Шесточлана делегација Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, предвођена академиком проф. др Милованом Бојићем, боравила је крајем априла у Паризу, где је током вишедневне стручне посете обишла три референтне здравствене установе, са циљем размене искустава и сагледавања организационих модела једног од најразвијенијих европских здравствених система. Поред болница Les Grands Prés i Pitié-Salpêtrière Sorbonne  University Hospital, међу посећеним институцијама посебно се издваја Groupe Hospitalier Privé Ambroise Paré-Hartmann, један од највећих и најсложенијих приватних болничких система у Француској.Доц. др Горан Лончар, одговоран  за МР срца Института „Дедиње“, истакао је да је Groupe Hospitalier Privé Ambroise Paré-Hartmann већ на први поглед импресивни здравствени комплекс, укупне површине око 40.000 квадратних метара. Систем располаже са чак 560 кревета-182 у области интерне медицине, 299 у хирургији и 79 у јединицама интензивне неге. Техничка инфраструктура прати ове капацитете – 40 операционих сала, 13 интервентних сала, пет скенера, четири магнетне резонанце, као и велики број ултразвучних и радиолошких уређаја, што ову установу сврстава међу технолошки најопремљеније у региону.

–На годишњем нивоу, кроз овај систем прође око 185.000 пацијената. Реализује се више од 62.000 оперативних захвата, готово 15.000 хемиотерапија, више од 15.800 дијализа и преко 60.000 радиолошких прегледа, уз око 30.000 специјалистичких консултација. Овакав обим рада практично га изједначава са великим универзитетским центрима у Француској, иако формално функционише као приватна установа са специфичним моделом управљања -рекао је доц. др Лончар.

Посебну снагу овог система чини кадар – више од 1.300 запослених, укључујући око 400 лекара и око 700 медицинских сестара и техничара, што омогућава високо специјализовану и континуирану здравствену заштиту. Истовремено, болница развија и снажну научно-истраживачку компоненту, с десетинама активних студија, великим бројем публикација и континуираном едукацијом младих лекара, с амбицијом да прерасте у прву приватну универзитетску медицинску установу у Француској.

– Ипак, оно што је нашу делегацију посебно затекло јесте чињеница да, упркос оваквим капацитетима и врхунској опремљености, пацијенти у Француској, тачније у оквиру врхунске болнице Pitié-Salpêtrière,  на преглед код кардиолога чекају и до 14 месеци. Овај податак јасно осликава растуће оптерећење система, али и комплексност организације здравствене заштите, у којој ни висока улагања не гарантују брзу доступност услуга – навео је доц. др Лончар.

Према његовим речима, додатни изазов представља и финансијски оквир, јер се и приватне и државне здравствене установе у Француској суочавају са ограниченим ресурсима.  Приватни здравствени сектор у највећој мери је финансиран од стране државе, с више од 85 одсто укупног прихода. Још шездесетих година прошлог века успостављен је систем по коме су приватни и државни сектор формално изједначени. Државне болнице добијају и до 30 одсто више средстава у односу на приватне установе у односу на исте урађене услуге, јер се сматра да носе додатни терет едукације студената и специјализаната, као и научноистраживачког рада. Упркос већем финансирању, државне болнице неретко послују у сталном дефициту, што додатно продужава листе чекања и смањује флексибилност читавог здравственог система.

–У таквим околностима, болнице прибегавају иновативним организационим решењима. Једно од најзначајнијих је формирање посебних зона за хитну дијагностику, насталих преуређењем постојећег простора у мањим болницама које гравитирају великим центрима, где се најугроженији пацијенти збрињавају без одлагања. Овакав модел омогућава бржу тријажу, ефикасније доношење одлука и смањење ризика у ургентним стањима, што је постало неопходно у условима преоптерећености система – додао је доц. др Лончар.

Према његовим речима, једна од новина у раду великих кардиолошких система града Париза јесте концепт Д0 ( франц. „J0“ ).

–То посебне јединице имају велики капацитет и у њих се смештају болесници за интервентне кардиолошке процедуре, попут коронарографија, једноставнијих PCI, електрофиолошких процедура као што су нпр. аблације атријалне фибрилације. Поменуте јединице нису болесничке собе, већ већи простори са адаптираним лежајима. Болесници долазе ујутру на заказане процедуре и одлазе својим домовима у вечерњим сатима. Циљ је да се смање велики трошкови болничког лечења. У јединицама интезивног лечења дозвољене су посете свих 24 сата дневно. Медицински директор болнице Ambroise Paré-Hartmann истиче да је тај концепт, мимо његовог очекивања као бившег управника клинике, показао одличан резултат, како у погледу опоравка болесника, тако и у погледу задовољства чланова породица. На тај начин су потенцијалне несугласице са члановима породица значајно редуковане. Оно што је било интересантно видети је да у боксевима интезивне јединице постоји систем заштите од ширења инфекције с посебним системом негативног притиска приликом отварања врата, поред већ постојећих дуплих клизних врата – објаснио је доц. Лончар, наглашавајући да у болници Pitié-Salpêtrière универзитета Сорбона више од 95 одсто болесника добија комплетну артеријску хирушку реваскуларизацију миокарда с два мамаријска графта и да се венски графтови користе само када није могуће урадити комплетну артеријску реваскуларизацију – закључио је доц. др Лончар.

Делегација Института „Дедиње“ имала је прилику да се упозна и са организацијом специјализованих центара, попут кардио-рехабилитационих јединица, где се пацијент прати кроз мултидисциплинарни приступ – од кардиолога и медицинских сестара, до нутрициониста, психолога и физиотерапеута. Програми укључују континуирани надзор, едукацију, физичку рехабилитацију и контролу фактора ризика, са циљем дугорочног побољшања квалитета живота пацијената.

За стручни тим Института „Дедиње“, ова посета имала је вишеструки значај – од размене знања и искустава, до реалног сагледавања предности и ограничења различитих здравствених модела. У поређењу са француским системом, јасно се уочава да организација, доступност и ефикасност не зависе искључиво од величине и ресурса, већ и од начина управљања, приоритета и способности система да одговори на потребе пацијената.

Искуства из Париза додатно потврђују да савремена медицина није само питање технологије, већ пре свега организације и умећа да да пацијент у правом тренутку добије адекватну здравствену услугу, што је с једне стране изазов, а с друге стране, највећа шанса за унапређење здравствених система широм Европе.

Асс. др Ивана Буразор, управница Центра за кардиоваскуларну рехабилитацију Института „Дедиње“, навела је да кардиолошка рехабилитација у једном од водећих центара које је делегација имала прилике да посети, представља интегрални део савременог, свеобухватног лечења пацијената са кардиоваскуларним болестима, како у фази опоравка након акутних догађаја, попут акутног коронарног синдрома и кардиохируршких интервенција, тако и у дугорочном праћењу хроничних стања, попут срчане инсуфицијенције и стабилне коронарне болести.

–Кардијална рехабилитација је у фази 2 и спроводи се у специјалним центрима за кардијалну рехабилитацију одмах након иницијалног болничког лечењa. Тиме је значајно убрзан опоравак болесника и смањено оптерећење, евентуалне, дуже хоспитализације у самим клиничким центрима, где су и урађене интервентне или кардиохирурше процедуре.  Програми су организовани у трајању од три недеље, по потреби и дуже, уз адекватно упућивање пацијената. Такође, спроводе се и амбулантно, као и у оквиру дневних болница кроз мултидисциплинарни приступ, укључујући кардиологе, физиотерапеуте, медицинске сестре, нутриционисте, психологе, софрологе – рекла је асс. др Буразор.

Како је објаснила, један од кључних стубова рехабилитације јесте структурисан и индивидуално прилагођен физички тренинг, који обухвата аеробне вежбе, тренинг снаге и вежбе флексибилности.

–Све се то спроводи уз континуирани медицински надзор и процену функционалног капацитета, попут ергометрије и тестова оптерећења. Током тренинга пацијенти се телеметријски прате применом савремених уређаја за праћење ЕКГ-а, крвног притиска и сатурације. Овакав приступ омогућава безбедно повећање физичке способности, побољшање ендотелне функције и редукцију симптома, уз истовремено смањење кардиоваскуларног ризика и унапређење укупног квалитета живота -истакла је асс. др Буразор, додајући да едукација пацијената представља други неизоставни сегмент програма и усмерена је на боље разумевање саме болести, значај редовне и правилне примене фармаколошке терапије, као и на активно учешће пацијента у процесу лечења.

–Посебан акценат ставља се на контролу фактора ризика- артеријске хипертензије, дислипидемије, дијабетеса, пушења и гојазности, као и на усвајање здравих животних навика, правилну исхрану и управљање стресом. Психосоцијална подршка, која укључује у софрологију, додатно доприноси смањењу анксиозности и депресије, које су честе код кардиолошких пацијената. У посебно креираном простору индивидуално и групно спроводе се сесије „табакологије“, а психолог је посебно едукован за одвикавање од пушења, значајно присутног фактора ризика. Имали смо прилику да чујемо утиске кардиолога који указују да листе чекања код њих нису решене и да се на преглед кардиолога чека до 14 месеци. У размени искустава били су фасцинирани чињеницом да су наше листе чекања краће од 30 дана -навела је асс. др Буразор.

Она је истакла да су савремени програми кардиолошке рехабилитације у Француској у складу са европским препорукама кардиолога и да доказано доводе до значајног смањења морталитета и морбидитета, смањују учесталост рехоспитализација и побољшавају адхеренцију на прописану терапију.

–У том смислу, кардиолошка рехабилитација данас представља незаобилазан сегмент секундарне превенције и кључни елемент дугорочног, интегрисаног управљања кардиоваскуларним болестима – навела је асс. др Буразор.

Циљ посете делегације Института „Дедиње“ усмерен је на унапређење организационе и клиничке активности Института по узору на велике кардиолошке центре у Француској, размену знања и искустава, потписивање меморандума о сарадњи, као и подизање српске кардијалне рехабилитације на још виши ниво.

–Клиника Les Grands Prés могла би да постане наш супервизор у том домену, што би омогућило да наши лекари и медицинске сестре буду упућивани на едукацију у ове центре и добију сертификате знања из кардијалне рехабилитације путем стицања „DIU – diplôme interuniversitaire“. Сарадња би подразумевала и позив угледним колегама из Француске да присуствују нашим стручним састанцима, чиме би се додатно унапредила размена искустава и примена савремених стандарда у лечењу и рехабилитацији кардиоваскуларних болесника– закључили су чланови делегације ,,Дедиња“, након посете болницама у Паризу.