У присуству директора Института, академика проф. др Милована Бојића, као и помоћника директора и начелника клиника, Служба за физикалну медицину и рехабилитацију, коју однедавно води начелница асс сци мед др Ивана Буразор, представила је свеобухватан извештај о деветомесечном раду, потврђујући континуитет у пружању врхунске неге и најавио оснивање Центра за кардиоваскуларну рехабилитацију.

Извештај је обухватио кадровско јачање, модернизацију опреме и потпуну интеграцију Службе у клинички систем, чиме се Институт снажно позиционира као лидер у опоравку најкомплекснијих кардиоваскуларних пацијената.–У првих девет месеци 2025. Године, Служба је пружила око 524.129 услуга, што је  71,9 одсто годишњег плана. Физијатри су обавили 2.016 првих и 1.771 контролни преглед, односно  95,5 одсто плана. Захваљујући интегрисаном раду са Клиником за анестезију и новој опреми, постигнути су изванредни резултати. Међу њима се издваја случај пацијенткиња која је након 48 дана у интензивној нези, након много сати на механичкој вентилацији, припремљена за отпуст кући. Њен опоравак је доказ високог пропфесионализма и посвећености тима. Стручни тим чине три специјалиста физикалне медицине и рехабилитације у сталном радном односу, као и шест новозапослених физиотерапеута, у оквиру укупно 26 ангажованих физиотерапеута. Уведене су нове стандардизоване процедуре, које је усвојио Стручни савет Института, укључујући процедуру за рану рехабилитацију након трансплантације срца и ажуриране безбедносне мере за рад у Служби. Унапређен је обука новозапослених физиотерапеута и лекара, уведена је провера знања физиотерапеута након обуке, унапређен је информациони систем, уведен рад специјалиста викендом и празницима, а успостављена је и стална телефонска доступност одговорног физиотерапеута путем посебне мобилне линије, као и званична мејл адреса службе – објаснила је др Буразор и додала да је захваљујући заједничким напорима, набављен и специјализовани уређај који служи за безбедно подизање, премештање и позиционирање пацијената који су непокретни или тешкопокретни (кран), који је сада у Јединици интензивне неге, као и опрема за позиционирање непокретних пацијената и респираторну рехабилитацију.

–Ова опрема је кључна за рану болничку рехабилитацију и покретање тешкопокретних пацијената. У складу са даљим развојем Института, у току је припрема за формирање Центра за кардиоваскуларну рехабилитацију, с циљем пуне интеграције савремених метода. Како показују студије, адекватна прехабилитација утиче на ранију екстубацију, краћује број дана проведених у болници, доприноси убрзаном отпусту из болнице, бољем квалитету живота пацијента и повећању функционалног статуса. Имплементација апликације развијене уз помоћ Светске банке, омогућиће чување и праћење података пацијената у периоду опоравка. Физичка активност је нешто о чему се много води рачуна, а индикације за кардиоваскуларну рехабилитацију су се прошириле, па данас припадају и болесницима са акутним и хроничним коронарним синдромима, срчаном инсуфицијенцијом, након кардихируршких интервенција, од, рецимо,  уградње ТАВИ протезе и имплантације уређајa који спречава опасне срчане аритмије давањем електрошокова (ICD) и уређаја који усклађује рад срчаних комора и побољшава функцију срца код срчане слабости (CRT) у програме рехабилитације, уз адекватно праћење и евалуацију ухрањености пацијената и терапију бола – поручила је др Буразор.Према њеним речима, планови за 2026. годину укључују едукацију специјалиста из области респираторне рехабилитације, упис на докторске студије, као и организацију семинара у сарадњи са колегама из Института.

–Планира се и сарадња са Европским удружењем превентивне кардиологије. Циљ је спровести њихов модел у свим фазама и то раној болничкој, након отпуста и дугорочно, односно унутар прве године . Овај подухват захтева мултидисциплинарну организацију која укључује физиотерапеуте, специјалисте физикалне медицине, консултанте кардиологе, анестезиологе и остале – казала је др Буразор, додајући да је Институт „Дедиње“ посвећен сталном унапређењу квалитета, пратећи глобалне трендове.

–Сматрам да је овај подухват као трчање маратона – захтева и припрему нас и припрему пацијената. Наш циљ је да испратимо тим који вредно ради у кардиохируршким салама и остварује рекорде испред ове куће – закључила је др Ивана Буразор.