На Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ у Београду, у среду, 9. јула 2025. године, успешно је изведена пета трансплантација срца, након што је средином прошле године обновљен трансплантациони програм. Четрдесетопетогодишња пацијенткиња из Краљева, мајка двоје деце, која је примила ново срце, већ сутрадан након операције, била је у могућности да устане и прошета по болничкој соби, што сведочи о изузетном успеху операције и брзом опоравку.
Овај подухват је значајан корак у обнови програма трансплантација срца у Србији и потврда високог нивоа стручности и посвећености тима лекара и медицинског особља, као и наставак традиције Института „Дедиње“ у области трансплантације срца, која је започета пре пуних 30 година. Комплексни захват извео је тим стручњака Института, на челу са доц. др Сашом Боровићем, руководиоцем Центра за срчану слабост.

Пацијенткиња се годинама борила са хипертрофичном кардиомиопатијом, тешком болешћу срчаног мишића.
-Лечење је започела још 2003. године, а генетским испитивањем, укључујући секвенцирање целог егзозома, током прошле године идентификована јој је хетерозиготна патогена варијанта у гену TNNT2, која се наслеђује и активира. Ова мутација у гену TNNT2, који кодира протеин срчани тропонин T, често је повезана са наследним облицима кардиомиопатија. Након вишеструких покушаја радиофреквентне аблације и имплантације кардиовертер-дефибрилатора, пацијенткиња је због прогресије срчане слабости више пута хоспитализована на „Дедињу“ – казао је проф. др Милован Бојић, директор Института. Како је истакао, све медикаментозне и интервентне методе лечења хипертрофичне неопструктивне кардиомиопатије су биле исцрпљене, што је довело у терминалну фазу болести и поставило је на листу за трансплантацију срца.

-Донорски орган је стигао из Војномедицинске академије у Београду, а транспортован је TransMedics системом, специјализованим за очување органа у оптималним условима током превоза, што значајно доприноси успешности трансплантације. Пацијенткиња је екстубирана истог дана када је оперисана, била је хемодинамски стабилна, а већ сутрадан је могла да прошета по болничкој соби – навео је професор Бојић. Ових постоперативних дана о њој се брине мултидисциплинарни тим лекара различитих специјалности, укључујући кардиохирурге, кардиологе, анестезиологе, интензивисте, имунологе, као и медицинске сестре и техничаре. Њихова посвећеност и стручност кључни су за овако брз и успешан опоравак.
Проф. др Милован Бојић искористио је ову прилику да поново нагласи важност донације органа.

-Један донор може спасити животе пет или шест људи – поручио је проф. Бојић. Он је истакао да, упркос постојећој законској регулативи и подршци министарстава и државних институција, постоји велика потреба за интензивним радом на развијању свести грађана о значају донације.
-Орган је лек, а неупотребљен може довести до више смрти и трагедија. На томе морамо радити у сваком кораку и на сваком месту. Срби, као народ, нису гори од других народа који имају већи број донора. Позивам на укључивање свих слојева друштва у ову активност, првенствено Српску православну цркву и медије, који могу дати немерљив допринос- закључио је професор Бојић, наглашавајући да је донорско давање органа предуслов за успешне трансплантације у будућности.