научни рад Клинике. Без тога, наше знање и стручна спремност остају спутани -закључио је проф. Илијевски.

Будућност васкуларне хирургије на ,,Дедињу“ базира се на повећању броја и сложености хибридних процедура и комплексних ендоваскуларних захвата торакоабдоминалне аорте. Визија иде корак даље- ка увођењу тоталне ендоскопске и роботске хирургије.

Извештај проф. др Ненада Илијевског јасно је показао да је Клиника за васкуларну хирургију спремна за најсложеније изазове модерне медицине, али да је за остваривање пуне визије неопходна подршка у инфраструктурном развоју. Стручни тим наставља да корача путем иновација, увек стављајући пацијента и његов живот на прво место.

На крају састанка, директор Института ,,Дедиње“ академик Милован Бојић, изразио је  задовољство постигнутим резултатима и поручио да ће руководство Института дати све од себе да се убрза дуго ишчекивана реконструкција старе зграде ,,Дедиње 1″, у чијим се просторима Клиника за васкуларну хирургију и налази. Реализација овог кључног пројекта, према речима проф. Бојића, омогућила би елиминисање већине инфраструктурних препрека које успоравају још боље резултате струке, чиме ће се обезбедити услови за даљи несметани развој овог важног сегмента установе.