У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, 13. фебруара 2026. године, одржана је Сретењска радионица – стручни едукативни скуп посвећен савременим техникама у васкуларној и ендоваскуларној хирургији, који је окупио специјализанте и стручњаке из водећих здравствених центара Србије – Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.

Програм радионице предводили су академик проф. др Милован Бојић, директор Института „Дедиње“, и доц. др Слободан Танасковић, однедавно нови управник Клинике за васкуларну хирургију ове установе. Посебну стручну улогу имао је проф. др Зоран Ранчић, који је учествовао као консултант и сарадник Аортног центра Института.

Пленарни део програма обухватио је стручна предавања посвећена савременим приступима у васкуларној хирургији и ендоваскуларним процедурама. Овом приликом, др Владимир Ковачевић је говорио о планирању и прецизном мерењу анатомских структура аорте и илијачних артерија ради избора одговарајуће величине стент-графта у EVAR процедурама, док је асс. др Игор Атанасијевић представио технику извођења EVAR захвата. Проф. др Зоран Ранчић одржао је предавање о примени REBOA технике код руптуре абдоминалне аорте, док је искуства Аортног центра  „Дедиње“ представио доц. др Предраг Матић. Доц. др Слободан Танасковић говорио је о еверзионој каротидној ендартеректомији, са посебним освртом на савремене оперативне приступе и резултате. Централни део радионице чиниле су практичне сесије организоване у Центру изузетних вредности Института  „Дедиње“.

Отварајући скуп, директор Института, академик проф. др Милован Бојић, истакао је да Сретењска радионица представља важну новину у раду установе.

Ово представља новину у раду Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Повезујемо је са новим управљањем Клиником за васкуларну хирургију, на чијем је челу доцент Танасковић – иновативан и млад стручњак, од кога с правом очекујемо велике, историјске помаке у области којом се бави. Његова иновативност огледа се и у самој организацији радионице, која од сада носи назив Сретењска, чиме се симболично повезују значајни датуми и традиција са савременим стручним достигнућима. Резултати које постиже Клиника за васкуларну хирургију нашег Института су велики и изузетно значајни. Међутим, оно што мене као директора посебно радује јесте чињеница да никада до сада нисмо снажније и успешније повезали струку и науку као у овом случају. Избор доцента Танасковића за управника Клинике за васкуларну хирургију показао се као пун погодак, јер представља праву симбиозу клиничке праксе и научног рада. То је изузетно важно, не само за наш Институт, већ и за развој васкуларне хирургије и медицине у целини. Надам се да ово неће бити једини догађај којем ћете присуствовати током ове године и верујем да ће доцент Танасковић организовати још много значајних стручних скупова – рекао је академик проф. др Бојић, наглашавајући да, иако Клиника за васкуларну хирургију баштини дугу традицију врхунских резултата, ново руководство доноси додатну енергију и савремени приступ раду.

Академик Бојић је нагласио да је један од кључних приоритета радионице управо едукација млађих генерација хирурга и ширење знања ван граница саме установе.

Оно што немaју други, а ми имамо, не желимо да задржимо само за себе. Желимо да то знање ширимо и учинимо доступним нашим колегама. Улажемо огромне напоре да младе докторе са васкуларне хирургије, али и са целог Института, шаљемо на усавршавање код оних – а ретки су ти који су бољи од нас – од којих можемо да учимо, како би стечено знање и вештине имплементирали овде – објаснио је академик Бојић.

Стратегија развоја Института, како је нагласио, заснива се на системском улагању у људе и дугорочном планирању.

–  Сјајни млади доктор и научник, Михајло Нешковић, већ скоро годину дана, налази се у водећој светској Фуваи клиници у Пекингу, а још петоро наших доктора припрема се за одлазак тамо. Њих десет се припрема за одлазак у друге највеће клинике Америке и Европе, а радимо и на списку медицинских сестара, јер улагање у људе јесте оно што чини будућност ове установе. Сви они ће остати годину дана у тим клиникама – рекао је, додајући да је коначни циљ стварање најбоље светске установе за кардиоваскуларне болести.

Њихов задатак је да овладају методама, врате се овде, а потом да с њима склопимо специјални уговор на период од 10 до 15 година, без рада у приватним медицинским установама, све у цињу потпуне посвећености Институту и обучавању других колега – закључио је директор Института, академик проф. др Бојић.

Управник Клинике за васкуларну хирургију и организатор радионице, доц. др Слободан Танасковић, уз посебну захвалност директору проф. др Бојићу на изузетној подршци током организације овог догађаја, представио је технолошке капацитете који су полазницима били на располагању.

Приказани су васкуларни симулатори, 3Д штампачи, 3Д моделовање, односно штампање крвних судова који се користе у свакодневној хируршкој пракси, као и програми виртуелне реалности. Осим унапређења прецизности и сигурности оперативних захвата, ове технологије имају и кључну улогу у комуникацији са пацијентима и њиховим породицама, којима се путем 3Д модела на јасан и очигледан начин објашњава њихово стање и планирани ток лечења– рекао је доц. др Танасковић.

Он је подсетио да је радионица одржана у сусрет Сретењу Господњем  – једном од најважнијих верских и државних празника, који је уједно и слава Института.

Наш циљ је био да се пред Сретење, наш велики православни и државни празник, сви окупимо и пренесемо знање младим специјализантима, у циљу унапређења кардиоваскуларног здравља пацијената широм наше земље – поручио је.

Говорећи о обиму рада Клинике, доц. др Танасковић је истакао импресивне бројке.

На Клиници се годишње изведе 1.800 отворених хируршких процедура и више од 500 ендоваскуларних процедура, што чини укупно 2.300 захвата годишње. Значајно је било и учешће професора Ранчића, стручног консултанта из Цириха, Швајцарска. Након пленарног, централни део радионице чиниле су практичне сесије у Центру изузетних вредности Института, организоване кроз кружни модел рада у малим групама. Специјализанти су имали прилику да вежбају шивење и извођење каротидне ендартеректомије на специјално штампаним 3Д моделима крвних судова, користе васкуларне симулаторе и раде са системима виртуелне реалности, што је реткост у нашој земљи. На тај начин могли су да увежбају васкуларне процедуре пре уласка у операциону салу и тако се боље припреме, што води ка бољим исходима лечења пацијената – рекао је доц. др Танасковић.

Сретењска радионица још једном је потврдила позицију Института „Дедиње“ као регионалног центра изврсности у области кардиоваскуларне медицине, који континуирано помера границе знања, технологије и организације рада – с јасним циљем унапређења безбедности и исхода лечења пацијената.

Амбиција ове здравствене установе је да ова радионица прерасте у традиционално место окупљања  и за стручњаке из целе Европе.