Као дланом о длан, прошла је година откако је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, уз највише оцене и прегршт комплимената добијених од Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (АЗУС), стекао сертификат о седмогодишњој акредитацији. Као и код сваке оцене, и за ову је предвиђена редовна провера, како би се утврдило да ли се установа и даље придржава акредитационих стандарда и препорука које су јој тада упућене.

Јер, суштина сваког оцењивања јесте да се оно што је лоше исправи, а оно што је добро очува и унапреди. Испунивши све захтеве и препоруке, Институт је отишао и корак даље, потврдивши своју еминентност и препознатљивост, не само у Србији, већ и у европским размерама.

– Уверили смо се у вашу велику професионалност. Констатовали смо да сте, чак и за овај релативно кратак период од годину дана, урадили изузетно много. Гледајући ово велико градилиште са ваших прозора, човек добија још већу наду да здравствени систем Србије ипак функционише онако како треба. Радим већ 30 година и могу слободно да кажем да је „Дедиње“ Хјустон у Србији. Желим вам да наставите овим путем. Акредитацију сте, по нашем утиску као оцењивача, усвојили као филозофију рада, а не као намет, како је то у почетку можда деловало. Прихватили сте је као стандард којим чувамо и пацијенте и себе. Ваша препознатљивост је неспорна, али ми је жао што овакви резултати немају много већи одјек у јавности. Без обзира на то, ваше место не може заузети нико други. Основа свега су ваш ентузијазам, висок професионализам, воља за рад и одлична комуникација – вредности које је данас ретко пронаћи, не само у установама, већ и у животу уопште. Од вас може само да се учи. Надам се да ћемо се следећи пут видети у новој згради – рекла је координаторка комисије АЗУС-а, доц. др Зорица Шумарац, у име комисије у чијем саставу су били и Горан Николић и Светлана Дрча.

Оцењивачи су похвалили сарадњу са проф. др Ненадом Илијевским, координатором акредитационих тимова Института, његовим замеником Далибором Аксићем и проф. др Александром Николић, који су изнели значајан део акредитационог процеса.

– Променило се много тога код нас, и верујем да је све у позитивном смеру. Установа коју сте оцењивали прошле године заузимала је, по броју изведених интервенција, шесто или седмо место у Европи. Данас смо, по броју операција на срцу са употребом машина за вантелесни крвоток, први у Европи, што је верификовано и у оквиру Европског кардиохируршког удружења. По обиму рада, Институт је достигао свој историјски максимум. Установа је не само сачувала, већ и у своје редове укључила врхунске лекаре из Европе. Парадоксално је да су овакви резултати постизани на свега пола метра од великог градилишта, без икаквих сметњи у раду. Ови максимуми били су потребни пре свега Србији, јер се пре доласка овог менаџмента на операције и поједине процедуре чекало и по неколико година. Данас су листе чекања сведене на око месец и по дана, а уверен сам да ће ускоро постати прошлост. Наставили смо са увођењем најсавременијих процедура и постали велика школа за учење, у коју долазе лекари из Либана, Пакистана, Саудијске Арабије, Италије и целог Балкана. Овде ради моћан научни кадар, који, услед одређених опструкција, још увек чека на званичну научну акредитацију. Ми смо за то спремни. Своје резултате представићемо 4. и 5. априла, када ће се у Кристалној дворани хотела „Хајат“ одржати међународни симпозијум „Dedinje 2020“, на коме ће учествовати неприкосновени ауторитети кардиоваскуларне хирургије и кардиологије из Европе и света. Том приликом ћемо стручно и научно бранити резултате које смо постигли – истакао је проф. др Милован Бојић, директор Института.

Проф. др Милован Бојић подсетио је да је кључ успеха у доброј организацији.

– Деведесетих година смо радили трансплантације јетре и срца у условима када није било ни сапуна ни детерџента, а ти пацијенти су и данас живи. Није узалуд Лењин говорио: „Дајте ми организацију и срушићу државу“ – па је и срушио велику царску Русију. У свакој организацији неопходно је имати људе и јасна правила – истакао је проф. Бојић.

Резултате рада Института „Дедиње“ у претходној години комисији АЗУС-а представио је проф. др Ненад Илијевски, нагласивши да су они, ма колико то звучало прозаично, „за Риплија“.

– Довољно је рећи да је у прошлој години урађено 2.500 операција на отвореном срцу и 2.100 васкуларних процедура, да је 11.000 болесника хоспитализовано, док је 50.000 пацијената прошло кроз амбуланте. Изведено је 4.500 коронарографија, 2.000 дилатација, као и 800 електрофизиолошких процедура. Ове импресивне бројке могао бих још дуго да набрајам, а оне су резултат људи који су у потпуности посвећени свом послу. Искрено се надамо да ће једног дана бити препознато да ми овде радимо посао од општег националног и државног интереса. Без обзира на то, ми ћемо наставити да будемо најбољи – јер другачије не умемо. Занемарује се чињеница да на лечење у нашу установу долазе људи који у својим срединама не могу да добију адекватну терапију. Сви се трудимо да им помогнемо, а то „Дедињу“ доноси и одређене приходе, што са друге стране шири углед српске медицине у региону. Где год да се појавимо на конгресима, према нама се односе са великим поштовањем – истакао је проф. др Илијевски.

Он је уједно указао и на проблеме које Институту ствара лоша примена ИЗИС-а.

– Имали бисмо још више пацијената да не постоје бројне препреке са којима се људи суочавају како би уопште дошли до нас. Ми никоме не желимо да „отимамо“ пацијенте, али желимо отворену и поштену утакмицу, у којој себе не штедимо. Трудимо се да тај „дух Дедиња“ пренесемо и на младе колеге које тек долазе – закључио је проф. др Илијевски.