– Данас на овом свету не постоје срећнији људи од мене и моје супруге. Хвала вам што сте спасили живот мом сину. Ви сте прави чудотворци и желео бих да што пре добијете сагласност за извођење трансплантација у овој великој институцији – пресрећан што сина изводи из болнице, рекао је отац Душана Ристића, Часлав Ристић.
Након четири године од операције уградње првог вештачког срца, на Институту за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње” пре непуно месец дана, успешно је уграђен
комплетан механички орган који ће двадесетдеветогодишњем Лесковчанину помоћи да дочека трансплантацију срца. Операција је трајала око пет сати, а ново механичко срце помоћи ће му да лакше и безбрижније проведе одређени период живота, док се не појави потенцијални донор и обави класична трансплантација овог органа. Тим поводом, на Институту ,,Дедиње” одржана је конференција за медије, којој су, осим тима лекара који је звео овај захват и руководства Института, присуствовали и пацијент Душан Ристић и његови родитељи.
Захваљујући великим напорима директора Института ,,Дедиње” проф. др Милована Бојића и Директорке Фонда за здравствено осигурање проф. др Соње Радојевић- Шкодрић, у последњем моменту, обезбеђено је вештачко срце, које су лекари Института овом младом човеку уградили. Након четири недеље опоравка на Институту, у одличном здравственом стању, млади Лесковчанин, одлази кући и својој породици. У овом успешном тиму који је предводио начелник Центра за лечење срчане слабости асс. др Саша Боровић, били су и млади кардиохирург др Младен Боричић, анестезиолози асс. др Драгана Унић – Стојановић и др Синиша Јагодић, кардиолог др Драгана Кошевић, лекари, перфузери и сестре из интензивне неге, међу којима и Невена Симић и физиотерапеут Раде Илић, који су све време бдели над Душаном Ристићем.
– Радосни смо што смо у прилици да након уградње вештачког срца и успешног опоравка, отпустимо кући нашег Душана. Велика је срећа и задовољство што смо успели да спасемо живот овог младог човека, иначе инжењера технологије, код којег су већ биле исцрпљене све могуће методе лечења. Да би Душан дочекао трансплантацију, уградња тоталног вештачког срца била је једино решење, тим пре што су остали органи већ почели да попуштају – рекао је директор Института ,,Дедиње” проф. др Милован Бојић, изражавајући посебну захвалност директорки Републичког фонда здравственог осигурања, која је имала разумевања и дала одобрење да се вештачко срце обезбеди и операција изведе.
– Муњевитом реакцијом Института, РФЗО и чувене светске компаније Синкардија, све је брзо и успешно организовано и изведено и посебно сам поносан на наш тим који је, заиста, велемајсторски урадио овако велики посао. Компликовани постоперативни ток је уредно прошао, са најмањим могућим компликацијама, а много знања смо у свему овоме имали, јер смо пре четити и по године успешно уградили вештачко срце Зорану Милићевићу, који још увек чека на трансплантацију. Срећни смо што је Душан у позицији да овај мост ка трансплантацији буде сигуран и безбедан, да га добро чувамо све док не добије трансплантирано срце и трајно реши све своје проблеме. Верујем да ћемо то учинити под кровом ове установе, а ми смо показали да то умемо да радимо још давне 1995. године, када смо успешно почели да трансплантирамо срце и јетру – рекао је директор Бојић.
– Захваљујући тимском раду, трудимо се да нашим пацијентима, који су веома тешки и комплексни, омогућимо најквалитетнији и најсавременији приступ лечењу. Душан Ристић је један од 2.000 пацијената у свету који имају тотално вештачко срце као врсту помоћи док чека трансплантацију као златни стандард у лечењу срчане слабости у терминалној фази. Мало је центара на свету који се упуштају у овакве захвате, јер је реч о изазовној хируршкој процедури и још изазовнијем лечењу након уградње тотално вештачког срца. Синхронизација организма са тим вештачким срцем је огроман изазов за клиничаре, а ми смо том изазову дорасли. Сваки корак Душановог лечења је резултат одлично уиграног тима лекара, сестара, техничара и физиотерапеута који су потпуно били посвећени његовом лечењу – каже др Саша Боровић, потпуно убеђен да ово није крај институтских подухвата у домену лечења терминалне срчане слабости, јер су лекари ,,Дедиња” уверени да ће добити одобрење и за ,,краљицу” кардиохирургије – трансплантацију срца, која им по свему припада.
Кардиолог др Драгана Кошевић која већ дуже време прати здравствено стање Душана Ристића, казала је да је велико задовољство бити у тиму који помаже младим људима са изнемоглим срцем, трудећи се да им омогуће квалитетно преживљавање док чекају на трансплантацију. Таквим пацијентима је потребна свеколика помоћ, јер се није лако суочити са ситуацијом у којој су преостали дани живота одбројани. Тотално вештачко срце њима доноси спас.
– Ми смо једна велика породица и заједно са Душановим родитељима, радујемо се његовом одласку кући, радујемо се, јер смо, захваљујући нашем директору и целом тиму успели да за најкраће могуће време, дођемо до вештачког срца, јер за Душана нису били у питању дани, већ заиста сати и минути. Тог 17. августа, родитељи су Душана, буквално, унели у наш Институт, а данас пацијент, на својим ногама, са својим родитељима одлази својој кући. Све је више младих са срчаном инсуфицијенцијом, па за овакво премошћавање постоји велико интересовање пацијената којима је уградња вештачког срца једини начин да преживе период док чекају на трансплантацију. Тим пре што је у свету три пута више оваквих болесника у односу на онколошке пацијенте и код којих је веома битан фактор времена – рекла је др Кошевић.
– Данас присуствујемо великом догађају који подсећа на научно фантастични филм. Спасити и продужити живот једном оваквом технологијом је достигнуће савремене науке и оно је у западној цивилизацији резервисано само за богате. Рокфелер је живео 106 година и имао три трансплантације срца. У нашој медицини свако треба да је равноправан и да има право на живот без обзира на свој материјални статус – рекао је академик Миодраг Остојић изражавајући истинску захвалност Републичком фонду здравственог осигурања који настоји да се помогне свакоме коме је помоћ потребна. Академик Остојић истиче да је захвалан што му је пружена прилика да учествује у једном овако великом подухвату који, можемо слободно рећи, подсећа на Одисеју 2023., а уверен је да ће код овај младић имати један нормалан животни век захваљујући напретку технологије и медицине.
– Ово је велики подухват за здравство Србије. И по други пут, уграђено је тотално вештачко срце, а тренутно, за пацијенте у терминалној фази срчане слабости, медицина нема бољег решења за преживљавање док чекају трансплантацију. Менаџмент Института ,,Дедиње” прати све савремене процедуре које се раде у свету, уводећи их у своје програме, што обећава квалитетнији и дужи живот пацијентима. Крајем октобра, планирамо да Душана одведемо на следећу утакмицу на којој ће играти Црвена Звезда, јер је он велики Звездаш. То говори о добром квалитету живота и враћању свакодневним активностима у што краћем периоду- каже доајен кардиохирургије проф. др Миљко Ристић, саветник директора Института.
Управница Клинике за анестезију и интензивно лечење асс. др Драгана Унић – Стојановић подсећа да је имплантација вештачког срца морала бити обављена управо тог дана, а не дан после, када је већ могло бити касно. – Трајала је до пет поподне, а већ следећег јутра, Душан је седео на свом кревету, одвојен од апарата за дисање. Свакодневно се консултујући, ,, подизали” смо Душана, па је његов постоперативни ток текао управо онако како смо желели – рекла је др Унић – Стојановић.
Новинарима се кратко обратио и пацијент Душан Ристић, који се неизмерно захваљује целом колективу Института ,,Дедиње” што су му спасили живот. – Осећам се много боље – казао је он.