Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“ је био домаћин значајног састанка посвећеног организацији кратких студијских програма и едукацији медицинских сестара и техничара из других установа. Овом важном скупу, присуствовали су руководиоци неколико десетина здравствених центара из Србије и Републике Српске.

Ови програми су усмерени ка унапређењу знања и вештина из различитих домена интензивног лечења, неопходних за адекватно збињавање критично оболелих пацијената. Осим тога, програм за вантелесни крвоток и механичку асистирану циркулацију полазницима омогућава упознавање са основним постулатима и правилним поступцима током усавршавања знања стечених у претходним образовним нивоима и стицање додатног искуства у здравственом приступу пацијентима чији здравствени статус захтева примену вантелесног крвотока и механички асистиране циркулације. Узимајући у обзир недостатак ових стручњака у српском здравственом систему и њихову одсутност у номенклатури занимања, Институт ,,Дедиње“ је пре две године покренуо интерни систем едукације. Након успешног тестирања и веома добре организације рада, кратки програми студија су акредитовани од стране Националног савета за високо образовање, пружајући медицинским сестрама и техничарима сва потребна знања. Први циклус ових програма је успешно завршен, почетак другог је заказан за 2. март и најављује додатно унапређење. Промоција уџбеника ,,Интензивно лечење“, чији су издавачи Факултет медицинских наука у Крагујевцу (ФМН) и Институт за кардиовскуларне болести ,,Дедиње“, организована је крајем децембра прошле године, у оквиру програма обележавања славе и Дана ФМН у Крагујевцу. Књига је намењена медицинским сестрама и техничарима, али ће бити од велике користи и лекарима који стичу прва знања из мултидисциплинарне интензивне медицине, наговештавајући вредност кратког програма студија за медицинске сестре и техничаре у пружању висококвалитетне обуке.

Приликом овог важног сусрета у Институту ,,Дедиње“, уважене сараднике поздравио је директор ове установе проф. др Милован Бојић, који је, између осталог, казао да је идеја која их је мотивисала и окупила овом приликом, заиста племенита.

 – Свакодневно се суочавамо са акутним проблемом који је веома важан за интегритет здравственог система, а то је додатна едукација медицинских сестара и техничара. Овај напор није само жеља за решавањем тог проблема, већ и зачетак једног импулса у побољшању општег стања у српском здравству. Сарадња са Факултетом медицинских наука Универзитета у Крагујевцу, покренута пре годину и по дана, резултирала је успешним програмима интензивног лечења, инструментарских програма и перфузије. Стицањем искустава и израдом одговарајућих уџбеника, ФМН у Крагујевцу и Институт ,,Дедиње“ сада улазе у предвечерје нових програма, тежећи унапређењу здравственог система и сарадњи са другим установама. Програми су акредитовани, чувајући срж здравственог система у земљи и спречавајући одлазак стручњака у иностранство. Велики инвестициони циклус у обнови државних здравствених установа, додатно је подржао овај подухват, стварајући наду за очување и унапређење онога што је већ постигнуто – казао је проф. др Бојић и нагласио да би без медицинских сестара и техничара, одржавање квалитета здравствене заштите била немогућа.

Декан Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу проф. др Владимир Јаковљевић изразио је задовољство што је део иницијалне сарадње са Институтом  „Дедиње“. Кроз вежбања студената у овој еминентној установи, како је рекао, темељно се радило на едукацији студената из области  кардиохирургије и примени нових метода у кардиологији, чиме је дат допринос иновацији у области здравствене неге.

Овај састанак и наставак кратких едукативних програма представљају корак напред у изградњи јачег и одрживијег здравственог система у Србији, демонстрирајући преданост струке у унапређењу неге пацијената и континуиране медицинске едукације. Примарна иницијатива за кратке програме студија, првих ове врсте у Србији, покренута је од стране проф. др Милована Бојића и проф. др Миомира Јовића. Кроз дуално образовање, односно образовање које комбинује теорију и вежбе, омогућено је да се нове генерације заинтересују на најбољи могући начин за овај посао, који је екстремно одговоран. У том смислу, наш Факултет је имао велики бенефит од овог ове сарадње и кратког програма студија, коју смо акредитовали заједно са Институтом ,,Дедиње“, зато што смо нека знања већ применили у пракси. Након првог циклуса, утисци, како наставника, тако и полазника, били су сјајни. Сврха овог нашег састанка – поручио је проф. др Јаковљевић, додавши да је сврха састанка идеја да се размена искуства понуди и другим здравственим установама у Србији и изван ње. – Мислим да ћемо на тај начин успети да цео посао заједничким снагама изнесемо на сјајан начин – казао је он.

Предавач и један од уредника уџбеника ,,Интензивно лечење“ проф. др Миомир Јовић, представио је резултате првог циклуса овог важног пројекта чији су први полазници још у априлу прошле године добили сертификате о успешно завршеним студијама.

Пандемија корона вируса је била изазов за много организованије здравствене системе него што је био наш.  Она је оставила дубок траг и показала све недостатке и мане здравствене организације, пре свега интензивног лечења. Ми смо пре 20 година у Институту покренули систем интерне едукације која је била континуирана и за младе лекаре, сестре и техничаре. Док смо били у ковиду, радили смо и веб презентације и имали онлајн школу, увежбавајући различите сценарије, формирали смо симулациони центар и освежили знање симулационим учењем, као једним од најбољих начина за примену у пракси  свега онога што се стиче теоретски. Тиме смо заокружили овај систем образовања, увежбали и нас и сараднике. Тако се и створила идеја да у сарадњи са Факултетом медицинских наука у Крагујевцу направимо два кратка програма – Интензивно лечење и Вантелесни крвоток и механички асистирану циркулацију. А због чега? Зато што су ови профили људи потпуно непрепознати, јер наш здравствени систем, односно номенклатура занимања, уопште не препознаје сестре, техничаре и лекаре који раде у интензивној нези. Ми њих, виртуелно, називамо интензивистима, али они нису препознати од стране система. У бројним земљама, већ 50 година постоје школе биомедицинских технологија, који трају две до три године. Ово је наш допринос томе, да то буде први корак код нас, да људи који савладају ову едукацију буду укључени у перфузију, механичку циркулацију и дијализу. Ви сте сви овде директори и руководиоци и сви знате да код нас на нивоу државе још увек не постоји организована академска школа намењена техничарима за дијализу. Сви они завршавају курсеве које организују ВМА, КБЦ Звездара итд. Наш циљ је био да се унапреде и усвоје савремена знања, савладају вештине и да полазници буду потпуно упознати са најсавременијим видовима лечења. Студије трају 24 недеље, односно шест месеци и обезбеђују студентима 60 европских бодова, што је еквивалентно једној академској години студија. Број полазника за програм интензивног лечења је ограничен на 30, вантелесног крвотока и механичке асистиране циркулације 10, што је у складу са нашим капацитетима, омогућавајући нам  да им заиста посветимо максималну пажњу. Након првог циклуса урадили смо анонимну анкету и на питање колико је стечено знање допринело побољшању свакодневног рада, 84 одсто полазника је оценило оценом пет. Оцењујући своје знање пре него што су започели курс, око 60 одсто полазника је своје знање оценило оценом три, док је по завршеном курсу своје знање петицом оценило чак 65 одсто полазника, а четворком 35 одсто њих, што је и едукаторе и полазнике додатно стимулисало за даљи успех и рад. Након што полазници одслушају сваки од предмета, у складу са акредитационим  нормама, биће одржана и провера знања, односно завршни тест, као и одбрана семинарског рада – објаснио је проф. Јовић.

Захваливши се колегама и проф. др Бојићу на континуираној подршци у збрињавању пацијената из целе Србије, директорка КБЦ Бежанијска коса доц. др Марија Здравковић, истакла је да Институт ,,Дедиње“ са разлогом, званично, треба да постане Национални центар за срце.

Оно што сада и незванично говори о значају ове установе јесте огроман број пацијената којима сте помогли и омогућили им да поново живе врло квалитетно. Неки од њих су, између осталог, и људи из моје породице и на томе сам вам, лично, веома захвална. Велики рад и вредност које пружате су непроцењиви – казала је доц. др Здравковић.

Ради унапређења наше струке и целокупног здравственог система и даље ћемо бити отворени за сарадњу, не само са Институтом ,,Дедиње“, већ и са осталим здравственим установама у Србији, јер смо сви ми део једног јединственог система. Захваљујем се проф. Бојићу, проф. др Јаковљевићу, проф. др Јовићу. доц. др Марији Здравковић и надам се да ћемо за пар година имати прилику да вас угостимо у новом објекту Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу – рекао је директор УКЦ Крагујевац, проф. др Слободан Милосављевић.

Истакао бих да је образовање кључно за обликовање света какав желимо да видимо. Иницијатива коју су покренули професори Милован Бојић и Миша Јовић засигурно отварају нове хоризонте у начину на који се млади медицински професионалци образују. Концепт дуалног образовања, где се теорија спаја са практичним радом, доноси нову димензију учењу и припреми будућих генерација за изазовну улогу у здравственом сектору. Ова сарадња са Институтом за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, већ је донела користи које превазилазе границе образовања, омогућавајући примену стеченог знања у стварном свету – закључио је на крају састанка проф. Јаковљевић.