Настојећи да у духу савремене медицине миниинвазивним интервенцијама, где је год то могуће, замене тешку и агресивну хирургију, у Институту ,,Дедиње“ су изведене две процедуре алкохолне септалне аблације у опструктивној хипертрофичној кардиомиопатији. Након интервенција, четрдесетседмогодишњи Београђанин и седамдесетосмогодишња пацијенткиња из Вршца се добро осећају. Процедуре је извео стручни тим на челу са интервентним кардиологом др Иваном Илићем, који се за ову интервенцију обучавао код чувеног проф. Лотара Фабера, једног од највећих светских стручњака за алкохолну септалну аблацију. Уз др Илића у процедури су учествовали др Драгана Радојичић, др Стефан Тимчић, инструментарка Катарина Арсенијевић, ехотехничар Сања Вучинић, техничар Константин Бирон и медицинска сестра Лепосава Вуковић.

-Суштина интервенције је, заправо, ремоделовање задебљалог дела срчаног мишића, што подразумева промене кроз које он пролази, када крвни суд који га снабдева крвљу, доживи инфаркт, односно када се запуши. Катетерски се намерно трајно зачепи једна од грана леве коронарне артерије, која задебљали део мишића снабдева крвљу и вештачки изазове контролисани инфаркт и то давањем апсолутног алкохола на местима мишићног задебљања. Иако процедура технички подсећа на уобичајене интервенције на коронарним артеријама, циљеви су потпуно супротни: уместо да се „отвара“, крвни суд се „затвара“. Комплексност интервенције лежи у одабиру праве гране за аблацију и у адекватној контроли намерно изазваног инфаркта. Пуни ефекат интервенције се манифестује после шест месеци и то након уобичајених промена на делу срчаног мишића који је претрпео инфаркт. Временом, тај део мишића постаје тањи, а елеминисана је и препрека на месту изласка крви из леве коморе, што смањује срчане тегобе код пацијената. Резултати процедуре су, у највећем броју случајева добри, док је код малог броја пацијената потребно поновити интервенцију – објашњава др Иван Илић.

Интервенција је безбедна, са смртношћу далеко испод један одсто. Пацијенти у болници проводе свега 3 до 4 дана, а првих 48 сати су на мониторингу виталних функција са привременим водичем срчаног ритма.

-Ово је добар пут за стварање Центра за лечење хипертрофичне опструктивне кардиомиопатије (ХЦМ), што Институт и планира. Квалитетно лечење ове болести, према важећим препорукама, подразумева стварање Центра изврсности, где ми желимо да спроведемо свеобухватни дијагностички и терапијски приступ овој болести. Ово укључује комплетну дијагностику болести са генетским испитивањем, адекватну клиничку и функционалну процену пацијента са ергоспирометријом, примену визуализационих техника, ултразвук и магнетну резонанцу срца, електрофизиолошко испитивање и терапију у сврху превенције напрасне срчане смрти, а на крају интервентно или хируршко лечење ове болести – откива нам планове асс. др Иван Илић.

Одлука о томе ко ће бити ,кандидат“ за извођење ове процедуре доноси се конзилијарно, на основу свеобухватних прегледа. До сада је урадјено седам интервенција, без икаквих компликација, са одличним резултатом. Нажалост, већ сада многи пацијенти чекају на ову интервенцију, чију интезивнију примену је, као и све остало, успорила корона. Ова комплексна процедура се ослања и на ехокардиографију и интервентну кардиологију, а на ,,Дедињу” се полако формирају тимови који ће, једног дана, бити део Центра за хипертрофичну кардиомиопатију. У овом тренутку, Институт је јединствена установа у региону која може да омогући комплетну дијагностику и лечење пацијената са ХЦМ.