У Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, 13. фебруара 2026. године, одржана је Сретењска радионица – стручни едукативни скуп посвећен савременим техникама у васкуларној и ендоваскуларној хирургији, који је окупио специјализанте и стручњаке из водећих здравствених центара Србије – Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца.
Програм радионице предводили су академик проф. др Милован Бојић, директор Института „Дедиње“, и доц. др Слободан Танасковић, однедавно нови управник Клинике за васкуларну хирургију ове установе. Посебну стручну улогу имао је проф. др Зоран Ранчић, који је учествовао као консултант и сарадник Аортног центра Института.

Пленарни део програма обухватио је стручна предавања посвећена савременим приступима у васкуларној хирургији и ендоваскуларним процедурама. Овом приликом, др Владимир Ковачевић је говорио о планирању и прецизном мерењу анатомских структура аорте и илијачних артерија ради избора одговарајуће величине стент-графта у EVAR процедурама, док је асс. др Игор Атанасијевић представио технику извођења EVAR захвата. Проф. др Зоран Ранчић одржао је предавање о примени REBOA технике код руптуре абдоминалне аорте, док је искуства Аортног центра „Дедиње“ представио доц. др Предраг Матић. Доц. др Слободан Танасковић говорио је о еверзионој каротидној ендартеректомији, са посебним освртом на савремене оперативне приступе и резултате. Централни део радионице чиниле су практичне сесије организоване у Центру изузетних вредности Института „Дедиње“.

Отварајући скуп, директор Института, академик проф. др Милован Бојић, истакао је да Сретењска радионица представља важну новину у раду установе.
– Ово представља новину у раду Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“. Повезујемо је са новим управљањем Клиником за васкуларну хирургију, на чијем је челу доцент Танасковић – иновативан и млад стручњак, од кога с правом очекујемо велике, историјске помаке у области којом се бави. Његова иновативност огледа се и у самој организацији радионице, која од сада носи назив Сретењска, чиме се симболично повезују значајни датуми и традиција са савременим стручним достигнућима. Резултати које постиже Клиника за васкуларну хирургију нашег Института су велики и изузетно значајни. Међутим, оно што мене као директора посебно радује јесте чињеница да никада до сада нисмо снажније и успешније повезали струку и науку као у овом случају. Избор доцента Танасковића за управника Клинике за васкуларну хирургију показао се као пун погодак, јер представља праву симбиозу клиничке праксе и научног рада. То је изузетно важно, не само за наш Институт, већ и за развој васкуларне хирургије и медицине у целини. Надам се да ово неће бити једини догађај којем ћете присуствовати током ове године и верујем да ће доцент Танасковић организовати још много значајних стручних скупова – рекао је академик проф. др Бојић, наглашавајући да, иако Клиника за васкуларну хирургију баштини дугу традицију врхунских резултата, ново руководство доноси додатну енергију и савремени приступ раду.

Академик Бојић је нагласио да је један од кључних приоритета радионице управо едукација млађих генерација хирурга и ширење знања ван граница саме установе.
– Оно што немaју други, а ми имамо, не желимо да задржимо само за себе. Желимо да то знање ширимо и учинимо доступним нашим колегама. Улажемо огромне напоре да младе докторе са васкуларне хирургије, али и са целог Института, шаљемо на усавршавање код оних – а ретки су ти који су бољи од нас – од којих можемо да учимо, како би стечено знање и вештине имплементирали овде – објаснио је академик Бојић.

Стратегија развоја Института, како је нагласио, заснива се на системском улагању у људе и дугорочном планирању.
– Сјајни млади доктор и научник, Михајло Нешковић, већ скоро годину дана, налази се у водећој светској Фуваи клиници у Пекингу, а још петоро наших доктора припрема се за одлазак тамо. Њих десет се припрема за одлазак у друге највеће клинике Америке и Европе, а радимо и на списку медицинских сестара, јер улагање у људе јесте оно што чини будућност ове установе. Сви они ће остати годину дана у тим клиникама – рекао је, додајући да је коначни циљ стварање најбоље светске установе за кардиоваскуларне болести.
– Њихов задатак је да овладају методама, врате се овде, а потом да с њима склопимо специјални уговор на период од 10 до 15 година, без рада у приватним медицинским установама, све у цињу потпуне посвећености Институту и обучавању других колега – закључио је директор Института, академик проф. др Бојић.

Управник Клинике за васкуларну хирургију и организатор радионице, доц. др Слободан Танасковић, уз посебну захвалност директору проф. др Бојићу на изузетној подршци током организације овог догађаја, представио је технолошке капацитете који су полазницима били на располагању.
– Приказани су васкуларни симулатори, 3Д штампачи, 3Д моделовање, односно штампање крвних судова који се користе у свакодневној хируршкој пракси, као и програми виртуелне реалности. Осим унапређења прецизности и сигурности оперативних захвата, ове технологије имају и кључну улогу у комуникацији са пацијентима и њиховим породицама, којима се путем 3Д модела на јасан и очигледан начин објашњава њихово стање и планирани ток лечења– рекао је доц. др Танасковић.

Он је подсетио да је радионица одржана у сусрет Сретењу Господњем – једном од најважнијих верских и државних празника, који је уједно и слава Института.
– Наш циљ је био да се пред Сретење, наш велики православни и државни празник, сви окупимо и пренесемо знање младим специјализантима, у циљу унапређења кардиоваскуларног здравља пацијената широм наше земље – поручио је.

Говорећи о обиму рада Клинике, доц. др Танасковић је истакао импресивне бројке.
–На Клиници се годишње изведе 1.800 отворених хируршких процедура и више од 500 ендоваскуларних процедура, што чини укупно 2.300 захвата годишње. Значајно је било и учешће професора Ранчића, стручног консултанта из Цириха, Швајцарска. Након пленарног, централни део радионице чиниле су практичне сесије у Центру изузетних вредности Института, организоване кроз кружни модел рада у малим групама. Специјализанти су имали прилику да вежбају шивење и извођење каротидне ендартеректомије на специјално штампаним 3Д моделима крвних судова, користе васкуларне симулаторе и раде са системима виртуелне реалности, што је реткост у нашој земљи. На тај начин могли су да увежбају васкуларне процедуре пре уласка у операциону салу и тако се боље припреме, што води ка бољим исходима лечења пацијената – рекао је доц. др Танасковић.

Сретењска радионица још једном је потврдила позицију Института „Дедиње“ као регионалног центра изврсности у области кардиоваскуларне медицине, који континуирано помера границе знања, технологије и организације рада – с јасним циљем унапређења безбедности и исхода лечења пацијената.

Амбиција ове здравствене установе је да ова радионица прерасте у традиционално место окупљања и за стручњаке из целе Европе.



