За Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, једну од водећих здравствених установа у области кардиоваскуларне медицине у Европи и свету, данас је велики дан – дан на који се чекало 25 година, дан у којем је дуго сањани сан постао јава. Постављањем камена темељца за изградњу нове зграде „Дедиње 2“ започета је реализација пројекта на који су запослени у овој установи, али и пацијенти и грађани Србије, а слободно се може рећи и региона, чекали читав четврт века.

Камен темељац за будући објекат поставили су председник Републике Србије Александар Вучић и директор Института проф. др Милован Бојић, док је постављање темеља и почетак градње освештао Његова светост патријарх српски г. Иринеј.Овом значајном чину присуствовали су и председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, поједини министри Владе Србије, заменик градоначелника Београда Горан Весић са сарадницима, директори фондова, бројни представници политичког, јавног и културног живота, академске и верске заједнице, представници дипломатског кора, као и високи гости из региона, међу којима и министри здравља Северне Македоније и Републике Српске.

– Веома сам срећан што се данас налазим на овом месту. Веома сам захвалан и Вама, господине Бојићу, и лекарима Института „Дедиње“, који примећују колико се трудимо да улажемо у здравство и да мењамо ствари. А тек смо почели да их мењамо, свесни да снага једне државе почива на здрављу и образовању њених грађана – рекао је председник Вучић, нагласивши да му је велика част што полагањем камена темељца отвара радове на настанку једног велелепног објекта, од огромног значаја за целу Србију и регион.

– Тај неизграђени објекат већ називамо „Дедиње 2“, као да он већ постоји, јер народ зна да, када нешто започнемо, то и урадимо. То је поверење које не сме да се изневери. Циљ нам је да градимо и мењамо све што није урађено у претходних 50 година. Почели смо од Клиничког центра у Нишу, изградићемо модерне клиничке центре у Војводини и Крагујевцу. На „Дедињу“ ће најпре бити изграђено 14.000 квадратних метара новог објекта, а потом ће уследити и реконструкција постојеће зграде Института од 9.000 квадратних метара. Све ће бити опремљено најмодернијом медицинском опремом, а укупна инвестиција износиће 42,8 милиона евра. То је велики изазов и велики резултат наше државе, нешто чиме треба да се поносимо, јер ће „Дедиње 2“ по завршетку градње имати комплетну амбулантну службу, коронарну јединицу са осам постеља, више од 100 нових постеља, од којих 24 за интензивну негу, као и четири нове кардиохируршке сале. Биће то један од бисера медицинских установа у Србији – рекао је председник Вучић, истичући да жели задовољне здравствене раднике који ће бити најбољи у својој земљи, а не у Немачкој. Зато држава улаже у свој кадар и чини све да се материјални положај здравства побољша, па ће плате бити повећане и ове године.

– Желимо да створимо услове да буду задовољни и здравствени радници и пацијенти, да се за 50 одсто повећају оперативни програми и да се тиме укину листе чекања, као и да се превенирају болести срца и крвних судова које десеткују популацију. То не радимо зато што смо бољи људи од других. Хтели су и неки други да граде болнице, али никада нису изградили ниједну, јер нису уредили фискални систем и јавне финансије. Ми јесмо и зато је Србија данас другачија земља, са све нижим јавним дугом и све више новца за улагања. За то су заслужни сви грађани који су веровали у мере које смо спроводили и поднели терет финансијске консолидације. Ви тешке срчане болести не лечите аспирином, већ радикалним хируршким захватима. Тако смо и ми морали радикалним резом да доведемо у ред финансије у земљи да би она могла здраво да се развија – поручио је Александар Вучић, захваливши лекарима и особљу Института што су сачували искру знања и спасли и продужили многе животе, пожелевши им да и у обновљеним болницама остану сигурни у своје руке и знање и да, као најбољи, привуку пацијенте из целог региона.

„ДЕДИЊЕ“ ЈЕ СРПСКИ БРЕНД

– Четврт века смо чекали на овај дан и своју битку добили, али је не бисмо добили да није било Александра Вучића, који је покренуо велике инвестиције у здравству. Господине председниче, драги Александре, хвала Вам што толико улажете у здравство и што се борите за запошљавање младих лекара – рекао је директор Института проф. др Милован Бојић, истичући да је „Дедиње“ српски бренд, препознат широм света, иза чијег имена стоји велики број врхунских медицинских радника и армија задовољних пацијената. Проф. Бојић се посебно захвалио и заменику градоначелника Горану Весићу за све што су он лично и Град Београд учинили за Институт.

Проф. Бојић је подсетио да су успеси и резултати рада далеко надилазили просторне могућности ове установе, која се годинама „гушила“ у малим ходницима и санитарним коридорима, без адекватне амбулантно-поликлиничке службе и логистике, у скученим биохемијским и микробиолошким лабораторијама, у јединицама интензивне неге са ограниченом пропусном моћи, без довољно операционих и хибридних сала, учионица, лекарских соба, гардероба и основних услова за рад.

– И у тим стешњеним условима Институт се није предавао. Подизао је свој рејтинг, не осврћући се на просторна ограничења, изузетним напорима и стрпљењем свог стручног кадра надокнађивао је недостатак простора и стрпљиво чекао. И дочекао. Изградњом „Дедиња 2“ Институт ће заокружити не само своју просторну организацију, већ и значајно унапредити своју функционалну способност, као што сам још деведесетих година, током свог првог мандата, планирао – закључио је проф. Бојић.

Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ почео је са радом 1978. године, утемељен на визији др Адамова и др Вучинића, издвајањем Клинике за васкуларну хирургију из Болничког центра „Драгиша Мишовић“. Одвојено од матичне куће, Одељење за васкуларну хирургију нашло се у малој, полумонтажној бараци, али је кренуло са великим плановима у области васкуларне хирургије, а потом и кардиохирургије. Након што се, после неколико година, колектив нашао на клизавој прекретници, доласком проф. др Милована Бојића трасиран је пут озбиљног и дугорочног развоја.

– Деведесетих година прошлог века постојећа зграда је надзидана и изграђен је њен нови део. Просторни капацитети су учетворостручени, а асортиман медицинских услуга удесетостручен. Тада изграђени простори показали су се као насушна потреба, јер су се кардиоваскуларне болести наметнуле као убица број један и озбиљно запретиле човечанству. У посрнулој српској економији и депресивној атмосфери која је владала и у здравству, градити и упустити се у стварање овако респектабилне институције била је храбра, али визионарска одлука. За протекле две и по деценије на Институту је оперисано више од 100.000 пацијената, а квалитетом и бројем захвата на крвним судовима и срцу „Дедиње“ се приближило самом европском врху – подсетио је директор Бојић на развојни пут Института.

– Парадоксално је, али тачно, да је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ деведесетих година, управо у време најтеже економске кризе, био најуспешнија здравствена установа у целом региону, а по бројним параметрима и четврта у Европи. Како се до тога дошло? Пре свега, формиран је најбољи могући тим стручног кадра – од лекара до осталог медицинског особља. То је био тим који је, како директор Института „Дедиње“ често воли да каже, личио на шампионски тим „Црвене звезде“ из Барија 1991. године. Лекари „Дедиња“ представљали су резултате свог рада широм региона и постали прави магнет за привлачење страних пацијената, тако да се читав регион лечио на овом Институту. У то тешко време на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ није било листа чекања, а пацијенти су били изузетно задовољни пруженим услугама. Захваљујући значајним девизним приливима, Институт је стално побољшавао материјални положај својих запослених, а о „чувеним“, најбољим „дедињским“ платама се надалеко причало. Сви су желели да добију радно место у овом успешном колективу – истакао је проф. др Милован Бојић.

– Институт је прославио тадашњу југословенску и српску кардиоваскуларну медицину подвизима који су светски признати у медицинској науци и пракси. Подсећања ради, на „Дедињу“ је још 1963. године уграђен први пејсмејкер у тадашњој великој Југославији, први кардиовертер дефибрилатор, први субкутани кардиовертер дефибрилатор, прво парцијално вештачко срце, прво тотално вештачко срце, обављене су прве успешне трансплантације јетре и срца и још много тога „првог“, чије би набрајање одузело драгоцено време, али јасно указује на немерљив допринос ове куће српској медицинској науци и пракси. Такав развојни пут изнова је захтевао нове просторе. Потреба за изградњом „Дедиња 2“ расла је, како је истакао, „попут квасца“. На поједине операције срца чекало се и по неколико година, што је било недопустиво. Данас се на те интервенције чека мање од пет месеци. Исто је и са операцијама на великим крвним судовима, као и са другим интервентним процедурама на срцу. Листе чекања смањене су за 85 одсто. У прошлој години обављен је рекордан број операција на отвореном срцу. Са укупно 2.206 кардиохируршких захвата, Институт „Дедиње“ сврстан је на четврто место у Европи, не само по броју, већ и по квалитету услуга, дужини болничког лечења, минималном броју болничких компликација, као и по високом степену задовољства пацијената, утврђеном од стране независних институција – обавестио је присутне директор Института, напомињући да ће, према овогодишњем плану и програму, стручни кадар Института извести око 2.500 операција на отвореном срцу.

– Тај број биће већи од укупног броја операција са екстракорпоралним крвотоком у свих 77 центара у Немачкој. То значи да, када сте у нечему испред Немачке, онда сте и први у Европи. То само по себи потврђује да је улагање у Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ улагање у будућност, улагање у темеље Националног института за срце и крвне судове, који су нашој Србији више него потребни.

Директор Бојић се посебно захвалио Владином Kancelariji za javna ulaganja, на челу са Markom Blagojevićem, која води послове изградње новог и реконструкције старог објекта. Средства су већ обезбеђена и стижу из кредита Evropske razvojne banke. Нову зграду „Дедиња 2“ градиће грађевинска компанија W.D. Concord West D.O.O., а према плану, изградња би требало да буде завршена за око годину и по дана.

Градња почиње! На радост стотина хиљада пацијената, грађана Србије, бројних пријатеља наше куће, на радост свих наших врхунских лекара и медицинских сестара, као и будућих генерација медицинских радника, којима ће „Дедиње 2“ бити инспирација да остану у земљи, а онима који су отишли – да се врате кући и овде пронађу оно што су тражили.