У хибридној сали Института за кардиоваскуларене болести ,,Дедиње”, први пут  у Србији и региону, тимови лекара различите специјалности су новом минимално инвазивном методом четрдесетседмогодишњем пацијенту са срчаном слабошћу урадили врло комплексну интервенцију (AccuCinch). Наиме, без отварања грудног коша, помоћу катетера уведеног кроз бутну артерију, пласиран је специјални прстен у дно проширене леве коморе у циљу смањења њене запремине. Овом интервенцијом је поправљено срце пацијента, које је до тада радило са само 30 одсто капацитета, а он је већ други дан након процедуре, са редукованом медикаментозном терапијом и у одличном стању, отишао кући.

 Вођа лекарског тима, интервентни кардиолог Института ,,Дедиње” др Михајло Фаркић објашњава да ова иновативна технилогија омогућила лечење срчане инсуфицијенције минимално инвазивним приступом, којим може бити избегнута операција на отвореном срцу, омогућивши бржи опоравак и ранији повратак нормалним активностима.

Ми смо први у региону и Србији успешно уградили прстен у леву срчану комору, користећи минимално инвазивну методу, без потребе за отвореном операцијом срца. Прстен је пласиран кроз аорту, највећи крвни суд, директно у дно леве коморе. Овом процедуром коју изводимо у општој анестезији, смањујемо величину леве коморе, продужавамо период стабилности пацијента и спречавамо даље ширење леве коморе, као и напредовање срчане инсуфицијенције. AccuCinch имплант је направљен од специјалног материјала и прецизно се поставља унутар срца с циљем стабилизације и подршке срчаном зиду леве коморе. Прстен нема век трајања, након уградње постаје део срчаног мишића, фиксирајући се за зидове коморе након чега се врло брзо прекрије ћелијама (ендотелизује се) – каже др Фаркић и наглашава да је суштина ове имплантације то што значајно успорава прогресију болести, пружајући пацијентима дужи и квалитетнији живот.

Срчана слабост је веома растући проблем у нашем друштву. Болесници са овим проблемом, са ослабљеним срчаним мишићем које није у стању да пумпа довољно крви богате кисеоником у тело, нису способни да раде и у тешком су општем стању.

Срчана слабост се често касно дијагностикује. Симптоми срчане слабости се неретко приписују хроничном умору, респираторним инфекцијама… то су болесници који имају осећај малаксалости, слабости, веома су често уморни, не могу да обављају чак ни дневне активност, а да се не заморе. Они пријављују недостатак ваздуха, кратак дах, отицање ногу, кашљуцање и оног момента када се дијагностикује срчана слабост – тада је најчешће, нажалост,  болест већ узнапредовала – објашњава начелник Одељења за кардиолошко лечење срчане слабости др Драгана Кошевић. Према њеним речима од срчане слабости код нас и у свету умире три пута више људи него од малигних болести.

Због дилатације срчаног мишића долази до малигних поремећаја ритма и ти пацијенти, нажалост ,најчешће умиру напрасном срчаном смрћу, најчешће у току сна. Често се може чути: ,,био је здрав, прав, пао и умро“! Нажалост, није баш тако. Обдукцијом је доказано да су болесници са напрасном смрћу, имали непрепознату срчану слабост. У том смислу, лечење ове болести је веома велики изазов у смислу дијагностиковања, а потом и лечења. Када се дијагностикује срчана слабост, постоје лекови који су последњих десетак година значајно смањили смртност, продужили стабилну фазу болести и смањили број хоспитализација. То су болесници који се веома често јављају лекару и имају потребу за хоспитализацијама у смислу интравенске терапије, али и лекова који јачају снагу срчаног мишића. Задатак нас кардиолога јесте да те пацијенте лечимо на исправан начин, а то значи да све узроке који доводе до срчане слабости елиминишемо, односно лечимо. Најчешће су то болести крвних судова срца, валвуларне болести, а неретко и миокардитиси. То се нарочито односи на постковид период, када су вирусне инфекције, у овом случају ковид, били узрок попуштања срчаног мишића – додаје  др Кошевић и наводи да ова болест има своје одређене фазе.

Када дође до узнапредоване фазе болести, тада је једино и златно решење за те болеснике трансплантација срца. Нажалост, донора нема у Србији, па ми тим пацијентима који су на листи чекања за трансплантацију срца, уколико дође до погоршања, морамо да помогнемо на неки начин. То буду велике и захтевне операције у виду механичке потпоре циркулацији – уградња механичких срца и пумпи, које су, свакако, прелазно решење до трансплантације срца.  На листи чекања на код нас на ,,Дедињу” имамо 42 пацијента који су већ сада за трансплантацију срца и то је заиста велики проблем. Од јануара ове године, наш Институт је имао чак девет позива за орган, али нисмо добили дозволу породице.  Сваки позив нас, са једне стране обрадује због наших пацијената, а с друге стране се растужимо, јер знамо да се гаси један живот – говори др Кошевић наводећи да донорски орган није само срце, већ и бубрези и јетра.

Подизањем свести од донорству, много људи би добило другу шансу за живот, а то је непроцењиво – поручила је др Драгана Кошевић.

Тимове који су успели да изведу овај значајан подухват, осим др Михајла Фаркића и уз асистенцију др Драгана Топића, предводили су начелник Одељења за кардиолошко лечење срчане слабости др Драгана Кошевић, управник Клинике за анестезију и интензивно лечење доц. др Драгана Унић Стојановић, начелник Одељења неинвазивне кардиолошке дијагностике проф. др Александра Николић, начелник Одељења интензивног лечења др Љубомир Ђоковић, као и бројне сестре, техничари и инструментарке.