У четвртак, 18. децембра 2025. године, Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ био је центар најсавременије светске медицине. На пацијенту старости 77 година изведена је прва роботски асистирана операција реваскуларизације миокарда у историји наше медицине. Реч је о минимално инвазивној коронарној интервенцији, која представљала пионирски подухват, не само у Србији, већ и на читавом Балкану, будући да су се овакве процедуре до сада изводиле искључиво у Италији и Пољској. Након завршетка операције, пацијент је успешно екстубиран, након чега је наставио са самосталним дисањем.

Директан пренос ове револуционарне интервенције из операционе сале, емитован је у амфитеатру „Дедиње 2“, а догађају су присуствовали министар здравља Републике Србије Златибор Лончар, кинески амбасадор у Србији Ли Минг, бројне угледне званице, новинари и запослени Института „Дедиње“.

Операција је реализована уз примену робота марке Microport Medbot, кинеске производње, који је у клиничкој употреби у готово свим земљама света. Овај значајан искорак извели су кардиохирурзи Института, клин. асист. др Мирослав Миличић и клин. асист. др Богдан Окиљевић, под менторством проф. др Пјотра Сувалског из Пољске, лекара са највећим бројем изведених роботских процедура у Европи. Проф. др Сувалски је том приликом најављен као кључни консултант Института у даљем развоју ове гране хирургије.

Поводом овог историјског догађаја, академик проф. др Милован Бојић истакао је да је српска кардиоваскуларна медицина коначно дочекала тренутак на који се дуго чекало и нагласио да је „природно“ да робот буде управо на Институту „Дедиње“, установи која иде у корак са светским успесима и увођењем медицинских иновативних метода. Према његовим речима, роботи неће заменити лекаре, али ће им знатно олакшати посао. Он је подсетио да је у оквиру пројекта будућег реконструисаног „Дедиња 1“, већ планирана изградња сале намењене роботски асистираној хирургији и изразио велики понос због младих лекара, а посебно др Богдана Окиљевића, који је недавно проглашен за најбољег младог кардиохирурга у Европи.

Овом приликом, министар здравља Златибор Лончар је оценио да је Институт „Дедиње“ овом интервенцијом прешао на потпуно нови ниво рада.

–Ова здравствена установа је прешла на нови ниво који ће је разликовати од већине других у ономе што буде радила и како буде радила, а већ наредне године, остали здравствени центри Србије ће многе операције радити уз помоћ робота. Сачекали смо да се сви покупују разне роботе, а ми смо анализирали резултате и изабрали најбоље. Сада смо ушли у набавку оних који су се добро показали у досадашњем раду. Отворићемо тренинг центар који ће бити за цео Балкан, а у наредним недељама почеће његово опремање – казао је министар.

Он је додао да је ово велики догађај и за пацијенте и за лекаре, јер су и једни и други добили бројне бенефите.

–Велики је ово изазов за све запослене, који су можда и помислили да су у Србији достигли максимум и да морају да иду у друге земље где у свакодневном раду постоје роботи, како би наставили даље усавршавање. Сада више нема потребе за тим, јер ће све моћи да раде овде. Заокружили смо причу и спремни смо да у наредних годину дана опремимо све наше клинике и оспособимо људе, да ово постану редовне процедуре у здравственом систему Србије – поручио је министар Лончар.

Он је указао да је Институт „Дедиње“ имао пуну подршку државе и додао да све то мора да постане стандард за целу Србију и све болнице.

Управник Клинике за кардиохирургију Института, проф. др Слободан Мићовић, објаснио је да се роботски систем састоји од четири роботске ,,руке“ под потпуном контролом хирурга.

–Робот има четири „руке“ на које се монтирају танки инструменти. Њих смо увели у пацијента кроз четири инцизије- три величине центиметра и још један од два центиметра, кроз који се оперише. Ниједан покрет робота није аутономан, сваки покрет зависи искључиво од хирурга. Видели смо и најситније детаље у тродимензионалној пројекцији, оно што голим оком, као и нашим телескопским лупама које користимо у свакодневној хирургији, није могуће. Уз помоћ робота, одвојили смо унутрашњу торакалну артерију од зида грудног коша у потпуности,  од поткључне артерије па до дијафрагме и исту ту артерију смо, уз помоћ робота, кроз рез од два центиметра између ребара, ушили на куцајућем срцу. Дакле, без употребе машине за вантелесни крвоток, што је апсолутно незаменљива предност робота. Наш будући план је формирање три специјализована роботска тима – за реваскуларизацију миокарда, за репарацију и замену залистака и за хирургију урођених срчаних мана. Ово је била готово безболна процедура, са минималним крварењем, минималним компликацијама и знатно мањом потребом за лековима против болова, што је изузетно важна предност – нагласио је проф. Мићовић.

Он је казао да је главни бенефит за пацијенте оваквих операција одсуство бола, затим буђење још на операционом столу и прелазак на полуинтензивну негу већ првог дана, уз минималан ризик од крварења и компликација.

–Иако смо овог пута радили реваскуларизацију миокарда, план је да убрзо започнемо и са операцијама залистака, уклањањем тумора срца и затварањем дефеката у срчаним преградама, док је стратешки циљ ове технологије увођење концепта дневне хирургије, чиме се стварају услови да пацијенти буду примљени и отпуштени истог дана. Дубоко сам уверен да ћемо једног дана и ми из Београда оперисати пацијенте ван граница ове земље – закључио је проф. Мићовић.

Доцент др Драгана Унић Стојановић, управница Клинике за анестезију и интензивно лечење, објаснила је да је пацијент током операције уведен у комбиновану општу анестезију уз примену „блокова“, који су омогућили потпуну аналгезију током и након операције. Она је истакла да је овакав приступ осигурао могућност веома брзог буђења пацијента непосредно по завршетку интервенције. Такође је нагласила да, иако је Институт „Дедиње“ већ развио програм у којем је минимално инвазивна хирургија чини 30 до 40 одсто укупног рада, присуство анестезиолога у роботској хирургији је неопходно ради контроле бола и безбедности пацијента.

Овај историјски подухват представља заједнички успех стручног тима Института „Дедиње“. Поред кардиохирурга клин. асист. др Мирослава Миличића и клин. асист. др Богдана Окиљевића, кључни допринос успеху дали су анестезиолози доц. др Драгана Унић Стојановић и др Владимир Савић. У операционој сали незаменљив део тима чиниле су инструментарке Теодора Колић, Маја Сердар и Јелена Марковић, анестетичарка Јелена Вујатовић, док је техничку подршку током захвата пружао инжењер Стеван Сретовић. Служба централне стерилизације била је задужена за беспрекорну стерилност материјала и самог роботског система. Значајан допринос дале су и болничарке, као важан део медицинске неге.

Непосредно пре извођења операције, на састанку са руководством Института на челу са директором  академиком проф. др Милованом Бојићем, професор Сувалски је изразио задовољство и част што се налази међу пријатељима, нагласивши да је потпуно импресиониран Институтом „Дедиње“. Он је упутио искрене честитке домаћинима, истакавши да је зграда Института изванредна, али да је најбитнији тим стручњака који у њој ради. Проф. Сувалски је навео да је Институт већ надалеко познат у Европи, а према његовим сазнањима, тренутно представља и један од највећих европских центара. Поручио је да су врата његове установе увек отворена за колеге са „Дедиња“ и изразио је велику отвореност за будућу сарадњу, уверен да ће она бити изванредна.