Откако је 2018. године Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, уз највише оцене и сијасет похвала Агенције за акредитацију здравствених установа Србије (АЗУС), добио седмогодишњи сертификат, предвиђене су једногодишње редовне контроле у погледу придржавања акредитационих стандарда и усклађености са радом.

Тако је ових дана одржана друга по реду редовна контрола Агенције за акредитацију здравствених установа Србије, а представници 12 институтских тимова презентовали су постигнуте резултате, уз сву неопходну документацију која је претходно достављена на увид оцењивачима. Испунивши све захтеве и препоруке, Институт је отишао и корак даље и потврдио своју изузетност и препознатљивост, не само у српским, већ и у европским размерама. Осведочени унапређењем дедњског рада, не само у истрајној борби против коронавируса, већ и у основним делатностима, менаџменту Института и свим запосленима додељене су највише оцене.

– Долазак на „Дедиње“ за мене је антидепресивна терапија, јер ви сте пример како треба радити. Презентовање вашег рада је веома значајно, јер људима треба показати да и у овој тешкој ситуацији постоји нешто лепо и позитивно. Свима треба представити начин на који радите и постижете изванредне резултате, јер презентовање једне овакве установе и те како подиже углед здравствене струке у Србији. Пацијенти треба да знају да нису остављени. Када видимо шта ви радите, са колико труда и енергије приступате увођењу нових метода које се први пут раде у региону – то је за понос! На то посматрач не може да остане имун. Сваке године, а овде сам већ неколико пута, имам исти осећај, вођен позитивном енергијом коју емитујете. „Дедиње“ је лидер и то треба истаћи – рекла је координаторка АЗУС-а доц. др Зорица Шумарац.

У име чланова комисије Агенције, у чијем саставу су биле Светлана Дрча и Тања Ердељановић, доцент Шумарац је изразила велико задовољство што је, судећи по статистичким подацима који су им предочени, Институт „Дедиње“, и поред свих тешкоћа са којима се сусретао током пандемије, наставио успешан рад са високом дозом професионализма, одговорности и воље.

– Акредитације чине и папири и процедуре, али права вредност су људски ресурси. Код вас сваки шраф функционише, а то је изузетно важно. Не може а да се не примети да делујете као један уигран тим, као једна породица која је на истом задатку. Овај нови објекат који се завршава представља шлаг на торти, како би ваша породица још боље функционисала. Задовољство ми је што сам овде – рекла је Тања Ердељановић, члан оцењивачког тима.

Истичући жаљење што и другим установама које су у процесу акредитације није могуће показати начин на који је Институт „Дедиње“ промовисао акредитацију и значај квалитета у овако тешком времену, Светлана Дрча је рекла:

– Често ме колеге питају какво је стање у другим здравственим установама. Жао ми је што данас нису овде, да се охрабре гледајући вас и да виде да се и у пандемији може ићи напред. Један овако леп и спонтан начин рада даје посебну димензију овом поступку акредитације.

Оцењивачи су посебно похвалили сарадњу са проф. др Александром Николић, вођом акредитационог тима „Дедиња“, проф. др Ненадом Илијевским, координатором акредитационих тимова Института, и његовим замеником Далибором Аксићем.

– Невероватна 2019. година треба да уђе у анале свих медицинских уџбеника, јер су клинике за кардиохирургију и васкуларну хирургију извеле више од 4.500 процедура, при чему је кардиохирургија, по броју захвата на отвореном срцу, оборила све рекорде.Клиника за кардиологију, са десетинама хиљада прегледа и широким дијапазоном кардиолошких услуга, учинила је да, уз изградњу „Дедиња 2“, Институт буде на понос здравству Србије.

Након феноменалних резултата пре пандемије, суочили смо се са чињеницом да наши врхунски експерти одлазе као испомоћ колегама у ковид болницама. Просторно смо се реорганизовали – амбулантно-поликлинички блок је у потпуности измештен из болнице, са циљем спречавања уласка инфицираних пацијената у зграду.

Простор је подељен на црвене и зелене зоне, чиме је омогућена епидемиолошка безбедност нашег драгоценог кадра и пацијената. Имамо изузетну кардиоваскуларну хирургију, кардиологију, интервентну кардиологију, радиологију, електрофизиологију као савремену кардиолошку грану, дијагностику и пратеће службе, као и изванредну анестезију, према којој се увек, а посебно у овим условима, морамо односити са посебном пажњом, јер је изложена великом притиску.

Немогуће је испратити овако велики број процедура без врхунске анестезије. Корона ће нам, нажалост, донети већи број болесника са слабим срцем, па ће нови капацитети у оквиру зграде „Дедиње 2“ омогућити да се ти болесници адекватно лече.

Научно смо ојачали – објављено је седам радова у најпрестижнијим светским медицинским часописима, са изузетно високим импакт факторима, што представља велики успех за нашу институцију – истакао је проф. др Ненад Илијевски, представљајући рад институтских клиника у пандемијској години.

Клиника за кардиохирургију, и поред упућивања лекара у ковид болнице, као и реорганизације рада и простора у пандемијским условима, извела је 1.264 операције, од чега 624 аортнокоронарна бајпаса. Ови подаци показују да се број захвата у такозваној „тешкој“ хирургији постепено смањује, јер интервентни кардиолози осавремењују свој рад, што доводи до све већег броја комбинованих процедура.

Сличан тренд присутан је и у валвуларној хирургији, где је све више минимално инвазивних захвата, а све мање класичне кардиохирургије. Аортна хирургија заузима посебно место у раду нашег Института, са 124 операције на узлазној аорти и луку аорте, као и 44 операције аортне дисекције, чија је учесталост, нажалост, изузетно висока. Институт „Дедиње“ је данас референтна установа за лечење аортних дисекција у Србији. Учествујемо у репрезентативној светској ROMA студији, примењујемо нове материјале у хируршком лечењу, а ендоскопско узимање вене за аутовенски графт постаје све заступљеније. Расте и број дебранчинг процедура, при чему се комплетан аортни лук имплантира у вештачки графт. Један од најновијих пројеката је CMIC, у оквиру којег је наша клиника водећа у спровођењу студије која се бави лечењем срчане слабости. Већ су објављени научни радови, што отвара значајан простор за ангажовање младих стручњака. Примењујемо најсавременије технологије и отварамо одељење за кардиомиопатију и срчану инсуфицијенцију.

На Клиници за васкуларну хирургију, у претходној години хоспитализовано је 915 пацијената, и поред чињенице да су васкуларни хирурзи у сменама радили у ковид болницама. Ускоро ће бити уведена нова процедура која практично елиминише морталитет у каротидној хирургији. Паралелно се спроводи велика студија у области превенције каротидне рестенозе, а резултати се објављују у реномираним светским медицинским часописима.Интервентна радиологија је у потпуности интегрисана и функционише као јединствен тим са Клиником за кардиологију. Недавно је, по први пут, изведена интраваскуларна литотрипсија код тешких калцификованих промена на артеријама. Васкуларни хирурзи активно учествују и у TAVI процедурама (ендоваскуларна замена аортног залиска), а управо мултидисциплинарност представља суштину рада Института „Дедиње“.

Центар за инвазивну кардиоваскуларну дијагностику и терапију реализовао је 2.057 мултислајсних ангиографија, 1.600 скенерских прегледа периферних крвних судова и 400 CT коронарографија. Потпуно нова област рада представља дилатација потколених артерија, при чему су овакви пацијенти раније били готово у потпуности осуђени на ампутацију.

TEVAR и EVAR ендоваскуларне процедуре постале су у потпуности рутинске, док је Клиника за анестезију поднела велики терет, реализујући чак 2.500 анестезија.

Лекари Клинике за анестезију и интензивно лечење дају значајан допринос научном раду Института и носиоци су бројних пројеката из своје области. Институт „Дедиње“ спада међу ретке болнице у Србији које су у могућности да помогну пацијентима код којих након оперативног лечења долази до отказивања бубрега. Током извођења сложених хируршких процедура, бубрези пацијената често трпе значајан стрес, али захваљујући благовременој интервенцији наших стручњака, након завршетка хируршког лечења, бубрежна функција успева да се очува. Тако је током 2020. године реализовано 146 дијализа.

Клиника за кардиологију је у претходној години хоспитализовала готово 6.000 пацијената, од чега 2.820 на стационарном одељењу кардиологије. Забележено је више од 800 полуунтензивних лечења, као и преко 12.000 прегледа у поликлиничком делу. Клиника за кардиологију активни је учесник свих значајних европских и светских клиничких студија.

Кроз коронарну јединицу Клиника за кардиологију је понела велики терет током пандемије, јер су на Институту „Дедиње“ збрињавани пацијенти са акутним инфарктом миокарда у време када су многи клиничко-болнички центри били укључени у ковид систем.

Служба за електрофизиологију збринула је 700 болесника, уградила 326 пејсмејкера, извела 32 електроконверзије, урадила више од 1.000 Holter мониторинга због поремећаја срчаног ритма, као и 722 контроле пејсмејкера. Кроз амбуланте ове службе прошло је више од 3.000 пацијената.

Интервентни кардиолози су током 2020. године извели 2.281 коронарографију и 1.509 дилатација, што, услед пандемије, представља око 50 одсто укупног капацитета Института. Ипак, за многе здравствене установе ови резултати представљају „васионске“ бројеве чак и у условима рада пуног капацитета – истакао је, излажући резултате рада за 2020. годину, проф. др Ненад Илијевски.

– Прегледали смо изузетно обимну и детаљну документацију која јасно сведочи о свему што сте радили у протеклој години. Велики ентузијазам је уродио плодом – пројекти и научни радови које сте објавили заслужују сваку похвалу. Ваша препознатљивост је неспорна и јавност за то треба да има много више слуха. Без обзира на све околности, ваши резултати једноставно не дозвољавају да ваше место заузме било ко други. Надамо се да ћемо за годину дана, приликом наше наредне посете, имати прилику да видимо даље унапређење и нов начин рада, подстакнут усељењем у нове просторе „Дедиња 2“. У име Владине агенције за акредитацију могу да вам пожелим да и даље останете овако успешни, а не сумњам да ћете бити још бољи – закључила је доц. др Зорица Шумарац.