У крипти Храма Светог Саве у Београду, у среду 08. априла, у присуству бројних званица из јавног, културног и медицинског живота, академику проф. др Миловану Бојићу свечано је уручена Светосавска повеља, једно од најзначајнијих признања Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“. Овим признањем за изузетан допринос развоју српске медицине, име директора Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ придружило се низу угледних досадашњих лауреата, међу којима су митрополит Амфилохије, митрополит Јоаникије, академик Матија Бећковић, Емир Кустурица, Новак Ђоковић и многи други.

Свечаност је одржана уз благослов Његове Светости Патријарха српског господина Порфирија, а повељу је лауреату уручио председник „Просвјете“ Београд проф. др Милимир Мучибабић, који је у својој беседи подсетио на историјски значај друштва основаног 1902. године у Сарајеву, с циљем очувања српског идентитета, језика, писма, културе и духовности.

–Представља ми истинско задовољство што смо данас заједно, да уз благослов Његове светости Патријарха српског господина Порфирија, обележимо 124 године најдуговечнијег српског просветног и културног друштва „Просвјета“, освежимо памћење на минуло време, одамо признање и уручимо Светосавску повељу -поручио је проф. др Мучибабић.

Говорећи о путу који је „Просвјета“ прошла током више од једног века, он је нагласио да је њено трајање било обележено искушењима, забранама и прогонима, али никада одустајањем, као и да је управо у томе садржана њена историјска и морална снага.

–На путу тог њеног дугог трајања, било је падова и устајања, прогона, забрањивања, осуђивања–свега осим одустајања. Основали су је сарајевски Срби, ради очувања светосавске традиције – језика, писма, цркве, културе и обичаја – додао је, описујући светосавље као темељ српског културног и духовног идентитета, али и као обавезу да се сачува оно што је најдубље укорењено у историјском трајању народа.

 

–Дело Светога Саве је крштеница српског народа, сведочанство о његовом историјском трајању. Свети Сава својим Законоправилом хришћанске вредности и културу уграђује у темеље државе и културе свог народа, обезбеђујући му трајно место на мапи Европе. Светосавска повеља персонификује борбу за културни идентитет, а та борба је у ствари историја нашег трајања – казао је проф. Мучибабић, оцењујући да данашњи свет све више потискује истинске вредности, а човека оставља пред искушењима равнодушности, постистине и духовне несигурности. Он је истакао да је неопходно враћање светосавским вредностима, саборности, личној вери и међуљудској љубави.

–За наше сналажење у таквом свету пожељно је да се крећемо стазом којом је непоколебљиво ходио тај јединствени неимар наше православне духовности, српске културе, саборности и државности – Свети Сава. Тај давно прокрчени пут треба препознати, а имамо довољно снаге, поуздања, одважности и знања да њиме корачамо – поручио је проф. Мучибабић.

Посебан део беседе проф. др Милимира Мучибабића био је посвећен овогодишњем лауреату, академику проф. др Миловану Бојићу, за кога је рекао да у себи сједињује човека, хуманисту и врхунског професионалца, као и да његово име данас природно стоји уз имена претходних добитника овог великог признања.

–Носилац овогодишње светосавске Просвјетине повеље је један од њих – академик, проф. др Милован Бојић. Код њега у срећној хармонији обитавају човек, хуманиста и професионалац у свом послу. Он је успео повезати европски рационализам и источњачку интуицију, а то потврђују резултати Института „Дедиње“. Они најбоље сведоче о његовој енергији, организационом дару и способности да ствара установе које превазилазе локалне оквире. Имајући у виду стварање институција, начин рада и унутрашњу организацију, могло би се рећи да је проф. Бојић зачетник нове научне дисциплине код нас- менаџмент у здравству. О томе говоре резултати „Дедиња“, сада препознатљиве европске куће. Његов животни мото је „помози човеку у невољи”, а како и сам каже у својој књизи „Није било узалудо“: „Главни смисао мог постојања је да се човеку помогне у муци и невољи, да га учиним срећним колико је то могуће“ – закључио је проф. Мучибабић.

У наставку свечаности, академик проф. др Милован Бојић говорио је о значају признања које носи име Светог Саве и о одговорности коју таква почаст са собом носи.

–Указана ми је велика част да постанем лауреат Светосавске повеље и одмах кажем – отворила ми се дилема да ли сам ја достојан овако високог признања, пре свега, полазећи  од кога награда долази и ко је до сада добио. „Просвјета” је 124 године под овим нашим кишним небом у првој зони одбране српских националних интереса, идентитета, нашега језика, писма, културне, духовне и стваралачке културе. Али истовремено, она је, поготово од развалина бивше Југославије, увелико обновила своју племениту мисију – казао је током обраћања академик проф. др Бојић.

Један од најемотивнијих делова његовог обраћања био је онај у којем је признање посветио Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, његовим лекарима, сестрама, техничарима и свим запосленима који свакодневно учествују у борби за људски живот.

–Зато ја ово признање посвећујем мом Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, оном златном српском бренду који је обојио светску медицину, чији су тимови синоћ целу ноћ радили трансплантацију срца једном младом човеку, којем смо опет једини ми могли да уградимо пре три године тотално вештачко срце. Они се и данас не одмарају јер, колико чујем, ако Бог да, а даће, биће и нова трансплантација. Те људе ћемо враћати породици, друштву, држави, економији, одбрани земље, новом животу. Има ли веће и узвишеније мисије од те? – поручио је проф. Бојић.

Он је нагласио да признање не доживљава као личну награду, већ као потврду рада установе коју води и поверења које је Институт годинама градио код пацијената, управо кроз посвећеност и сталну доступност човеку у невољи.

–Ако је већ ова награда додељена, она је захвалност онима који су препознали оно у чему смо ми на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ били препознати, пре свега, од стране наших пацијената. Зато посебно хвала нашим медицинским сестрама и техничарима који као нико на свету воде рачуна о бризи, пажњи, љубави и оданости према нашим пацијентима. Јуче ми је један човек рекао, а видим га и данас овде у публици: „Био сам код вас и често помислим да се уштинем, да проверим да ли је овакав однос према пацијентима уопште могућ у стварном свету.“ Мени је увек у животу пацијент био у центру збивања. Он је светиња због које постоји наша професија, те бригом за њега показујемо да смо професију правилно одабрали и да ћемо је непрестано усавршавати – додао је.

Говорећи о Светом Сави, лауреат је подсетио да се смисао ове награде не исцрпљује у признању за постигнуто, већ да представља и позив на даље стварање, истрајавање и служење вишим вредностима.

–Говорићу вам о Светом Сави, човеку васељене, тој највреднијој пчели иза које су остале кошнице пуне слатког меда да се њима хране наша деца до дана данашњег. Престо је чекао њега, он га није хтео, он је нешто ново духом заговарао. Краљевић побегао од света, из раскоши царског двора, бос са непуних седамнаест година у камене врлети Свете Горе да се преображава кроз пост и молитву. Његово друго велико дело, које попут сунца обасјава српско небо, јесте аутентична светосавска просвета. То није сувопарно образовање, већ просвета која се остварује кроз светитељство, јер је Свети Сава највећи просветитељ управо зато што је највећи светитељ. Он светли божанском светлошћу, осветљавајући човеку пут кроз искушења овог света ка вечности, разграничујући јасно пут врлине од пута греха и живот од смрти – навео је проф. Бојић.

Подсећајући на значај слоге, праштања и заједништва, он је поручио да се светосавски завет и данас може разумети као обавеза да народ остане веран себи, својој традицији и међусобном поштовању.

–Сава нас позива на истинску слогу, јер док слога гради кућу, раздор је неминовно уништава. Он нас учи да се у људској заједници, баш као и у шуми, дрво на дрво ослања, а човек на човека, и да нема светијег правца од оног који води ка ближњем уз праштање и љубав. Он је био први који је обишао свет, а остао безгранично веран свом дому, мирећи браћу и очеве, описмењавајући народ и записујући истину да се не заборави. Нека нас тај исти Сава, који је безгрешно живео и мудро предводио, и данас призове памети и међусобно помири – поручио је лауреат проф. Бојић, који је након свечаности, током изјава за медије оценио да ће му ово признање бити снажан подстрек за будући рад, као и додатни мотив да истраје у свему што је током досадашње каријере сматрао својим позивом и дужношћу.

Свечано уручење Светосавске повеље академику проф. др Миловану Бојићу протекло је у знаку поштовања према традицији, вери, култури и врхунском професионалном стваралаштву. Његово име је већ деценијама везано за медицину, организацију здравства, борбу за пацијенте и изградњу институције која је постала симбол врхунских резултата домаће кардиоваскуларне медицине.