Пола века дуг развојни пут донео је револуцију у области механичких потпора и са сигурношћу се данас може рећи да је будућност болесника са тешком срчаном слабошћу управо у тотално вештачким срцима – поручује проф. Bad Frazier, уверен да ћемо још за нашег живота бити у прилици да видимо идеално, потпуно уградљиво вештачко срце, које неће имати, као до сада, никакав контакт са спољашњом средином, а чија ће се батерија (енергија) пунити преко наше коже, без гајтана и жица, као што је то данас случај.
Ово није научнофантастични филм. Ова снажна порука легендарног хирурга из Houston-а стиже из београдског хотела Hyatt, где се одржава велики тродневни међународни симпозијум „BRANO HEART FAILURE FORUM“, на којем истакнути светски и домаћи стручњаци представљају иновације и нове стратегије у лечењу срчане слабости.
Домаћин дванаестог „Brano Foruma“ је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, који негује изузетне, не само струковне већ и пријатељске односе са чувеним институтом из Хјустона – Texas Heart Institute. Ова установа, заједно са Memorial Hermann Hospital (Heart & Vascular Institute) и University of Texas Health Science Center, покретач је и организатор овог значајног научног скупа, који се већ дванаести пут одржава у част рано преминулог проф. др Брана Радованчевића, међународно признатог стручњака за трансплантацију срца, који је преминуо 2007. године.
Проф. Радованчевић је оставио дубок траг не само на Texas Heart Institute, где је руководио стручним тимовима за истраживање и развој трансплантационих програма, већ и у српској медицини, а пре свега на Институту „Дедиње“. Бројни лекари ове установе, захваљујући „нашем Брани“, како га у овој кући ословљавају, одлазили су на усавршавања и едукације у престижни Texas Heart Institute и Memorial Hermann Hospital, где су учили кардиоваскуларну хирургију од највећих светских ауторитета – др Michael DeBakey, др Denton Cooley и великог др O.H. Bud Frazier.
Својим присуством, на задовољство више од 150 еминентних лекара из целог света, као и бројних домаћих стручњака, др O.H. Bud Frazier дао је посебан сјај овогодишњем београдском „Brano Forumu“
ОМАЖ ВЕЛИКОМ ПРИЈАТЕЉУ
Симпозијум је отворен приказивањем филма о Брану Радованчевићу, доказаном великом пријатељу Института „Дедиње“, у којем је и започео своју бриљантну каријеру пре него што се отиснуо пут Хјустона, у сам центар најбоље светске кардиоваскуларне хирургије. Али, како у филму, који представља својеврстан омаж великом пријатељу, каже проф. др Милован Бојић, „наш Брано остаје овде, са нама и у нама, као вечита спона између америчке и српске медицине. Мој уважаени пријатељу, постоји једна стара српска изрека која каже да се може умрети два пута: други пут када човек буде заборављен. А наш Брано не може бити заборављен док год живе они који га воле.“
На Институту „Дедиње“ име Брана Радованчевића помињаће се увек са великим пијететом, јер је тешко заборавити његову несебичну помоћ у развоју тада веома успешног трансплантационог програма средином деведесетих година, као и немерљиве заслуге за едукацију дедњског лекарског кадра у престижном Хјустону.
Као израз дубоког поштовања за изузетан допринос сарадњи са Институтом „Дедиње“, у име директора проф. др Милована Бојића, захвалнице истакнутим угледницима уручила је помоћник директора проф. др Александра Николић. Признања су добили проф. др Bad Frazier, проф. др Igor Gregoric, као и проф. др Рајко Радованчевић, који је, осим личног признања, примио и захвалницу постхумно додељену његовом брату Брану. Међу добитницима захвалница је и угледни љубљански професор Бојан Вртовец, који је у име програмског и научног одбора симпозијума „Brano Heart Failure“ поздравио учеснике скупа. Форум је званично отворио проф. Рајко Радованчевић, захваливши се свима који својим учешћем на Форуму чувају успомену на његовог брата.
На Симпозијуму своје радове презентују водећи светски стручњаци из области срчане инсуфицијенције. Кроз интересантне дискусије размењују се мишљења о најновијим достигнућима савремене медицине у областима застоја срца и срчане слабости.
ТОТАЛНО ВЕШТАЧКА СРЦА ИМАЈУ БУДУЋНОСТ
Међу великанима светске кардиоваскуларне медицине налази се и чувени професор из Хјустона др Bad Frazier (O.H. Bud Frazier), легенда светске хирургије, чије је предавање „Пола века тоталног вештачког срца 1969–2019“ изазвало изузетно велико интересовање како учесника скупа, тако и присутних медија. Допринос проф. Frejzer-а у области трансплантационе хирургије и имплантације механичких потпора тешко ослабљеном срцу је немерљив. Он је учесник раних пионирских подухвата америчке медицине у настојањима да се пронађу начини да се оболела срца отргну од смрти. Управо је он човек који је широм света „заразио“ стотине лекара идејом вештачког срца као начина да се „замени“ оно које одумире.
Међу „зараженима“ том идејом су и лекари Института „Дедиње“, који су већ доказали успешност ове концепције уградњом тотално вештачког срца и имплантацијом 18 механичких потпора левој комори (LVAD).
– Оно што је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века било само далеки сан, данас је реалност клиничке праксе у огромном броју земаља широм света. Изванредни резултати у области трансплантације срца и имплантације хиљада вештачких срца омогућили су да данас хиљаде и хиљаде болесника имају дужи и квалитетнији живот. Пола века дуг развојни пут донео је револуцију у области механичких потпора и са сигурношћу се може рећи да је будућност болесника са тешком срчаном слабошћу управо у тотално вештачким срцима – истиче проф. Frejzer, уверен да ћемо још за нашег живота бити у прилици да видимо идеално, потпуно уградљиво вештачко срце, које неће имати никакав контакт са спољашњом средином, а чија ће се батерија, односно енергија, пунити преко коже, без гајтана и жица, као што је то до сада био случај.
Ова снажна порука ће, сасвим сигурно, угрејати и ојачати многа малаксала срца и охрабрити све оне који чекају да им савремена медицина понуди спас. Истовремено, ово је и револуционарна порука за читав људски род, јер живот човека добија нову димензију и нову шансу.
