У времену када се медицинска знања и препоруке брзо мењају, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ увео је нови модел усавршавања специјализаната. У програм је тренутно укључено више од стотину лекара, а интерна провера знања, позната као „дедињски испит“, показала се као добар показатељ квалитета рада и успешности читаве установе.
Програм је повезан с редовним стручним предавањима и интерним едукативним активностима које се у Институту организују. Кроз овај систем, специјализанти се не усмеравају искључиво на своју ужу специјалност, већ добијају прилику да детаљно упознају и друге гране кардиоваскуларне медицине, чиме развијају медицинско знање и добијају увид у рад ван својих матичних одељења. Главни циљ ових предавања јесте да се лекари редовно информишу о најновијим светским препорукама и савременим водичима лечења, који су данас, у дигиталном добу, доступни на само један „клик“. На тај начин, сазнања одмах налазе примену у свакодневној клиничкој пракси, унапређујући квалитет неге и безбедност пацијената.Оно што „дедињски испит“ издваја од класичних академских тестова јесте његов свеобухватни концепт. На основу званичног програма, усмерен је на процену практичних вештина, аналитичког клиничког размишљања, као и на способност лекара да најновија стручна сазнања правилно примене у свакодневним комплексним клиничким ситуацијама. Испит се реализује у сарадњи са менторима и руководиоцима служби, чиме се ојачава систем менторства, подстиче академски развој и чувају највиши стандарди здравствене заштите.
Упркос захтевном свакодневном раду на Институту, овај испит је доказ да се уз добру организацију могу успешно ускладити посао и едукација. До сада је проверу прошло више од 20 лекара, а план је да се до краја године успешно заврши циклус за све профиле – од најбројнијих интерниста, до лекара на васкуларној хирургији, кардиохирургији, анестезији и радиологији. Комисију пред којом специјализанти полажу испит, углавном чине њихове старије колеге и ментори са којима свакодневно деле радни простор.
Управник Клинике за кардиологију Института „Дедиње“, проф. др Петар Оташевић, нагласио је значај ове интерне провере знања, наводећи да она представља кључни показатељ успеха за целу установу.

-У питању је изузетно значајан показатељ јасне представе о томе шта су ти млади људи научили код нас. То је јако добар параметар који показује у којој су мери овладали теоријским знањем, с обзиром на то да на овом испиту не проверавамо практичне вештине, већ је акценат на теорији – истакао је проф. Оташевић и додао да ова провера даје јасну идеју ко треба да уложи додатни труд, а ко је нова знања савладао у потпуности.Према његовим речима, постављање високих стандарда подразумева стално учешће лекара на редовним стручним предавањима и интерним едукацијама.

– Овакве активности играју незаменљиву улогу у формирању целокупног медицинског погледа код младих стручњака, нудећи им увид у области које превазилазе њихов свакодневни рад и у то шта се све на Институту ради ван њихових матичних одељења и клиника – казао је проф. Оташевић, наводећи да је, с друге стране, у модерној медицини једно од кључних питања како специјализанти успевају да држе корак са брзим развојем науке, новим препорукама и променама у водичима лечења.

-Дигитално доба доноси олакшање, а захтева и јасну професионалну посвећеност и ангажовање. Никада није било једноставније доћи до информација него што је то данас. Постоји велики број сајтова стручних удружења, а обавештења о најновијим радовима и препорукама редовно стижу путем мејла. У принципу, то не би требало да буде проблем, јер су све информације лако доступне, те је потребна само воља. Медицина се заиста брзо мења и оно што је важило пре две године, данас више не мора да важи – рекао је он.

Када се говори о самом процесу специјализације, равнотежа између теоријског образовања и непосредног рада са пацијентима у амбуланти и салама представља вечиту тему.

-Ова два сегмента се не смеју посматрати одвојено, већ као две стране исте медаље. Практични и теоријски аспект стицања знања иду „руку под руку“. Просто, не можемо бити добри лекари ако претходно теоријски не научимо карактеристике, дијагностику и лечење болести. Исто тако, не можемо бити добри лекари уколико немамо увид у то како се та теоријска знања практично примењују. У том случају, менторски рад се намеће као основни ослонац професионалног раста. Искуство старијих колега преноси се кроз пажљиво надгледање током свих клиничких процедура, обезбеђујући највиши ниво сигурности за пацијенте. Менторски рад је апсолутно важан, јер кроз њега имате директан увид у свакодневно напредовање младог лекара. Учитељи су ту да се кроз консултације реше одређене недоумице око конкретног болесника, да упуте младог лекара на литературу коју треба да прочита, и наравно, да обезбеде супервизију током стицања практичног знања. Сви ми старији смо некада били млади. Оно што сада знамо, нисмо знали одувек. Постоји тренутак када почињете да усвајате практична знања и када вам је потребна подршка старијих колега како бисте процедуре научили на одговарајући начин. То мора бити безбедно за пацијента и ефикасно у смислу лечења конкретне болести -додао је проф. Оташевић.

Он је нагласио да рад у великом и високофреквентном центру какав је Институт „Дедиње“ са собом носи и отежавајуће околности. Према његовим речима, огроман прилив пацијената често оставља минимално простора за академски рад, што се издваја као примарни проблем са којим се млади лекари суочавају.

– Институт „Дедиње“ има изузетно велики број болесника у свим својим сегментима. Због тога је понекад веома тешко наћи времена за едукацију – за читање, усвајање нових знања и упознавање са најновијим ставовима савремене медицине. То може бити препрека времену које бисмо желели да посветимо учењу. Ипак, сматрам да се уз добру организацију, жељу и вољу то двоје може удружити, све у циљу оспособљавања младог лекара и његовог прерастања у врхунског стручњака – навео је.
Професор Оташевић се осврнуо и на нужност холистичког приступа у лечењу, указујући да уско специјализовани лекари морају задржати широку медицинску слику како би пацијенту пружили оптималну негу.
-То је изузетно значајно. Пацијенту морамо приступити холистички, односно као особи са свим његовим болестима. Не смемо бити уско везани и усредсређени само за оно што је наша конкретна ужа специјалност. Морамо сагледати ширу слику, препознати или барем посумњати на друге болести и упутити пацијента код одговарајућег специјалисте, који ће урадити даљу дијагностику и терапију – рекао је, наглашавајући да упркос свим препрекама, менаџмент и наставни кадар Института „Дедиње“ с великим оптимизмом гледају на генерације које долазе, свесни да се међу тренутним специјализантима крију будући лидери домаће медицине.

-Апсолутно их видим као носиоце нашег даљег развоја. Имамо срећу да на „Дедињу“ ради велики број младих лекара који су имали високе просечне оцене током студирања. Међутим, саме високе оцене не гарантују врхунску здравствену каријеру. Зато сам посебно поносан што на Институту активно радимо на препознавању младих талената и помажемо им у њиховом даљем професионалном развоју. То су људи који ће у будућности водити овај Институт и преузети оно што садашња генерација руководилаца ради – поручио је проф. Оташевић.
Како је казао, увођење нове провере знања природно изазива различите реакције међу онима који пред комисију морају да изађу.

-Сигуран сам да су им осећања помешана. Али, када буду мало старији и када мало размисле, схватиће да је ово јако добар начин да се препознају будући стручњаци који ће водити ову кућу. Такође, ово је сјајан начин да се они који можда имају дилеме да ли треба посветити време теоријском аспекту образовања, увере да то заиста има смисла. Теоријско знање које усвајају спремајући се за овај испит, много ће им помоћи у даљој каријери. Преко пута њих у комисији седе старије колеге са којима свакодневно раде, испитују их и лекари са других клиника Института, али и из других здравствених установа, те на основу свега тога можемо стећи свеобухватну слику о сваком кандидату. Овај концепт ће свакако заживети. Завршили смо проверу знања за интернисте, којих има највише, а приводимо крају и испите за лекаре на васкуларној хирургији, кардиохирургији, анестезији и радиологији. Верујем да ћемо до краја године успешно завршити овај циклус интерних провера знања – казао је проф. Оташевић, који се дотакао и оних који у првој провери нису показали успех, наглашавајући да је систем постављен тако да мотивише и пружи нову шансу, а не да кажњава.


– До сада смо имали двоје колега који нису положили. Они су враћени да за месец дана освеже и понове своје знање, јер се у датом тренутку нису снашли или се нису довољно спремили. Верујем да ће проценат оних који не положе испит бити низак, а и они који не положе из првог покушаја, сигуран сам да ће други бити успешнији – закључио је проф. др Петар Оташевић.