У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ данас је одржан састанак посвећен могућностима међународне сарадње у области савремене неинвазивне кардиолошке дијагностике и организације амбулантног лечења, током којег су представници Института разговарали са руском кардиологом проф. др Маријом Николајевном Прокудином из Санкт Петербурга. Угледну гошћу, дочекали су проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију и др Милијана Балевић, начелница Амбулантно-поликлиничког дела Института „Дедиње“.

Проф. др Марија Николајевна Прокудина једна је од водећих стручњака у области неинвазивне кардиолошке дијагностике, посебно у области стрес-ехокардиографије. Као председница Међународног фонда за развој медицинске науке и образовања „Здраво срце“, проф. Николајевна Прокудина годинама развија модел организације рада који обједињује брзу дијагностику, мултидисциплинарни приступ и сталну едукацију лекара кроз сарадњу са водећим светским центрима.

Говорећи о концепту рада који је развијала више од две деценије, професорка Николајевна Прокудина објаснила је да је основ читавог система принцип „један лекар – један пацијент“.

–Као неинвазивни кардиолог бавим се искључиво дијагностиком. Дуги низ година радила сам у великом државном центру, а едуковала сам се и у Америци. Пре 25 година из САД смо донели најквалитетнији модел стрес-ехокардиографије и од тада смо урадили више од 51.000 таквих прегледа. Данас у Санкт Петербургу имамо мрежу од десетак амбулантних центара који функционишу по истом принципу – рекла је проф. др Николајевна Прокудина.

Како је објаснила, пацијент у оквиру једне амбуланте за свега неколико сати добија комплетну дијагностичку обраду.

–Наш начин рада заснива се на томе да једног пацијента води један лекар. Пацијент код нас проведе два до три сата и за то време добије комплетну неинвазивну дијагностику- од анамнезе, ЕКГ-а и мерења притиска до специфичне стрес-ехокардиографије под физичким оптерећењем, без употребе лекова. Управо захваљујући тој методологији прецизност у откривању коронарне болести срца достиже између 80 и 90 одсто – навела је она.

Професорка истиче да се оваквим моделом значајно скраћује пут пацијента кроз здравствени систем и избегавају непотребни инвазивни прегледи и хоспитализације.

–Уско сарађујемо са државним болницама. Уколико током прегледа откријемо животно угроженог пацијента, одмах га упућујемо у државну установу, где му се у року од неколико сати ради коронарографија или операција. Након тога, пацијент се враћа свом лекару у наш Центар, који наставља његово даље праћење и опоравак. Управо због тога више од 70 одсто пацијената остаје код нас на дугорочном праћењу – објаснила је проф. др Николајевна Прокудина.

Посебан део сарадње, како је нагласила, односи се на едукацију лекара и међународну размену искустава.

– Са Универзитетом Јејл имамо потписан двадесетогодишњи уговор о сарадњи. Наши лекари одлазе на усавршавање у водеће светске центре, али не као посматрачи, већ као потпуно укључени чланови медицинских тимова. Сваки лекар има свог ментора. Важно је нагласити да ова едукација није намењена студентима, већ искусним специјалистима и супспецијалистима. Желимо да тај модел размене знања проширимо и на друге земље, међу којима је и наша пријатељска Србија -истакла је она.

Говорећи о раду фондације „Здраво срце“, проф. др Николајевна Прокудина нагласила је да је њен рад у потпуности усмерен на медицинску сарадњу и развој науке.

– Наш фонд је потпуно аполитичан. Сарађујемо са лекарима из целог света и једини критеријум нам је квалитет медицине и жеља да унапредимо лечење пацијената. У последњих неколико година укључили смо и кардио-онкологију, а сарађујемо са кардиолозима, васкуларним хирурзима, неуролозима и ендокринолозима, јер савремена медицина више не може да функционише без мултидисциплинарног приступа – нагласила је проф. др Николајевна Прокудина.

Представници Института „Дедиње“ оценили су да би овакав концепт могао имати велики значај и за домаћи здравствени систем, посебно имајући у виду оптерећеност терцијарних установа и потребу за рационализацијом трошкова.

Проф. др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију Института „Дедиње“, рекао је да је домаћи здравствени систем тренутно суочен са великим притиском пацијената и да би било значајно развијати нове моделе организације рада.

–Наш систем за сада не познаје овакав модел организације, али потреба за њим дефинитивно постоји. Као терцијарна установа свакодневно смо суочени са огромним бројем пацијената и управо због тога нам је потребан ефикаснији амбулантни приступ који омогућава још брже постављање дијагнозе и правовремено усмеравање пацијената– рекао је проф. др Оташевић.

Он је посебно истакао значај финансијске ефикасности оваквог система.

– Болнички кревет је изузетно скуп. Уколико успемо да већи део дијагностике пребацимо на амбулантни ниво, уз високу прецизност, то би донело огромне уштеде здравственом систему Србије. Најважније је да се на операциони сто упућују само они пацијенти код којих је интервенција заиста неопходна, чиме се избегавају непотребни инвазивни захвати и додатни трошкови -нагласио је проф. др Оташевић.

Говорећи о искуству Института „Дедиње“, он је подсетио да ова установа већ поседује значајне капацитете у области неинвазивне дијагностике.

–Ми годишње урадимо више од 30.000 ултразвучних прегледа и око 1.000 стрес-ехокардиографија, али тежимо још бољим резултатима и квалитету рада, уз брже, савременије и уједно јефтиније дијагностичке методе. У последње време можда смо се и превише ослонили на скупе дијагностичке методе попут стрес-магнетне резонанце, док њихов модел показује да се врхунски резултати могу постићи и унапређењем саме стрес-ехокардиографије – рекао је проф. др Оташевић.

Он је додао да би приказани статистички подаци, фантастични резултати и искуства руског центра могли имати значајну улогу у будућим разговорима са Министарством здравља Србије.

–Нама су веома важни конкретни резултати и статистика коју поседује проф. Николајевна Прокудина, јер управо такви подаци могу бити кључни за представљање овог концепта нашем Министарству здравља. У том случају, ми смо спремни да разговарамо о сарадњи која би подразумевала едукацију наших лекара и унапређење прецизности дијагностике, све с циљем да већем броју пацијената пружимо врхунску здравствену заштиту уз рационалније коришћење ресурса – закључио је проф. др Оташевић.

Овај састанак је био један од првих корака и прилика за даљи развој будуће сарадње, а покренут је кроз размену стручне документације и планирање званичних састанака у Москви, а једна од главних тема биће могућности едукације домаћих стручњака и примена савремених амбулантних модела лечења у Србији.