Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ успешно је окончао процес реакредитације, још једном потврђујући да ова установа и након седам година од претходне акредитације, наставља да функционише по највишим стандардима квалитета, безбедности пацијената и организације рада у здравственом систему Србије.

Институт „Дедиње“ је 2018. године добио највиши могући акредитациони статус у трајању од седам година, након вишемесечних припрема и детаљне провере коју је спровела Агенција за акредитацију здравствених установа Србије (АЗУС). Од тада су редовне годишње контроле успешно пролажене, а сада је спроведен и нови поступак реакредитације.

Током тродневног процеса, од 18. до 20. маја, спољашњи оцењивачи детаљно су анализирали организацију рада, функционисање свих сектора, безбедност пацијената, квалитет здравствених услуга, као и усклађеност рада установе са стандардима и препорукама Агенције.

–Реакредитација Института „Дедиње“ није само провера документације и процедура, већ потврда да култура квалитета у нашој установи постоји кроз рад сваког запосленог и у сваком сегменту здравствене заштите – истакла је проф. др Александра Николић, координатор 12 акредитационих тимова Института „Дедиње“.

Далибор Аксић, заменик координатора, нагласио је да је читав процес показао снагу система који се годинама градио.

–Ово није успех појединаца, већ читавог система који је годинама грађен на дисциплини, знању и сталном унапређењу квалитета рада. Посебно нас радује што су спољни оцењивачи препознали да се стандарди квалитета овде не спроводе формално, већ суштински -рекао је Аксић.

Проф. др Николић је додала да је највећа вредност читавог процеса чињеница да је акредитација постала део свакодневног функционисања установе.

– Институт „Дедиње“ већ седам година живи и припрема се за акредитацију, а не само сада, када дође време за проверу. Управо због тога је читав процес протекао организовано, мирно и веома успешно -рекла је проф. др Александра Николић.

Посебан утисак на оцењиваче оставио је већ први дан рада, када су се представили тимови за руковођење и управљање, у оквиру којих је, као својеврстан доказ у пракси здравствених установа, чак 400 доказа о усклађености рада са акредитацијским стандардима, што је изазвало велико одушевљење спољашњих оцењивача.Другог дана представљени су остали тимови, док су трећег дана спољашњи оцењивачи, обилазећи простор, проверавали усклађеност онога што је приказано у документацији са свакодневним радом запослених.

Посебно значајан сегмент процеса биле су групе пацијената, запослених и партнера у заједници, чији су утисци додатно приказали висок ниво поверења у рад Институт „Дедиње“. Пацијенти су истакли да је лечење у овој установи „неупоредиво“ с њиховим претходним искуствима у другим здравственим центрима, док су запослени нагласили значај активности менаџмента и услове рада које, како су навели, нису имали у другим установама.

Посебне речи похвале изнела је др Александра Плећаш Ђурић, вођа тима спољних оцењивача АЗУС – а, која је нагласила да је тродневни боравак на Институту „Дедиње“ за оцењиваче био и професионално и људски изузетно искуство.

–Искористићу прилику да вам се у име нашег тима спољних оцењивача АЗУС-а захвалим на једном изузетном гостопримству. Заиста, од улазних врата и тренутка када смо овде закорачили, као и сва ова три дана, свака похвала за вашу вољу да поделите са нама све оно што радите и што је део ваших свакодневних активности, уз све друге обавезе које имате, а знамо да их није мали број – нагласила је др Плећаш Ђурић.

Она је истакла да се квалитет у једној установи не ствара случајно, већ да представља резултат систематичног и дуготрајног рада.

–Могла бих вас упоредити са оним утиском када гледате врхунског спортисту како игра тенис или неки други спорт, па вам делује да када би вама дали рекет, да би то слично изгледало. А заправо не, иза тога стоје године рада, труда, дисциплине и организације. Управо такав утисак смо стекли овде – навела је она.

Према њеним речима, посебан утисак оставило је то што се на Институту квалитет не доживљава као административна обавеза.

–Стекли смо, такође, утисак да ово код вас не представља само једну административно-техничку радњу која подразумева да негде доставите неки папир зато што то неко од вас тражио. Овде се види да тај процес заиста живи у установи и да су запослени посвећени томе сваког дана. То је за сваку похвалу  – казала је др Плећаш Ђурић, наглашавајући да акредитација не сме да се посматра као контрола и тражење грешака, већ као партнерски процес чији је циљ стално унапређење здравственог система.

–Не бих волела да ову нашу посету схватите као процес контроле и тражења грешака у неком вашем систему, јер то акредитација не подразумева. То је један од инструмената за управљање и обезбеђење квалитета, али пре свега партнерски однос, где сви заједно можемо да обезбедимо још бољи квалитет. А с квалитетом је увек тако – колико год сте опредељени да га стално унапређујете, увек постоји простор да буде још бољи – поручила је она.

Посебно је истакла да су највећа вредност Института управо људи који у њему раде.

–Мислим да су људи ваш највећи ресурс и да они представљају главно благо ове установе. То је можда и наш најјачи утисак који смо стекли током ова три дана – рекла је др Александра Плећаш Ђурић.

Уз осмех је додала да су оцењивачи већ након првог дана у шали говорили да би Институту требало доделити и дужу акредитацију од законом предвиђене.

– Већ на првом састанку, након представљања тима за управљање и руковођење, у шали сам казала да бисмо на основу приказаног могли да ван дамо акредитацију на 15 година, јер не знам како да направимо разлику за даље – казала је она, што је изазвало смех и аплауз присутних.

Поред др Александре Плећаш Ђурић, у тиму спољних оцењивача квалитета и акредитације у здравственом систему Србије, били су и проф. др Зорица Шумарац, др Славица Варагић Марковић и Сања Иванковић.

Званичан писмени извештај Агенције за акредитацију здравствених установа Србије очекује се у наредном периоду, али су утисци спољних оцењивача већ јасно показали да Институт „Дедиње“ наставља да представља један од стубова здравственог система Србије и пример добре праксе у области квалитета и безбедности пацијената.