Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ представио је јавности своју нову организациону јединицу – Центар за урођене срчане мане код одраслих, као и истакнутог стручњака проф. др Alessandro Giamberti, управника кардиохирургије за урођене срчане мане у клиници San Donato у Милану, који у Институту, заједно са домаћим стручњацима, оперише тешке урођене срчане патологије и едукује институцијски кадар за ове веома захтевне интервенције.

– У овој великој интернационалној активности Института „Дедиње“ припала ми је изузетна част да нашој јавности представим нови сегмент рада и нову организациону јединицу у нашој кући – Центар за лечење урођених срчаних мана код одраслих, у коме ће главни хирург бити Alessandro Giamberti, који је и до сада, преко Републичког фонда здравственог осигурања, повремено долазио и оперисао пацијенте са овом тешком урођеном патологијом. У новој организационој јединици подучаваће наше младе лекаре, али ће од сада њихов учитељ бити и у клиници San Donato у Милану. Ниједна здравствена установа у овом региону и шире није се толико интернационализовала кроз своју стручну и научну сарадњу са Европом и светом као што је Институт „Дедиње“. Подсетићу вас да су прваци кардиохирургије из Словеније, Аустрије и Немачке, а ево сада и Италије, овде на Институту „Дедиње“, а од пролећа очекујемо и долазак истакнутих лекара из Француске и Шпаније – каже проф. др Милован Бојић, директор Института.– Ове новине су само део великог организационог, функционалног, кадровског и просторног комплетирања ове установе као регионалног центра за болести срца и крвних судова. У свакодневном раду дефинитивно потврђујемо да се на „Дедињу“ може урадити све што се ради у свету. Није нам тешко да кажемо да смо по неким параметрима и најбољи на свету, јер ову календарску годину завршавамо са већим бројем операција него било која установа те врсте на старом континенту, а највероватније и у свету. Не бусамо се у прса, већ резултатима и конкретним показатељима тражимо себи место у врху. У тако успешан колектив као што је Институт „Дедиње“, као што видите, не либе се да дођу ни врхунски лекари из иностранства, а ни ми немамо проблем да их прихватимо. Они не долазе овде да би нашим лекарима одузимали каријеру и посао, већ да би их учинили бољима. Ово је место перманентног учења: сваки лекар овде, од волонтера, па и оног који можда нема никакве шансе да овде остане да ради, има свој „картон учења“. Учење је најкориснија ствар на свету и коначна потврда да нико од нас није живео узалуд и да није узалуд студирао. Свима ће то знање бити корисно. Знање је највећа моћ на свету, а ништа није опасније од незнања, нарочито у медицини – каже проф. Бојић и истиче:

– Јаки смо, спортским речником речено, много смо јаки, а у наредним месецима бићемо још јачи. Ми у свом тиму имамо и Месија и Роналда, а пристизаће и нови који ће наш тим учинити неприкосновеним у светским размерама.

Институт се већ десетак година бави лечењем урођених срчаних мана, међутим овај Центар представља потпуно нову организациону целину – мултидисциплинарно језгро у чијем раду ће учествовати не само кардиолози и кардиохирурзи, већ и стручњаци других специјалности, у зависности од пратећих компликација које се јављају уз урођене срчане мане: електрофизиолози, анестезиолози, гинеколози, пулмолози, али и психолози и социјални радници.

Деци рођеној са оваквим манама неопходно је да током читавог живота, дакле и када постану одрасли људи, буду везана за неки од центара који се баве збрињавањем њихових здравствених проблема. Најтежи пацијенти са урођеним срчаним манама захтевају стални надзор и њих је око 25 одсто, док је 35–40 одсто оних којима је потребан повремени надзор. Међутим, без надзора не смеју остати ни они који су излечени, јер су им, с обзиром на природу болести, неопходне периодичне контроле и консултације.

Деца се релативно успешно збрињавају у педијатријским установама, док су одрасли са урођеним срчаним манама посебан изазов. За њих је Институт „Дедиње“ право место да им се пружи нада и подршка, заједно са њиховим породицама. Ово је област која је, због комплексности патологије, у многим срединама, па и државама, дуго била запостављена, јер су срчане мане изузетно захтевне и за дијагностику и за лечење. Ипак, у овој деценији медицина се све више окреће овим пацијентима, па је почетком 2000-их година просечан животни век особа са урођеном срчаном маном био 37 година, док је данас око 57 година. Напредак у лечењу је очигледан, али је исто тако јасно да је ова популација болесника у свету све бројнија, те да здравствени системи морају бити спремни да одговоре на овај растући проблем. Институт „Дедиње“ је управо ту препознао један од својих важних задатака – упозорава проф. др Александра Николић, помоћник директора за медицинске послове.

Представљајући се јавности, проф. др Alessandro Giamberti истакао је да се налази у Институту у коме раде изузетно стручни и посвећени лекари, да их повезује језик струке и да се међу њима не осећа као странац. Према његовим речима, Србија све више постаје значајан регионални едукативни центар у који радо долазе истакнута имена светске кардиоваскуларне хирургије и кардиологије. Институт „Дедиње“ је међу првима у овом региону, али и шире, показао велико интересовање за проблеме болесника са урођеним срчаним манама, отворио им врата и пружио шансу за лечење – нагласио је проф. др Alessandro Giamberti.

Дојен српске кардиохирургије проф. др Миљко Ристић формирање Центра за урођене срчане мане код одраслих, као посебне организационе јединице Института „Дедиње“, оцењује као велики догађај за здравство Србије, јер ће и најтеже срчане патологије добити могућност да буду адекватно лечене и праћене.

Према светској статистици, једна од 100 новорођених беба има неки проблем са срцем или великим крвним судовима. Захваљујући савременим дијагностичким методама које омогућавају рано откривање, данас више од 85 одсто деце са урођеном срчаном маном доживи одрасло доба. Процењује се да у Европи живи око 2,3 милиона, у САД око 1,4 милиона, а у остатку света приближно 800.000 одраслих особа са урођеном срчаном маном. Овај број ће наставити да расте по просечној годишњој стопи од 5–6 одсто, па ће у наредних 10–20 година ова нова популација представљати значајан јавноздравствени изазов.

Здравствени системи у свакој земљи морају бити спремни за овај растући проблем, што подразумева изузетно стручну и специфичну хирургију, субспецијализовани надзор одабраних кардиохирурга и лекара других специјалности, искусне консултанте и обучене медицинске сестре. Свесан ове одговорности, менаџмент Института „Дедиње“ улаже озбиљне напоре да рад Центра за урођене срчане мане код одраслих подигне на висок, европски ниво.