У савременом свету, иновације су кључни покретач развоја и напретка, како на индивидуалном, тако и на институционалном нивоу. Фонд за иновације Републике Србије, под вођством директора Фонда за иновациону делатност, проф. др Ивана Ракоњца, препознаје важност сарадње са истраживачким институцијама и активно се залаже за пружање подршке иновативним пројектима.
Током недавног састанка, одржаном у Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, присуствовали су, поред професора Ракоњца, и посебни саветник за међународну сарадњу и финансирање Милена Костадиновић и саветник за програме и пројекте Јелена Станаревић. Домаћини су били директор Института проф. др Милован Бојић, председник Научног већа доц. др Горан Лончар, доц. др Слободан Танасковић, остали чланови Научног већа, управници клиника, медицинске сестре и техничари.
Запослени ,,Дедиња“ су имали прилику да се упознају са значајним повећањем буџета за иновације, односно износом којим одржава финансирање одобреног пројекта, са досадашњих 20.000 на 50.000 еура. Ово повећање, уз олакшане критеријуме за апликацију, отвара врата разноврсним пројектима који могу донети значајне промене, не само Институту ,,Дедиње“, већ и ширем друштвеном окружењу. Ова прилика, како су се сложили, представља јединствени пут ка реализацији идеја које имају потенцијал за комерцијалну употребу, укључујући све, од младих истраживача до средњег стручног кадра.
Проф. др Бојић је изразио задовољство што је Фонд за иновације подржао напоре Института. Он је нагласио важност повратка Института на научну почетну позицију после губитка акредитације пре осамнаест година.
–Ми смо били научно акредитована установа, али смо пре осамнаест година остали без те акредитације. Успели смо да се вратимо на научни пут и сада настојимо да то кашњење што је могуће пре елиминишемо– рекао је проф. др Бојић. Он је истакао важност непрекидног рада и међународне сарадње са водећим клиникама из Италије, Француске, Кине и Кливленда, као и потребу за константном стварању идеја и њиховој реализацији.
Професор Иван Ракоњац је објаснио да Фонд за иновациону делатност није строго формалан и да се ослања на интерактивне састанке и флексибилан приступ.
–Фонд за иновациону делатност је посебно основан и базирамо се на интерактивним састанцима. Могућа је комуникација у току евалуације пројеката– истакао је др Ракоњац. Он је нагласио да је суштина иновације у њеној могућности комерцијализације и примене у друштву и да иновација није иновација уколико не постоји могућност продаје и коришћења.
–То што имате само патент, ништа вам не значи. На глобалном нивоу само један до два одсто регистрованих патената је нашло примену. Надам се да то овде неће бити случај. Програм трансфера технологије се разликује од њему сличних програма, зато што је интерактиван – постоји могућност комуникације и корекције, јер је њеова да унапредите вештину писања пројеката. У том смислу, на Фонд за иновациону делатност увек можете да рачунате – поручио је професор Ракоњац.
Саветник за програме и пројекте Јелена Станаревић, представила је овом приликом Програм трансфера технологија.
– Када је 2016. године Фонд формирао канцеларију за трансфер технологије у сарадњи са ресорним Министарством, Европском комисијом и Светском банком, започето је и са овим програмом, који има за циљ јачање везе између академске заједнице, научника и истраживача, који поседују знање и привреде, индустрије. Идеја је да Програм транфера технологиаја, намењен јавним организацијама које су акредитоване као научна установа, буде спона између вас и те индустрије. Ради се о процесу у којем се проналазак обликован у конкретан производ, који ће бити пласиран на тржиште.. До сада је финансирано 78 пројеката, од којих су неки резултирали многобројним spin -off и spin-out компанијама, као и великим бројем остварених контаката – закључила је Станаревић.
Овај састанак представља важан корак у подршци и развоју иновација, пружајући нове могућности за истраживаче и научне институције у Србији, наглашавајући нове могућности које Фонд за иновације Републике Србије пружа научној и истраживачкој заједници. Повећани буџет и олакшани критеријуми за апликацију представљају корак напред у подршци иновацијама и развоју пројеката који имају потенцијал за значајан утицај на друштво и економију.
