УВОДНА РЕЧ

Болести срца и крвних судова представљају најчешћи узрок обољевања и умирања у данашње време. Ово има огроман утицај на све области нашег живота у социјалном, психолошком, организационом, а поготову финансијком смислу. Наша обавеза је да обезбедимо врхуснку услугу у домену кардиоваскуларне медицине уопште, а конкретно у области модерне кардиохируршке праксе.

Ефикасне, квалитетне, у кратком року изведене кардиохируршке процедуре без значајних компликација, омогућавају да се болесници брзо и успешно опораве након операције и у кратком временском интервал врате свом оубичајеном начину живота и професионалним активностима, чиме обезбеђују егзистенцију себи и својој породици. Наша Клиника обезбеђује потпуно заокружен систем ефикасне дијагностике, лечења и постоперативног опоравка за болеснике којима је потребна кардиохируршка интервенција.

Историја

У оквиру Клинике за општу хирургију КБЦ “Др Драгиша Мишовић” 1973. године формирано је одељење Васкуларне хирургије. То је била претеча Завода, Центра, Клинике и коначно данашњег Института за карадиоваскуларне болести “Дедиње”.

Први директор Завода за кардиоваскуларну хирургију био је Прим. др Драгољуб Адамов, еминентни хирург који је 1965. године уградио први електростимулатор срчаног ритма у бившој Југославији, само неколико година након прве имплантације у свету. Доцент др Михаило Вучинић урадио је 01. фебруара 1978. године прву кардиохируршку процедуру – троструки аортокоронарни бајпас, да би до данас на Клиници за кардиохирургију било урађено више од 55000 операција на отвореном срцу, укључујући и трансплантације срца и уградњу парцијалних и тоталних вештачких срца.

О КЛИНИЦИ – ОБЛАСТ ДЕЛОВАЊА

На Клиници се изводе све кардиохируршке процедуре у одраслих. Располаже са седам операционих сала од чега су шест стандардне а једна хибридна. У овом простору обави се 2500 - 3000 операција годишње, чиме се Клиника сврстала међу прве у Европи и свету. Готово 50% оперативног програма чине најкомпликованије кардиохируршке процедуре, које се изводе само у најеминентнијим центрима у свету. Последњих година забележени су изванредни резултати у смислу броја компликација и нежељених исхода након операције.

Наш тим чине искусни кардиохирурзи са неколико хиљада урађених процедура, као и млађи хирурзи који већ имају огромно искуство у оперисању и најтежих болесника, али и велики број младих, амбициозних и квалитетних хирурга, који ће достојно заменити старије који одлазе. Смена генерација на нашој Клиници увек је била неосетан и крајње ефикасан процес, који никада није утицао на постигнуте резултате.

Клиника је фокусирана на неколико програма: Минимално инвазивну и Роботску кардиохирургију (хируршку реваскуларизацију миокарда – бајпас, и хирургију срчаних залистака), на хирургију срчане слабости(парцијална и/или тотална вештачка срца, трансплантација срца), као и на вишеструку и/или комплетну артеријску реваскуларизацију срца, што је Институт поставило на мапу светске кардиохирургије учешћем у великој међународној, мултицентричној студији – РОМА студија). Осим тога, реконструктивне процедуре у хирургији митралног и аортног залиска већ дуги низ година су програм који се развија на нашој Клиници уз изванредне ране и удаљене резултате.

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ РЕЗУЛТАТИ

• Укупан број изведених кардиохируршких процедура од осниванја Института износи преко 55000, више од 2500 на годишњем нивоу (што представља сам европски и светски врх у кардиохирургији).
• Године 1980-те увођење савремене хирургије коронарних артерија (CABG) и комплексне хирургије срчаних залистака.
• Године 1995. прва успешна трансплантација срца у Србији изведена на Институту „Дедиње“.
• Године 1995. прва успешна трансплантација јетре у Србији, у сарадњи са другим специјалностима.
• Уградња првог вештачког срца на овим просторима (Heart-Mate I, 1995. године).
• Употреба радијалне артерије у хируршкој реваскуларизацији исхемичног миокарда од 1999. године када је веома мали број хирурга у свету веровао у дугорочну вредност овог графта.
• Године 2000-те развој хирургије усходне аорте.
• Развој минимално инвазивне хирургије кроз торакотомију отпочет је 2011. године (операција митралног залистка).
• Прво тотално вештачко срце је имплантирано 2017. године.
• Године 2021. почет програм ендоскопске припреме крвних судова за бајпас процедуру. Исте године је формиран тренинг центар за ову процедуру.
• Године 2022. је почео развој програма минимално инвазивне хируршке реваскуларизације срца (MIDCAB).
• Године 2023. почетак програма операције аортног залистка кроз торакотомију. Исте године је формиран тренинг центар за ову процедуру.
• Године 2024 је извршено 3000 кардиохирурчких процедура, што је највећи број процедура у Србији, а међу највећима у Европи.
• После 30 година мораторијума поново је 2024. године обновљен програм трансплантације срца.
• Прва ендоскопска операција аортног залистка урађена је 2024. године.
• Прва роботски асистирана кардиохируршка процедура изведена 2025. године.
• Огроман број публикованих радова у еминентним и веома престижним стручним часописима са импозантним импацт-фактором (HEJM, Circulation, Ann Thorac Surg, ITCVS, JCC, EJCTS и др.).
• Учешће у великим мултицентричним, мултинационалним клиничким студијама, чиме је свет признао да се на нашој Клиници ради врхунска кардиохирургија (ROMA студија, CMIC И студија).
• Едукација великог броја младих кардиохирурга током последњих 20 година, способних да ураде и најкомпликованије кардиохируршке процедуре са изванредним резултатима. На тај начин, сматрамо да се на најбољи начин одужујемо нашим учитељима и онима који су имали визију и снагу да започну и носе тешко бреме почетака кардиохирургије не овим просторима.

ЗАПОСЛЕНИ ХИРУРЗИ